Po prvi put nakon 18 godina, zvanična delegacija Severne Makedonije, koju je predvodio aktuelni predsednik Stevo Pendarovski, na Dan Republike ove zemlje (2. avgust, Ilinden) posetila je manastir Prohor Pčinjski u neposrednoj blizini državne granice Srbije i RSM, gde su na ovaj dan 1944. godine postavljeni temelji savremene makedonske države. Pendarovski je u Prohoru položio venac na novo spomen obeležje prvog zasedanja Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM), jer, kako je i sam izjavio, "srpski domaćini nisu mogli da nađu staru". Početkom devedesetih godina spomen-tablu ASNOM-a sa objekta manastira macolom je uklanjao lider radikala Vojislav Šešelj.

Delegaciju RSM dočekao je ministar spoljnih poslova Vlade Srbije Nikola Selaković, a prisutan je bio i direktor Bezbedonosno-informativne agencije Bratislav Gašić koji nije učestvovao u dočeku već je sve vreme stajao sa strane. Predsednika RSM dočekao je i državni sekretar Vlade u tehničkom mandatu Dragan Stevanović, u pratnji predstavnika lokalne vlasti u Vranju – gradonačelnika Slobodana Milenkovića i njegove zamenice Zorice Jović, kao i narodnog poslanika Srpske napredne stranke iz Bujanovca Nenada Mitrovića. Predsednik opštine Bujanovac nije bio deo protokola.

Današnju posetu predsednika Severne Makedonije za koju se može reći da je istorijska, jer su državnici ove zemlje nakon mnogo godina konačno proslavili Dan Republike na mestu gde je nastala, ispratio je veći broj makedonskih medija nego srpskih.

„Nadam se da je ovo početak jedne dobre tradicije i da ćemo svakog 2. avgusta Ilinden proslavljati ovde, kako bismo odali počast na mestu gde je formirana savremena makedonska država. Sa ministrom Selakovićem smo se dogovorili da se u što skorije vreme formiraju radne grupe, koje će dogovoriti sve detalje za buduće poslove, posebno u vezi rekonstrukcije spomen-sobe koja je izgorela u požaru 2014. godine. Odajem priznanje srpskim domaćinima, jer su za kratko vreme napravili novu spomen-ploču, sa originalnim tekstom, pred kojom smo se poklonili, kako nisu mogli da nađu staru. Ideja je da se naša saradnja ne završi ove godine, već da svake naredne ovde slavimo Dan Republike“ – rekao je Pendarovski.

Naši susedi godinama unazad, zbog odluke Srpske pravoslavne crkve, nisu mogli da Dan Republike obeleže na mestu gde je njeno nastajanje zvanično započeto. Ovog puta delegacija Severne Makedonije ima dozvolu koja je usledila nakon što je SPC na čelu sa patrijarhom Porfirijem prihvatila autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije.

78. rođendan Severne Makedonije

Drugi dan avgusta je za Severnu Makedoniju bitan iz dva razloga. Najpre je to ustanak protiv osmanske vlasti koji je podignut u Kruševu, na ovaj dan 1903. godine. Potom su, nakon Drugog svetskog rata, temelji državnosti današnje Severne Makedonije u sastavu Jugoslavije, postavljeni na prvom zasedanju ASNOM-a koje se održalo 2. avgusta 1944. godine u vodenici u blizini manastira Sv. Prohor Pčinjski, koja na žalost, više ne postoji.

Tada je ASNOM proglašen za vrhovno zakonodavno i izvršno telo i najviši organ državne vlasti u novoosnovanoj, demokratskoj Makedoniji, izabran je Prezidijum tj. predsedništvo ASNOM-a, makedonski jezik je uveden kao službeni, Ilinden je proglašen za narodni i državni praznik, najavljeno je drugo zasedanje i odobren rad takozvanih štabova Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Makedonije.

Usledila su još dva zasedanja u Skoplju, a na poslednjem održanom od 14. do 16. aprila 1945. godine, formirana je prva Vlada Federalne Makedonije. Zbog ovoga, ali i zbog prethodnog Kruševskog ustanka protiv osmanske vlasti 1903. godine, danas se 2. avgust, među pravoslavcima poznat kao Ilindan (Sv. Ilija „Gromovnik“), u Severnoj Makedoniji proslavlja kao Dan Republike.

Šešeljevo nasilno rušenje kulturno-istorijskog spomenika

Nakon polaganja venaca na novo spomen obeležje prvog zasedanja ASNOM-a, predsednika Pendarovskog je Vladika Pahomije sproveo kroz manastir. Državnici današnje Severne Makedonije su, prema pisanju nedeljnika Vreme „uglavnom izbegavali“ da u krugu manastira održavaju proslave ASNOM-a, što je bila tradicija u vreme SFRJ-a, kao i da je SPC početkom devedesetih pretvorila Spomen sobu prvog zasedanja ASNOM-a u trpezariju manastira, a spomen ploču na kojoj je to pisalo, izmestila iz kruga manastira.

Manastir Prohor Pčinjski i Spomen prostorije u konaku manastira u kojima je 2. avgusta 1944. godine održano prvo zasedanje ANSOM-a, su 31. maja 1990. godine, na sednici Veća udruženog rada i sednicama Veća opština i Društveno-političkog veća Skupštine tadašnje Socijalističke Republike Srbije, utvrđeni kao „nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja“. (Na osnovu člana 65. stav 1. Zakona o kulturnim dobrima – Službeni glasnik SRS, broj 6/90, i člana 120. Poslovnika Skupštine SR Srbije).

Ipak, prema pisanju medija tada, SPC je početkom devedesetih Spomen prostorije pretvorila u trpezariju, a iz kruga manastira je izmestila spomen-ploču o prvom zasedanju ASNOM-a. Usledio je ružan postupak bivšeg haškog zatvorenika Vojislava Šešelja, sada već osuđenog za zločine protiv čovečnosti, kada je macolom razbio ovu spomen tablu. Nekadašnja dopisnica Večernjih novosti i urednica nedeljnika Vranjsk, Slađana Veljković je u tekstu Potraga za pločom pisala o postupku Vojislava Šešelja:

„Vođa radikala je, naoružan macolom, skinuo ploču sa manastirskih zidina. Makedoncima je, pak, poručio da nema razloga da svoj nacionalni praznik obeležavaju na srpskoj teritoriji“ – stoji u tekstu.

Te 2009. godine su zaposleni u vranjskom Narodnom muzeju novinarki rekli da je predsednik Srbije Boris Tadić „naredio“ da se ploča vrati na zidine manastira, ali se pojavio problem jer niko „nije imao pojma gde je spomen-obeležje ASNOM“. Oni su dodali da je spomen-ploča od 2000. godine u njihovom posedu, ali da „čak ni tadašnja direktorka nije htela da je primi, pa je na svoju ruku preuzeo jedan od arheologa“.

„Dolazili su kod nas iz Eparhije vranjske da se raspitaju da li nešto znamo o njoj“ – rekli su novinarki zaposleni u Narodnom muzeju u Vranju.

Trinaest godina kasnije, predsednik Severne Makedonije je nakon obilaska manastira novinarima rekao da originalna nije pronađena, te da je postavljena nova.

Pelince kao alternativa

Tokom svih ovih godina, Makedonci su Ilinden umesto u Prohoru obeležavali kod sela Pelince, u opštini Staro Nagoričane, pored reke Pčinje, gde je sagrađen kulturno-istorijski i rekreacioni kompleks Memorijalen Centar ASNOM, koji je samo na dva kilometra udaljenosti od manastira Prohor Pčinjski. Otvorio ga je Branko Crvenkovski, nekadašnji makedonski predsednik, 2004. godine, na 60. godišnjicu Prvog zasedanja ASNOM-a. Na fasadi je monumentalni mozaik Makedonija veličine 140 metara kvadratnih, delo makedonskog slikara Rubensa Korubina. U muzeju se nalazi kopija sobe iz manastira Prohor Pčinjski u kojoj je održano zasedanje, a do nje je spomen-soba u kojoj su izloženi dokumenti o državotvornosti Severne Makedonije.