Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Od devedesetih, pa na ovamo studenti i srednjoškolci u Srbiji bili su deo brojnih demonstracija, borbe za demokratiju i oslobođenje od autokratskog režima Slobodana Miloševića. Možda su neki novi klinci, poučeni propalim bitkama svojih roditelja, shvatili da moraju da biraju svoje bitke, a možda bismo od njih mogli i nešto da naučimo.

„Mlade ništa ne zanima, ne reaguju, baš ih briga“, uvreženo je mišljenje. I taman kada su nam puna usta gunđanja i kritike, isti ti klinci podignu glas i demantuju nas. Za vas smo napravili mali podsetnik i izdvojili pet događaja i reakcija mladih  iz kojih bismo mogli da usvojimo neke lekcije.

Ne damo Pavla

Bilo je to u martu prošle godine kada su se đaci Filološke gimnazije podigli kako bi iz zatvora izvukli svog druga Pavla Cvejića, uhapšenog zbog upada u zgradu RTS tokom protesta „1 od 5 miliona“. Prvo su se okupili ispred škole, a potom su krenuli peške ka Policijskoj upravi za grad Beograd u Bulevaru despota Stefana.

„Mi, koji Pavla poznajemo već četiri godine i s kojim se svakodnevno družimo u školi, a i van nje, možemo da posvedočimo o dvostrukoj nepravdi koja se obrela na našeg druga iz klupe: kako od strane vlasti koja ga je zatvorila tako i od strane opozicije koja ga iskorišćava kao žrtvenog jarca radi sticanja publiciteta“, poručili su ujedinjeni srednjoškolci. I uspeli su, Pavle, kojeg su mediji tada nazvali najmlađim političkim zatvorenikom, pušten je iz pritvora.

Nećete nas izbaciti iz domova

Predsednik Srbije je u jednom od svojih mnogobrojnih obraćanja naciji, a bilo je to 2. jula ove godine, najavio da će, kao jedna od epidemioloških mera, biti zatvoreni svi studentski domovi i da će studenti morati da se vrate svojim kućama. Samo sat vremena kasnije usledila je reakcija i kolona koja je iz Studentskog grada na Novom Beogradu krenula put Skupštine Srbijei Predesedništva.


Epilog, predsednik je već stradan poručio da su studenti u pravu, pa je akademcima omogućeno i da tokom leta ostanu u domovima.

Smanjite školarine

Inicijativa kreni-promeni prikupila je više od 14.000 potpisa kojima se traži smanjenje školarina za 30 odsto. Studenti tvrde da tokom pandemije ne dobijaju kompletne usluge koje spadaju u cenu školarine, ukazuju i na socijalni momenat i to da veliki broj studenata u novonastaloj kriznoj situaciji nema dovoljno novčanih sredstava za studije. Više puta su organizovani protesti kako bi se ovaj zahtev uvažio. Nameravaju da istraju, pa je i za sutra u podne najavljeno novo okupljanje ispred Ministarstva prosvete i blokada Nemanjine ulice na tri sata.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Ne damo svoje nastavnike

Nepravedno zapostavljena u javnosti bila je skorašnja vest o tome da su se učenici beogradske Srednje škole za dizajn pobunili i organizovali protest zbog, kako tvrde, neosnovanih otkaza koje su dobile njihove dve profesorke.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

“Dve profesorke su dobile otkaz i to tako što je samo došla direktorka i rekla im da su dobile otkaz, to je to. Nisu dobile unapred nikakvu naznaku niti obaveštenje”, rekla je za Nova.rs jedna od učenica, maturantkinja Tina Milošević.

Pored protesta u dvorištu škole, pokrenuta je i peticija na kojoj je oko 200 stotine potpisa.

Učenici insistiraju na tome da je reč o njihovom samoinicijativnom protestu, i da profesori nemaju nikakve veze sa time. „Reč je o nastavnicima koje mi volimo i poštujemo, koji odlično predaju. Želimo da nastavimo da učimo od njih“, objašnjava nam Tina i dodaje da je reč o predavačima koji su i razredne starešine.

Podrška profesorima Filološkog

Na Filološkom fakultetu već dugo traje borba profesora da dobiju upravu po svojoj meri. Optužbe za finansijske malverzacije, višestruke funkcije, bliska saradnja sa vlašću i televizijom Pink, opomena Etičke komisije… Sve su to „zasluge“ bivše dekanke Filološkog fakulteta, Ljljane Marković. Da se problemi premoste, u julu je izabrana v.d. dekanke Anđelka Mitrović. I taman kada je rešenje počelo da se nazire, stopiran je izbor novog dekana, a sve po nalogu prosvetne inspekcije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Nezadovoljni profesori tvrde da je napadnuta autonomija univerziteta, a u protestu koji su organizovali protekle nedelje pridružili su im se i brojni studenti.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare