Piše Dragan Uskoković: Kako se približiti izvrsnima

Nedugo nakon Formiranja Društva za istraživanje materijala u Americi (MRS,1973), te deset godina kasnije Evropskog društva za istraživanje materijala (E-MRS,1983) i mi smo formirali najpre Jugoslovensko Društvo za istraživanje materijala (Yu-MRS,1997), koje je nakon političkog razdvajanja Srbije i Crne Gore 2006.godine, transformisano u Društvo za istraživanje materijala Srbije (MRS Serbia). Istorijat i najvažnija ostvarenja Društva dati su u nedavno objavljenoj knjizi na engleskom jeziku Materials Research Society of Serbia: Past, Present and Future,1995-2020.NAGRADEOsnivačka Konferencija Društva održana je u Herceg Novom, septembra 1995.godine kao YuCoMat Konferencija, i sve druge do danas, takođe su održane u Herceg Novom. Konferencije su održane po ugledu na druge MRS Konferencije u vidu različitog broja Simpozijuma, sa istaknutim plenarnim predavačima i sa usmenim i poster izlaganjima, raspoređenim po odgovarajućim tematskim celinama. Do danas, je sve zajedno održano 4200 predavanja, čiji su izlagači bili iz oko 60 zemalja sa svih kontinenata, od čega je bilo oko 400 plenarnih predavanja, po pozivu. Od pete Konferencije 2003.godine engleski je oficijelni jezik konferencije.Jedna od vrlo značajnih aktivnosti Društva, sa kojom se počelo neposredno nakon započinjanja organizovanja Konferencija je dodela Nagrada mladim istraživačima učesnicima Konferencije, mlađim od 35 godina, za najbolje urađeni doktorat između dve Konferencije, najbolja usmena i poster izlaganja. Kako se broj učesnika Konferencija povećavao, tako je i broj nagrađenih, iz godine u godinu rastao, tako da sada ukupan broj dobitnika iznosi 86, pri čemu je skoro jednak broj domaćih i inostranih dobitnika nagrada. Od ove godine Društvo za istraživanje materijala Singapura (https://mrs.org.sg/), kao jedno od najaktivnijih društava, koje je u sledećih pet godina sedište kancelarije Unije Društava za istraživanje materijala ( https://council.science/member/iumrs-international-union-of-materials-research- societies/ ), pridružilo nam se u dodeli ovih nagrada, tako da i oni finansijski nagrađuju 10 dobitnika ovih nagrada.Kada su Konferencije uveliko izrasle i poprimile međunarodnu izvrsnost, odlučili smo da poput sličnih Društava u svetu, od 2015 godine, uvedemo Nagradu za trajan i izvanredan doprinos nauci i inzenjerstvu materijala, istaknutim pojedincima koji su takođe dali značajan doprinos ciljevima i interesima našeg Društva i sredine. U početku smo se ograničili na ljude sa ex-Yu prostora, koji su svoju karijeru izgrađivali ili ovde kod nas, ili u svetu. Kriterijumi za dobitnike bili su vrlo strogi, a Komitet za dodelu nagrade bio je sastavljen od najuglednijih stvaralaca iz Uprave Društva i Međunarodnog Savetodavnog Komiteta. Uz plaketu koju su dobijali Nagrada je predviđala da dobitnik govori na Otvaranju naredne konferencije. U želji da sačuvaugled Nagrade, dobitnici su postajali članovi Komiteta jer niko nije u stanju da zaštiti ugled nagrade, kao što su to prethodni dobitnici. Jako smo vodili račuma da prvi dobitnik bude "najbolji od najboljih" i zaista svi su se složili da je izbor bio pun pogodak. To je bio Ivan Božović koji je bio predložen od strane svog kolege Davora Pavune sa EPFL iz Lozane i snažno podržan od svojih kolega članova Predsedništva Društva. (https://www.mrs-serbia.org.rs/index.php/award/mrs-serbia-award-for-a- lasting-and-outstanding-contribution-to-materials-science-and-engineering)Ivan je neposredno nakon završetka fakulteta i odbrane doktorata u Beogradu, otišao za Ameriku, gde je radio u nizu vodećih institucija i sada je u Brookhaven nacionalnoj laboratoriji i profesor na Yale univerzitetu. Predložen je za doprinos u oblasti novih kvantnih materijala sa specijalnim naglaskom na fizici kuprata, sintetičkih heteroepitaksijalnih materijala i superprovodnika, dobijenih u svojoj laboratoriji razvijenom metodom inzenjerstva atomskih slojeva (https://nanoscaleimaging.yale.edu/people/ivan-bozovic). Nosilac je brojnih priznanja poput Istaknutog člana Američkog fizičkog društva, član Evropske Akademije nauka, inostrani član SANU. U vreme kada je predložen za nagradu imao je 18 članaka u Science i familiji Nature casopisa, 14 članaka koji su citirani između 100 i 600 puta, kao i nekoiliko patenata. Interesantna je diskusija koja je vođena na Predsedničkom danu Federacije Evropskog društva za istraživanje materijala (FEMS), koji se organizuje svake godine i čiji smo član od 2008.godine, u Lozani 2015.godine. Kada sam završio izlaganje i Program koji je predviđen za septembarsku YUCOMAT Konferenciju i o našem prvom dobitniku Velike nagrade Društva, predsednik Društva za istraživanje materijala Mađarske me je pitao: "Kažite mi molim Vas da je prof. Božović svoju naučnu karijeru nastavio u Srbiji i da nije otišao za Ameriku, koliko bi imao članaka u Science i Nature familiji časopisa"? Odgovorio sam mu da ni jedan, zbog toga što takve uslove za rad i okruženje nikada ne bi mogao imati kod nas u zemlji.NAGRADA I ZA STRANCEKada su se iscrple sve mogućnosti odabira dovoljno izvrsnih naučnika sa prostora bivše Jugoslavije aktivnih u Društvu, a i u želji da Nagradu jos više uzdignemo, od 2020. godine potpuno smo je "internacionalizovali", sa mogućnošću da je može dobiti bilo koji istaknuti pojedinac koji je značajno doprineo oblasti i napredku Društva. Prvi dobitnik, po tim novim pravilima bio je Profesor Robert Sinclair, dekan Fakulteta za nauku o materijalima na Stenford Univerzitetu koji je dao značajan doprinos ovoj oblasti u svetu. Profesor Sinclair je vec 15 godina Predsednik Međunarodnog Savetodavnog Komiteta YUCOMAT Konferencije. U tom periodu nije propustio praktično ni jednu Konferenciju i učinio je ogroman doprinos promovišući je i privlačeći ljude iz celog sveta da na njoj govore.Ovogodišnji dobitnik Velike nagrade Društva za 2021. godinu je posebno interesantan. U pitanju je Juri Gogotsi sa Drexel Univerziteta iz Filadelfije, koga sam prvi put upoznao na NATO Konferenciji posvećenoj visokotemperaturnim neoksidnim materijalima, koju je u Petrovgradu organizovao sa našim dragim kolegom nedavno preminulim Profesorom RostislavomAndrijevskim 1998.godine. Juri je rođen u Kijevu (ex- SSSR), sada Ukrajina, gde je završio Kijevski Politehnicki Institut i neposredno nakon toga se zaposlio u njemu. Posle toga je radio u Institutu za probleme nauke o materijalima NANU, takođe u Kijevu, gde je već u tom periodu skrenuo pažnju na sebe. Naposredno nakon pada Berlinskog zida i Gorbačovove "Perestrojke" Gogotsi je bio jedan od prvih koji je dobio Humboltovu stipendiju i dve godine (1990-1992) radio na Univerzitetu i Nuklearnom centru u Karlsrueu na problemima neoksidnihkeramičkih materijala za potrebe visokih energetskih tehnologija. Nakon toga je proveo jos četiri godine radeći na Tokijskom Institutu za tehnologiju, na Univerzitetima u Oslu i Tibingenu na sličnim problemima, da bi 1996.godine bio izabran na Ilinois Univerzitet u Čikagu, a od 2000 se definitivno preselio na Drexel Univerzitet, gde se i sada nalazi.Gogotsi je nagrađen za doprinos u oblasti neoksidnih materijala sa specijalnim naglaskom na MAXene familiju dvodimenzionalnih metalnih karbida i karbonitrida koji imaju ogroman značaj u energetskim tehnologijama kod skladištenja energije, katalize, senzora i tretmana voda. Gogotsi je izuzetno plodan istraživač i smatra se da je poslednjih godina najbolji "naučni transfer" iz ex-SSSR u Ameriku. Po kvantitativnim kriterijumima uspešnosti nalazi se na samom vrhu svetske liste iz naše oblasti sa više od 700 članaka na SCOPUS listi, sa Hiršovim indeksom 173 i 143.000 citata, od čega samo prošle godine 30. 000. Ima više od 30 članaka u "Science" i "Nature familiji" časopisa i više od 100 članaka u časopisima Američkog hemijskog društva, najrenomiranijeg izdavača naučnih časopisa, više od 60 patenata i trenutno u njegovoj laboratoriji rade 33 studenta doktorskih i postdoktorskih studija. Suštinunjegovog uspeha lepo je sumirao Profesor Paul Vajs sa Kalifornijskog Univerziteta iz Los Anđelesa, glavni i odgovorni urednik časopisa ACS NANO u svojoj podršci njegovom izboru"Njegov rad je inspirisao mnoge druge, tako da se sada radi na ovim materijalima u više od 1000 laboratorija u više od 70 zemalja sveta".POUKEOdgovor na hipotetičko pitanje mog mađarskog kolege "Sta bi bilo sa Gogotsijem da je ostao u Kijevu", takođe je vrlo izvesan. S obzirom da sam u tom Institutu, od početka svoje karijere bio prisutan i nedavno bio član ekspertskog tima koji je vršio ocenu rada Instituta u periodu od 2014-2018.godine, i imao mogućnost da se upoznam sa njihovim rezultatima  i porazgovaram sa istraživačima na njihovim radnim mestima, upravo to sam se pitao celo vreme. Iako se Institut nalazi na visokom trećem mestu po uspešnosti u Ukrajini i sa izuzetno kvalitetnim programima iz oblasti nauke i tehnologije materijala na bazi prahova, skroman izgled opreme, prostora, saradnika, svedoči o lošem materijalnom stanju. Puno naučnih publikacija i monografija, uglavnom u ukrajinskim i ruskim časopisima, jako malo u visokorangiranim zapadnim časopisima, izuzimajući poneke od saradnika koji imaju međunarodnu saradnju, tako da je i njihova uspešnost mereno međunarodnim kriterijumima, dosta skromna. Mnogo starijih istrazivača, malo mladih, ne više od 3- 4 odsto magistarskih i doktorskih studenata, sve zajedno manje od 25 u celom Institutu od blizu 1000 saradnika. Njihova su primanja vrlo niska, tako da je pitanje dana kada ce i oni izgubiti strpljenje i otići u sredinu gde ce moći da iskažu svoje ambicije i ostvare standard dostojan čoveka. I zaista ogroman broj njihovih mladih ljudi napušta zemlju. Da je Gogotsi čekao u Kijevu da ostvari svoje ambicije i želje nikada ne bi uspeo da dobije čak ni par mladih istraživača, a ne 33 ambiciozna i visoko motivisana, koliko ih sada ima u svojoj grupi. Oprema i ambijent u kome bi prenosio svoje znanje u Kijevskom Institutu i Ukrajini, ne mogu se porediti sa onima koje sada ima. Oprema u njegovoj laboratoriji na Drexelu vredi desetine miliona dolara, koju je obezbedio od projekata koje je lično doneo Univerzitetu. Sloboda stvaranja i otvorena sredina za ideje koje je on imao i saradnja sa jakom privredom iz celog sveta, otvorila su mu vrata širom zemljine kugle i donela svetsku slavu.Nije ni kod nas mnogo bolja situacija i za ozdravljenje celog društva, neophodno je da se nauci vrati dostojanstvo i ugled jer je ona godinama "pastorče društva". Poznati smo kao zemlja koja je već trideset godina pri dnu na listi zemalja koje izdvajaju za nauku i obrazovanje i zahvaljujući čemu reke mladih, pametnih, izuzetno talentovanih mladih ljudi bespovratno odlaze i svoje znanje ugrađuju u razvijeni svet. Nezamislivo je da izdvajanja za vojsku toliko nadmašuju sredstva za nauku, a da fudbaleri treba da dobiju Nacionalni stadion čija je izgradnja procenjena da košta kao godišnje izdvajanje za nauku iz državnog budžeta. Previše je politike i improvizacija, a malo ozbiljnog rada usmerenog ka rešenjima gde bi se nauka, visoko obrazovanje, inovacije i visokotehnološki proizvodi razmatrali kao jedna celina poput sistema koji postoje kod nama sličnih malih zemalja koje zahvaljujući ozbiljnim ulaganjima imaju jaku nauku kao fundament društva: Slovenija, Austrija i Švajcarska bi mogle da nam budu primer kako se sa pametnom i odgovornom vlašću i sistematičkim radom u jednom dužem vremenskom periodu, to moze ostvariti.OVOGODIŠNJI YUCOMATS obzirom da prošle godine nije održan YUCOMAT 2020, zbog poznate pandemije koronavirusa očekujemo da će ove godine imunizacija pomocu vakcinacije pomoći da se stvore epidemiološki uslovi pogodni za održavanje normalne (uživo) Konferencije ili najverovatnije "hibridne" sa kombinacijom predavanja uživo i na daljinu", prethodno snimljenih i poslatih organizatoru. Interes je veliki i do sada (1. maja) stiglo je dosta prijava tako da očekujemo da će se u Herceg Novom, od 30.avgusta do 3.septembra okupiti svetska elita iz oblasti novih materijala i nanotehnologija. Lista plenarnih predavača je impozantna. Na vrhu se nalaze dvojica, prošle i ove godine nagrađenih Robert Sinclair i Yuri Gogotsi i dvojica Nobelovaca Andrei Geim i Michael Stanley Whittingham, a onda sledi plejada vodećih u svetu iz ove oblasti (https://www.mrs-serbia.org.rs/index.php/confirmed- plenary-speakers-2021 ).