Pejići su bili u Laponiji kod pravog Deda Mraza: Jedna želja gladnog dečaka i njegova skromnost će vas oduševiti

Dragana za Nova.rs priča kako je izgledalo ovo neobično putešestvije na kom im se, neplanirano, pridružilo još šest porodica iz Beograda."Nije bilo u planu da nas ovoliko ide u Laponiju. Trebalo je samo mi i moja kuma sa ćerkom, ali je i moja sestra izrazila želju da ide sa klincima, pa jedan brat, drugi, potom drugarica iz vrtića mog sina sa svojim roditeljima, pa drug sa skijanja i tako se ekipa proširila. Bilo nas je ukupno dvadeset troje, odnosno desetoro dece i nas trinaest odraslih", kaže Dragana.

Dragana je, inače, turistički vodič, obožava putovanja i proputovala je ceo svet uzduž i popreko, a ova praznična destinacija u Laponiji joj je, kako priznaje, najdraža."Deca su bila toliko uzbuđena kada su videli Deda Mraza, zbunili su se, nisu znali šta da ga pitaju. Danima su se dogovarali šta će tražiti od njega na poklon, a kada su mu prišli, pitali su za lizalicu, bombonu, a sestrin mali je čak tražio hamburger jer je u tom trenutku bio gladan. Tako su bili iskreni, skromni i slatki".

Planiranje ovog putovanja trajalo je oko dva meseca, a da bi smanjili troškove, dogovorili su se da putuju niskobudžetnim aviokompanijama."Nama je bio prioritet da što jeftinije prođemo u putu, kako bismo mogli apsolutno sve da obiđemo u Laponiji, s obzirom da je samo ponegde ulaznica važila dva dana. Tako da smo uzeli jeftiniju varijatnu avionskog prevoza, pa smo malo više presedali. Išli smo do Niša, tamo smo prenoćili, pa smo sutradan leteli za Stokholm, a odatle do Lulea. Potom smo iznajmili dva kombija i auto i prešavši 250 kilometara na kraju stigli do Rovanijemima, glavnog grada Laponije. U Skandinaviji je generalno sve skupo jer je i standard visok, tako da smo iznajmili bungalove. Sve u svemu, putovali smo dan ipo, ali ne žalimo. Povratna karta po osobi je iznosila 58 evra, i više nego povoljno, a da nismo prošli ovako jeftino, verovatno ne bismo ni putovali".

Kada su stigli na svoje krajnje odredište i smestili se u drvene, ušuškane kućice, roditelji sa decom krenuli su u obilazak Deda Mrazovog sela, odnosno u zabavni park koji, zahvaljujući svojoj poziciji na polarnoj granici, ima vrlo neobične klimatske uslove i atmosferu koja je gotovo nestvarna.

"Selo je dosta drugačije nego što je bilo pre sedam godina. Sada postoji i kuća baba Mrazice, a ceo zabavni park je napravljen u okviru starog rudnika koji se ne eksploatiše, pa su na svakom koraku ledene prostorije. Deci je bila interesantna fabrika igračaka kroz koju se prolazi drvenim vozićem, potom različite predstave, škola vilenjaka, ukrašavali su čestitke, pravili su medenjake… Zaista ima za svakog po nešto. Takođe, bili smo na farmi haskija i na farmi irvasa koji su nas vukli sankama. Sa haskijima nismo smeli da se vozimo zbog dece jer se stoji. Ipak su mali, niko od dece nema više od pet godina"Bilo je, kako priča, i nekih neplaniranih i iznenadnih situacija, kao što su prehlade koje su zakačile mališane na ovom dalekom putu.

"Neki su se razboleli, ipak je promena klime, pa premor koji ih je stigao s obzirom da su skakali i divljali u kućicama, a nisu išli na spavanje u uobičajeno vreme. Pritom, dosta su šetali, a temperatura je sve vreme bila ispod nule. Ali, sve smo izgurali. Njima je celo putovanje bilo zanimljivo, neki su i prvi put leteli avionom, pritom im nije bilo dosadno na aerodromima gde smo po nekoliko sati čekali let jer su imali igraonicu, tako da smo baš zadovoljni kako su se ponašali".

Dragana nam priča da ju je prošli put fascinirala pošta u Deda Mrazovom selu, kada je među boksovima sa nazivima zemalja, videla i Jugoslaviju."Pre sedam godina smo ispod jedne ogromne jelke našli srpsku zastavicu, međutim ovaj put je nismo videli. Postoji velika pošta koja je podeljena po zemljama, pa smo tako uočili mesto na kom piše Srbija, a odmah pored i Jugoslavija. Verovatno nisu ažurirali boksove. I recimo, Deda Mraz napiše pismo i pita nas za koga je i stavimo na to mesto i ono stigne posle nekoliko dana u Srbiju onome za koga je. Jako zanimljivo".

Svi su, kako naglašava, bili oduševljeni Deda Mrazom koji zaista izgleda kao pravi."Sve na njemu je nekako pravo. I kosa i brada, odelo, čizme, onako je debeljuškasto sladak, da ne poverujete. Deca su non-stop gledala u njega. Znaimljivo je da to nije onaj isti Deda od pre nekoliko godina. Verovatno se stalno menjaju. Tada je znao da kaže nešto na srpskom, a ovaj sada nije ništa znao, pričao je sve vreme na engleskom. Zapravo, ima nekoliko deda Mrazova koji su raspoređeni svuda po selu dok se ne dođe baš do kuće onog pravog. Deci smo objasnili da su to njegova braća, a pošto ima puno dece na svetu, oni moraju da pomažu pravom Deda Mrazu".

Dopao im se i Muzej "Arktik" koji opisuje život Laponaca i arktički krug."Bili smo i na farmi polarnih životinja. Deci je sve bilo zanimljivo s obzirom da kod nas još uvek nema snega, a ovde je bio pravi zimski doživljaj", kaže nam Dragana za kraj razgovora.

BONUS VIDEO: Deda Mrazovi obradovali mališane u pirotskoj bolnici

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgdedamrazoviobradovaliklinceupirotskojbolnicigp2-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4912861"]