Ovo je tamnica siromaštva: Marinkovići nemaju hleba i po 2-3 dana, drugari ih izbegavaju

Do porodice Marinković vode utabani tragovi siromaštva kroz selo Gornjani, opština Čučer–Sandevo, na obodu Skoplja u Skopskoj Crnoj Gori. Selo zaboravljeno u vremenu i prostoru, s ulicama nalik onima u žicom opasanom Orahovcu. Ceo krajolik nalikuje jedan drugome. Kako i ne bi kad su to nekada bili predeli pod istom vlašću naših svetih i prebogatih srednjovekovnih vladara.

Danas, potomci tih istih vladara, nadomak manastira Svetog Nikite, zadužbine Svetog Kralja Milutina, žive u rangu kmetova iz davnih vekova. Ogledalo naše i paradoks vremena!

Porodica, koju, pored Elene, čine još otac Boban i deca Marko (14), Boris (13), Nikolina (12), Filip (6) i Lazar (3), dočekala nas je ispred nedovršenog objekta koji nam je odmah privukao pažnju dok smo još koračali ka njima. Kad god pomislimo da smo videli sve moguće stupnjeve siromaštva, nanovo nas nešto demantuje!

„U ovom sobičku od 8 m2 svi živimo, jedemo i spavamo. Nemamo ništa više od toga. Nema ni kreveta, prokišnjava, teškoće su, nažalost, svakodnevne”, jada se namučeni Boban, koji izgleda bar desetak godina starije od datuma utisnutog u njegovoj ličnoj karti.

Zatočenici ove tamnice siromaštva, koji najviše ispaštaju, jesu ovi skromni mališani koji su nas posmatrali oborenih pogleda, prisluškujući naše razgovore. Uprkos razlici u dijalektu, ispričali su nam dosta toga.

„Tesno je, ima samo tri kauča. Leti kad je baš vrućina, odemo nas dvojica na gornji sprat. Tamo je jedan krevet i nemaju vrata, pa se možemo bar malo rashladiti. Zimi je mnogo teško. Ne možemo ni da dišemo kada tata stavi drva da se ugreje soba”, rekoše Marko i Boris.

A društvo, dodatno smo upitali?

„Društva nema. Malo u školi što ostanemo na terenu da se poigramo i to je sve. Neće niko ni da se druži sa nama, kažu da smo siromašni”, tužno su dodali.

Ovi hrabri momci nedavno su i ugasili požar kad se odžak zapalio. Prvi su reagovali i sprečili da se proširi na celu kuću. Ostaci toga još su vidljivi i nesanirani.

Paket jaja, džak brašna, vekna hleba i kesica kokica na starom televizoru vrlo verovatno će biti na višednevnom meniju. Trude se makar za decu uvek nešto da bude. Bez ormara, frižidera, stola za ručavanje… Umesto stolica, koriste cigle! O uslovima za učenje, izlišno je govoriti. Ipak, uprkos svemu, ta tamna soba je uredna, sa sve pod konac rasprostretim i usisanim tepihom. Tamu, osim dnevne svetlosti, razgone jedna sijalica i nekoliko traka sa šarenim lampionima. Poslednji pokušaj roditelja da deci makar na ovaj način približe radost praznika!

Marinkovići ne žele da pokleknu. Domaćin, građevinac i fizikalac, uspeo je u sklopu te udžerice da ozida izdvojeno kupatilo, kakvo takvo. Da imaju bar negde da operu zube i ruke.

„Radim na građevini, bude makar da preživimo. Moram još dosta toga da okrpim, nedostaje pola krova, stepenice su loše i nebezbedne. Supruga mi je jednom pala i povredila se. Od tada se plašim za decu i kosa mi se ježi kad vidim da su krenuli gore”, kaže Boban.

„Deca su nam dobra i svi se lepo slažu. Kroz svašta smo prošli Marko, Boris, Nikolina i ja, oni su mi iz prvog braka. Suze mi opet krenu na oči kada se setim svega. Nije za priču, izvinite”, uključila se opet majka Elena u razgovor, koja, zbog stresa, ima problem sa šećerom.

Na kraju posete, oglasila se i jedina devojčica Nikolina, jedva čujno odgovarajući na naša pitanja:

„Nekad bude hladno, nekad toplo. Kad ima drva, toplo je, a kad nema… Pomažem mami da čuva mlađu braću i da zamesi hleb. Svake noći maštam da imam roze sobu!”

Iako još nismo imali konačne i obećavajuće odgovore na njihove ljubopitljive poglede, u hodu smo preturali po glavi kako da ove male mučenike iščupamo iz kandži nepravednosti koje ničim ne zaslužiše? U oči nam je upadala i dvospratna vila, na samo deset metara iza njihovog doma. Životna realnost? Misli su navirale jedna za drugom…

Nismo div junaci kakvi su bili naši preci koji su neustrašivo jurišali kroz ove predele, donoseći slobodu, ali ipak mislimo da smo dovoljno kadri da Marinkoviće i naš narod ne ostavimo na cedilu. Previše je i još jedan jedini minut života u ovakvim uslovima!

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe se nada da će ova priča doći do mnoštva dobrih ljudi i naših redovnih dobrotvora. Hajde da zajedno „skinemo zvezde sa neba” za ovu decu!

Više o porodici možete pogledati OVDE.

СРБИЈА
1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачунРЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay PalЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay PalСАД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. ZELLE: [email protected]
4. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшицеКАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: [email protected]
*сви донатори остварују право на пореске олакшицеНЕМАЧКА
1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92
2. Pay Pal
3. Пошаљите текст SZS на 81190 (2.99 евра)
*сви донатори остварују право на пореске олакшицеШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
*сви донатори остварују право на пореске олакшицеАУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)ШВЕДСКА
1. SWISH: 1230 133 900
2. Pay Pal
3. Bank Giro: 5302-1077
4. Рачун: 5226 1060 858НОРВЕШКА
1. VIPPS број: 104 414
2. Pay Pal
3. Рачун: 1503 83 80483АУСТРАЛИЈА
1. BSB: 032-278
2. Account No: 878615, Westpac bank
3. Pay Pal
*сви донатори остварују право на пореске олакшицеPatreon платформа 

Прикупљање преко Фејсбука

Прикупљање преко Инстаграма
Биткоин и Етереум

BONUS VIDEO: POMOZIMO malom Leu!