0
Već nekoliko godina unazad, srednjoškolci u Srbiji uglavnom se opredeljuju za studiranje onih fakulteta posle kojih će lako moći da se zaposle. Na njihov izbor, naravno, utiču i roditelji, ali ima i onih đaka koji se čvrsto drže svoje odluke, ma kakva ona bila. Ipak, kako pokazuju liste prijavljenih kandidata iz prethodnih godina, izdvaja se pet visokoškolskih ustanova na kojima se i po tri đaka bore za jedno mesto i to bez obzira na visoke školarine.
Prijemni ispiti za fakultete se polako bliže. Počela je pripremna nastava, a mnogi studenti se, „za svaki slučaj“, odlučuju na prijemni ispit na dva fakulteta, u slučaju da na onom koji je njihov prvi izbor bude velika navala.
Takav slučaj je sa Fakultetom organizacionih nauka (FON) u Beogradu koji je godinama unazad najomiljeniji među srednjoškolcima. To ni ne čudi, pogotovo kada se u obzir uzmu visoke plate u informatičkom sektoru.
Samo prošle godine bilo je prijavljeno 2.308 potencijalnih brucoša – gotovo tri puta više nego što ima mesta na fakultetu koji žele.
PROČITAJTE JOŠ:
A kada se u obzir uzme činjenica da je od svih prijavljenih čak 1.616 odličnih đaka, jasno je da je konkurencija i te kako bila „jaka“..
Na FON-u, inače, postoji 12 studijskih grupa koje se razvrstavaju u dva smera. To su informacioni sistemi i tehnologije i menadžment i organizacija.
I upravo ono što buduće brucoše motiviše da upišu ovaj fakultet je to što, nakon diplomiranja, ne čekaju dugo na posao. Neki od njih zaposle se već tokom studija. A na sve to, treba dodati i dobre plate.
Kao drugi fakultet za kojim vlada pomama, izdvojili bismo Elektrotehnički fakultet.
Naravno, nisu svi smerovi primamljivi srednjoškolcima, ali najpopularniji je, kako se čini, softversko inženjerstvo.
Na ovom smeru prima se svega 180 studenata, a godinama unazad prijavi se čak tri puta više zainteresovanih đaka.
Srednjoškolci, naročito oni koji su na neki način umetnički nastrojeni, odlučuju se na studiranje Arhitektonskog fakulteta, iako je školarina čak 250.000 dinara.
Na arhitekturu se prima 240 studenata i to 160 onih koji se finansiraju iz budžeta. Broj prijavljenih kandidata je dva puta veći.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu prošle godine se prijavilo 1.068 kandidata, a fakultet je upisivao ukupno njih 500.
Dakle, đaci su godinama zainteresovani za medicinu (ali nažalost, nisu voljni da po završetku studija ostanu da rade u Srbiji).
Profesor Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je prošle godine da su na jedno mesto konkurisala dva studenta, ali da su sve iznenadili rezultati koji su bili slabiji nego prethodne godine.
Stomatološki fakultet je, takođe, među onim popularnijima. On upisuje samo 220 studenata, ali se za polaganje prijemnog ispita prijavi njih 600.
Ipak, Stomatološki fakultet ima integrisane studije (4+1), školarina je oko 200.000 dinara, te mnogi i sami odustanu ako ne upišu na budžet države.
Kad je reč o studijskim programima, dakle ne fakultetima, prošle godine je najveće interesovanje bilo za psihologiju na Filozofskom fakultetu – 547 prijavljenih kandidata za svega 116 mesta.
To ne treba da čudi jer se diplomirani psiholozi najčešće opredeljuju za rad u ljudskim resursima u velikim firmama i kompanijama, dok, nažalost, izbegavaju prosvetu.
PROČITAJTE JOŠ:
Najmanje prijavljenih kandidata, godinama unazad, uglavnom bude na Fakultetu za fizičku hemiju i Fizičkom fakultetu.
Tako se za opštu fiziku koja obrazuje nastavnike na Fizičkom fakultetu prijavio samo jedan kandidat.
Interesovanje za nastavničke fakultete kao što su Matematički, zatim Srpski jezik i književnost, Geografija, Istorija, Učiteljski fakultet, značajno je opalo u poslednje tri-četiri godine.
Na to svakodnevno upozoravaju dekani ovih fakulteta koji su pokušali da pronađu načine da se zainteresovanost đaka poveća.
Međutim, do sada ništa nije urađeno povodom toga, a nastavnika i profesora u školi sve više nedostaje.
BONUS VIDEO: Prijemni ispit: Počela trka za indekse na Univerzitetu u Beogradu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
