Brankica Marić, prva zamenica za suzbijanje korupcije višeg javnog tužioca u Beogradu, bila je nekoliko puta u sukobu interesa, jer nije tražila izuzeće od postupanja po predmetima kojima je rukovodila, a u kojima je jedna od strana u postupku bio njen suprug, pokazuje istraživanje BIRN-a. Tužiteljka Jasmina Paunović smatra da je Brankica Marić imala zakonsku i moralnu obavezu da prijavi tužiocu, kako bi se izuzela u predmetu. "Ne samo ona, nego kompletno tužilaštvo i predmet bi se uputio drugom tužilaštvu koje bi odlučilo da li je prijava osnovana ili nije", rekla je Paunović.
Prva zamenica za suzbijanje korupcije višeg javnog tužioca u Beogradu Brankica Marić, u poslednje tri i po godine bila je u sukobu interesa najmanje dva puta, kada je rukovodila slučajevima u kojima je njen nevenčani suprug, građevinski investitor Branko Krunić, bio jedna od zainteresovanih strana u postupku, a nije tražila izuzeće, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Šest zamenika tužilaca – koji ne žele da budu imenovani s obzirom na to da im je Marić i dalje jedna od nadređenih – za BIRN su izjavili da je Marić prekršila i tužilačku etiku i zakon time što nije tražila izuzeće od postupanja po predmetima kada postoji sukob interesa.
„Ja sam danas pročitala to i mogla bih da komentarišem kao običan građanin, gde bi rekla vau, da li je moguće. Kao tužilac bih malo zastala i tražila provere. Prva bi bila da li je koleginica prilikom stupanja na funkciju prijavila ovu imovinu, odnosno da li je povremeno prijavljivala promenu stanja na svojoj imovinskoj karti. Porodica Krunić Marić, prema gledanju prosečnog Srbina, ima impozantnu imovinu, a moglo bi se reći i sa stanovišta dobrostojećeg. Ne bih da licitiram dok ne saznamo i drugu stranu“, rekla je Paunović za N1.
Pod pretpostavkom da su navodi tačni, to bi bila samo još jedna ilustracija lošeg stanja u pravosuđu, smatra profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović.
„Epizoda koja bi pokazala da se u vrhu pravosuđa, gde bi trebalo da postoji volja da se društvo uhvati u koštac sa korupcijom, kriminalom, radi upravo suprotno, da se tu nalaze ključna problemska mesta, čvorišta gde borba ne kreće sa nule, već se zadovoljavamo činjenicom kako imamo nekakav zakonski okvir. Neprestano iznosimo papirnate rezultate, ali se svaki građanin pita kada će se zapravo suočiti sa jednom ozbiljnom osuđujućom presudom“, rekao je Jovanović.
Tužiteljka Paunović je, podsetimo, premeštena iz Odeljenja za borbu protiv korupcije. Kako je rekla, nije dala da se dira u njen dignitet i integritet i to je stavila do znanja.
„To je nekom zasmetalo, u to vreme je koleginica Bojana Savović imala hapšenje, pa je to dalo opštu sliku stanja u tužilaštvu. Moja poruka, koja je sve pokrenula, bila je kulminacija svega pređašenjeg što se dešavalo, a dešavalo se mnogo toga što je narušavalo atmosferu u tužilaštvu. To je kulminiralo porukom koja je skrenula pažnju tužioca koji je burno reagovao, on je shvatio da radim drugi deo predmeta EPS-a i to je bio kao neki probni balon. Ako je Bojana Savović sklonjena, onda je moja poruka bila da vidimo da li sam ja sledeća. Odmah sam sutra prebačena, što ukazuje da je to bio povod. Na kolegijumu je zvanično rečeno da je portebno da se pojača rad u prvostepenom odeljenju i da se zato tamo upućujemo“, rekla je Paunović.
Profesor Jovanović je dodao da je „jalov posao ako postoje primeri da bolje prolaze oni koji nemaju svoje mišljenje i ne pitaju puno“.
„To su poruke koje se neprestano šalju, generalno, društvu se šalju takve poruke, a to je problem kada imate takvu profesiju u čijoj je suštini sama osobina hrabrosti i integriteta. Ja sam o tome pričao i tužiocima na skupštinama, kada su me pozivali. Ovo su važni događaji, jer prvi put imamo takve manifestacije solidarnosti u samom tužilačkom esnafu i svest o tome da je jedini pravi put da se na odgovoran način vrši takva profesija“, rekao je profesor.
Na pitanje da li se zapitala zašto nema reakcije Državnog veća tužilaca, Paunović kaže da nije, jer to nije prvi put.
„Dugo sam u pravosuđu, ovo nisam doživela da je iko ovako regovao kao ja i Bojana Savović. Očekujem da će se nešto destiti, tu su i zakonske promene koje idu, doći će do promene članova DVT. Kad bih znala da ovo neće da promeni nešto, verovatno se ne bih ni uspustila. Da bih dobila vazduh da dišem moram sama da se izborim. Ja se nadam da će biti drugačije“, rekla je tužiteljka.
Upravni sud u Beogradu doneo je odluku kojom se poništava odluka Univerziteta u Beogradu da je doktorska disertacija Siniše Malog plagijat, potvrđeno je za N1.
U obrazloženju presude, koja je dostavljena N1, stoji da „po nalaženju Upravnog suda, za sada ne postoji pravni osnov za donošenje osporene Odluke kojom se poništava diploma o stečenom naučnom zvanju doktora nauka, koju je tužilac stekao odbranom doktorske disertacije pod nazivom „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji”, na Fakultetu organizacionih nauka 2013. godine.
„Ova odluka Upravnog suda nije iznenađujuća, ona je krajnja tačka toga što je bila odluka Ustavnog. Postoji deo u kome cela priča može pravno da se tumači. Kao i sa slučajem u tužilaštvu, to su stvari zdravog razuma. Neko je naložio hapšenje i doveo prostupak do tačke i vi ga skidate. Ne postoji način da bilo kome sa zdravim razumom to obrazložite, a da iza toga ne stoje drugi motivi. Ovde suštinski odlukom Ustavnog suda, Univerzitet u Beogradu ne može da oduzme zvanje doktora nekome koga je stručna komisija uhvatila u plagijatu. Tu zdrav razum prestaje“, smatra profesor Jovanović.
BONUS VIDEO: Jasmina Paunović u Utisku nedelje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar