Pet stvari koje su obeležile medijsku scenu u Srbiji u 2025. godini

Godina 2025. bila je prilično stresna za sve medijske radnike, a za sada nema naznaka da će biti bolje i drugačije u novoj godini, imajući u vidu uzlaznu putanju negativnog trenda po pitanju bezbednosti novinara, slobode govora, projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, nezavisnog rada regulatornih tela i kompetentnih institucija...

Registar medija u Agenciji za privredne registre broji na kraju 2025. godine ukupno 2.262 medija, što je za 80 više u odnosu na period od pre 12 meseci, kada su zvanično bila upisana 2.182 javna glasila.

Rekordan broj pretnji, pritisaka i napada na novinarke i novinare

Sve evidencije ukazuju da je 2025. godina bila rekordna po broju pretnji, pritisaka i fizičkih napada na novinare, novinarke, kamermane, fotografe i druge angažovane u medijima. U bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) zabeleženo je više od 370 slučajeva ugrožavanja bezbednosti medijskih radnika - link ka bazi: https://nuns.rs/baza-nuns/ keyword=&gender=&type_of_incident=&life_threat_type=&physical_attack_type=&organisation_attack_type=&organisation_threat_type=&pressure_type=&type_of_media=&incident_year=&page=1.

Pritom, ni to nije stvarna slika, pošto se veliki broj pretnji i napada ne prijavljuje zbog straha i nepoverenja u institucije.

U tužilaštvima je samo do kraja novembra formirano 117 predmeta (https://bezbedninovinari.rs/article/1364/vjt-statistika-napada-na-novinare-od-2016-do-kraja-novembra-2025), što je za 112 odsto više nego u 2024. godini. Donete su samo dve osuđujuće presude.

U 50 slučajeva i dalje se čekaju obaveštenja policije kako bi tužilaštva mogla dalje da postupaju.

Povećao se i broj fizičkih napada na predstavnike medija kojih je, barem prema evidenciji tužilaštva, bilo prijavljeno 27 u odnosu na pet koliko je bilo u prethodnoj godini. S jedne strane dobar, ali i zabrinjavajući podatak je da se broj onlajn pretnji smanjio, ali su se zato one „prelile“ u realnost što je mnogo opasnije. Nekažnjivost i nepostupanje nadležnih organa dovelo je do povećanja broja pretnji i napada koji se javljaju u sve drastičnijim formama, postajući mnogo opasnije.

Novinare i medijske radnike nisu napadale samo nepoznate osobe, već su u nekoliko desetina slučajeva bili i meta pripadnika policije. Prebijani su ili na drugi način onemogućeni da obavljaju svoj posao na javnim prostorima.

Policija je nemo posmatrala i kada drugi napadaju medijske radnike, kada im se onemogućava rad na skupovima podrške SNS-u, kao i u prostoru između Skupštine Srbije i Pionirskog parka, lome kamere... Policija ne samo da nije reagovala, već je na taj način i štitila nasilnike u ovom ograđenom i uzurpiranom prostoru.

Pretnje i napadi u najvećem broju slučajeva usledile su posle javnog targetiranja i zapaljive retorike od strane najviših državnih zvaničnika, na prvom mestu predsednika Srbije Aleksandra Vučića... Klevetničke kampanje i govor mržnje su se potom nastavljali u prorežimskim tabloidima i televizijama, a završavale stvarnim pretnjama i fizičkim napadima.

Fondacija Slavko Ćuruvija je u periodu od četiri meseca registrovala da su brojni državni zvaničnici najmanje 595 puta u svojim javnim nastupima i putem društvenih mreža napadali novinare i medije.

Opširnije u ANEM-ovim redovnim mesečnim monitorinzima medijske scene u Srbiji: https://www.bezbedninovinari.rs/categoryName/monitoring

Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja sa nizom spornih odluka

Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja poslednjih nekoliko godina izazivalo je niz reakcija i skretanja pažnje na neregularnosti, netransparentnost procesa i dodeljivanje sredstava medijima po "političkom ključu“. U 2025. takav trend ne samo da se nastavio, već je čitav proces, ako pogledamo rezultate, gotovo obesmišljen.

Određeni broj medija, uglavnom oni koji nisu izveštavali o studentskim protestima, dobio je značajne sume novca, na po više konkursa, dok su oni kritički nastrojeni mahom bili uskraćeni za ovaj vid podrške države.

Merilo nije uvek bilo ni da li neki mediji poštuju Kodeks novinara i novinarki Srbije, jer su među dobitnicima na konkursima i glasila koja imaju veliki broj prekršaja etičkih i profesionalnih standarda.

Komisije koje su ocenjivale projekte činili su isti članovi, od kojih su neki bili u po više od 60 različitih komisija, pa će od ove godine biti ograničen broj komisija u kojima ista osoba može biti član u „samo“ 20.

Osim što se novac deli podobnim medijima, mnogi organi uprave zaobilaze zakonske osnove, pa smo tako godinu završili a da pet lokalnih samouprava uopšte nije raspodelilo sredstva. To su Preševo, Vrbas, Gadžin Han i Bujanovac. Surdulica u 2025. godini nije ni raspisala konkurs, a izgleda, kako kažu, da i ne planiraju već će sredstva podeliti na neki drugi način.

Novinarska i medijska udruženja - ANEM, UNS, NUNS, Lokal Pres i Asocijacija medija zvanično su poslali u Ministarstvo informisanja i telekomunikacija usaglašene predloge izmena pravila za projektno sufinansiranje koje bi doprinele transparentnosti čitavog procesa i smanjile mogućnosti za zloupotrebe. Predstavnici Ministarstva do sada nisu odgovorili na ovaj dopis. Link: https://anem.org.rs/sr/strane/medijska-i-novinarska-udruzenja-uputila-mit-u-predlog-izmena-procesa-projektnog-sufinansiranja

Lista organizacija koje su dobile najviše sredstva po konkursima u 2025. godini dostupna je na ovom linku: https://anem.org.rs/sr/strane/ko-su-rekorderi-organizacije-koje-su-dobile-najvise-novcanih sredstava-na-medijskim-konkursima-u-2025-godini

Lista rekordera po broju učešća u komisijama za ocenjivanje projekata dostupna je na ovom linku: https://anem.org.rs/sr/strane/anem-baza-podataka-ko-su-rekorderi-po-broju-komisija-za-ocenjivanje-projekata

Honorari za članove komisija dostupni su na ovom linku: https://anem.org.rs/sr/strane/u-srbobranu-50-000-za-sedam-projekata-u-vojvodini-skoro-200-za-iste-pare-koliki-su-honorari-u-komisijama-za-projektno-sufinansiranje

Godinu dana bez Saveta REM

Srbija od novembra 2024. godine nema formiran Savet Regulatornog tela za elektronske medije koji treba da nadzire da li elektronski mediji rade u skladu sa zakonima i propisima. Tokom prošle godine dva puta je pokušano formiranje ovog tela koje za sada ima potvrđena samo četiri od devet članova Saveta. Izbori članova bili su obavijeni i nizom nepravilnosti iza kojih je očigledno stajao politički uticaj.

Nepostojanje ovog tela dovelo je do toga da se dve televizije nelegalno emituju na kablovskom sistemu – Niš TV i TS media, iako je potrebna dozvola REM da bi se neki program uopšte našao u etru (link: https://anem.org.rs/sr/rem/vesti-rem). Kako je moguće da se tako nešto desi, niko nije do sada dao odgovore.

Nepostojanje Saveta REM uzrokovalo je i to da se u programima televizija na različite načine krše zakoni i civilizacijski standardi, pušta neprimeren program, koristi nepristojan rečnik i širi govor mržnje.

Iako Služba za nadzor uredno objavljuje mišljenja po prijavama, sve dok ne postoji Savet REM nema ko da izrekne odgovarajuće mere protiv emitera za brojne prekršaje, među kojima je najviše na televiziji Informer (link: https://www.rem.rs/sr/prijave/odluke-po-prijavama#gsc.tab=0 ).

Protesti protiv RTS

Smrt 16 građana ispod nadstrešnice u Novom Sadu izazvala je talas masovnih protesta u državi koje su predvodili studenti, tražeći da se utvrdi odgovornost za ovu tragediju. Javni servis RTS, prema mišljenju mnogih, nije adekvatno, objektivno i pravovremeno izveštavao javnost o dešavanjima i krizi u društvu, te su nezadovoljni građani više puta protestovali ispred ove medijske kuće, čak i blokirajući zgradu tokom više nedelja.

Nezadovoljstvu su se pridružili i brojni zaposleni na RTS, zbog čega su neki od njih i disciplinski sankcionisani. Mnoge javne i ugledne ličnosti pozivale su na bojkot ove televizije i odbijale da gostuju u njenim programima.

To je posebno došlo do izražaja u vreme održavanja izbora za učešće na Pesmi Evrovizije, kada su dogovorene angažmane otkazali pojedini voditelji te manifestacije, ali i neki učesnici.

Brojni muzičari koji su ipak učestvovali slali su sa bine i u programu poruke podrške studentima i borbi protiv korupcije. Pošto je to od strane rukovodstva RTS-a ocenjeno kao neprimereno, odlučeno je da Olivera Kovačević više ne rukovodi organizacijom te manifestacije.

Iako često gostuje u njenim studijima, predsednik Vučić takođe je nezadovoljan radom RTS te smo imali brojne primere intervjua na toj televiziji u kojima je omalovažavao autore emisija i novinare, i optuživao RTS da su „isti kao N1“ i „deo obojene revolucije“.

Ove godine ističe i drugi petogodišnji mandat generalnom direktoru RTS Draganu Bujoševiću, a na prvom konkursu nije izabran njegov naslednik. Svedoci smo slabog odziva kandidata na konkurs, a od svih prijavljenih samo tri osobe su ispunjavale uslove, među kojima je i aktuelni predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klanšček. Na kraju niko nije izabran. U toku je ponovo raspisan konkurs.

Turbulencije u i oko United Media

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom godine je najavio gašenje medija koji posluju u okviru grupacije United Media za novembar. To se još nije desilo, ali su brojni događaji i turbulencije doveli do zabrinutosti za ovu medijsku kompaniju.

SBB je prodat Yettelu, ugašen je televizijski kanal SportKlub a prava prodata Telekomu Srbija. Menadžment firme je zbog nesuglasica smenio Dragana Šolaka i direktorku United grupe, zbog čega su pokrenuti sudski sporovi.

Na mesto direktora United Group postavljen je Sten Miler, a javnost je uzburkao snimak na kojem se čuje da direktor Telekoma Srbije, u ime Aleksandra Vučića, od Milera traži smenu direktorke United Media Aleksandre Subotić.

Urednici medija koji posluju u ovoj grupaciji su više puta pisali vlasnicima i tražili odgovore, ali nudili i „menadžerski otkup“. Njihovi predlozi su odbijeni.

Javnost, ali i zaposleni u medijima N1, Nova S, Radar i Danas strepe od toga šta donosi budućnost, imajući u vidu da je najavljena određena reorganizacija.

Ovi mediji su, zbog svog kritičkog izveštavanja, najčešće meta pretnji i napada, ali i targetiranja od strane najviših državnih zvaničnika.