Patrijarh srpski Porfirije: Nismo došli da sudimo bilo kome, već da ne zaboravimo postradale

Jevanđeljske vrednosti su ono što nas određuje i te vrednosti su univerzalne, istakao je Porfirije, koji će danas u selu Velika služiti liturgiju povodom osamdesete godišnjice stradanja Srba iz tog i okolnih gornjepolimskih sela.

"Mi nismo došli ovde da sudimo bilo kome ili da osuđujemo bilo koga, jer nevine žrtve i mučenici Božji nisu prijemčivi za osudu, a oni koji su bili egzekutori i koji su zločinci nalaze se na smetlištu istorije i u krajnjoj tami nečoveštva. Mi smo, dakle, došli da ne zaboravimo one koji su postradali, da se njima pomolimo da mi budemo bolji, da budemo bolji od sebe znajući da oni, sveti mučenici Božji, svima uvek upućuju jevanđeljske reči: Oprosti im, Bože, ne znaju šta čine!", rekao je patrijarh, a saopštila SPC.

Naveo je da se rađa pitanje u duši svakog čestitog čoveka: zašto i zbog čega nepravda.

"Zašto oni koji su nevini i u datom slučaj samo zato što su pravoslavni Srbi nepravedno treba da stradaju. Tu nema logičkog odgovora, tu nema racionalnih izlaza. Jedini izlaz je Gospod Isus Hristos", poručio je patrijarh.

Patrijarh Porfirije doputovao je juče u Berane, gde ga je u manastiru Đurđevi Stupovi dočekao episkop budimljansko-nikšićki Metodije.

Srpski patrijarh će danas povodom 80 godina od stradanja Svetih novomučenika veličkih i gornjepolimskih služiti Svetu arhijerejsku liturgiju u Crkvi Svetih Kirika i Julite u selu Velika kod Plava, saopštila je ranije SPC.

Sveti Arhijerejski Sabor SPC je 2017. godine kanonizovao je stradale u Velici i gornjepolimskim selima.

U diptih svetih tada su pribrojane srpske žrtve nacističkog terora iz Velike Ržanice i Gornje Ržanice ispod planine Čakor postradale 28. jula 1944. godine, pridružujući im i 28 dece umorene glađu u plavskom zatvoru 1941. godine.

Pripadnici zloglasnih nemačkih divizija Princ Eugen i 21. SS brdske Skenderbeg su 1944. godine, na praznik Svetih mučenika Kirika i Julite, za samo dva sata u gornjepolimskim selima zverski poklali ili žive u vatru bacili 427 srpskih nejači, dece, žena, staraca i ostalog nenaoružanog stanovništva, navodi SPC.

U pokolju u Velici su, pored Nemaca, učestvovali i balisti i muslimanska milicija iz Plava, Gusinja, Bihora i sa Kosova i Metohije.

Ovi nacističko-fašistički zločini se, srazmerno broju stanovnika Velike i Gornjeg Polimlja, po monstruoznosti i brzini izvršenja smatraju među najtežim u Evropi tokom Drugog svetskog rata.

U selima podno Čakora nije bilo kuće u kojem nije stradalo dvoje ili više ukućana, a mnoge porodice i kuće su zauvek zatrte.

Skupština Crne Gore usvojila je 30. jula 2022. godine Rezoluciju o genocidu u Pivi i Velici.

BONUS VIDEO: Patrijarh Porfirije otvorio izložbu Svetos umetnosti u Galeriji RTS-a