Ove Nišlije ne kupuju badnjak na pijaci, njih ne mrzi da se uzveru uz brdo da ga iseku

Filip Jovanović iz Brzog Broda rekao je za Novu.rs da sa drugovima dolazi na brdo svake godine, bez obzira da li je napolju veliki „minus“ ili prolećna temperatura kao sada."To je deo tradicije koju čuvamo. Mislim da je važno da negujemo vrednosti koje su u našem narodu prisutne već vekovima, a među njima je i obeležavanje Badnjeg dana. U mojoj porodici praktikujemo da tokom čitavog dana budemo zajedno u kući, a posebno na Badnje veče. Bogata posna trpeza je takođe deo naše tradicije, a posle nje ostajemo da sedimo do kasno u noć", kazao je Jovanović.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=badnjaknm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5041543"]Prema rečima Dalibora Spiridonovića nekada se u niškom kraju praktikovala da se po badnjak odlazi u zoru, pre svitanja, ali sada ljudi idu tokom jutra i prepodneva, kad ko stigne zbog drugih obaveza."Po badnjak se ide sa pšenicom i vinom ili rakijom. Pre nego što se iseče, potrebno je da se prekrstite i da kažete „Dobro jutro badnjače, srećan Badnji dan“. Vinom ili rakijom tri puta se zalije mesto na kojem se badnjak preseče, a pšenica se prosipa oko hrasta", izjavio je Spiridonović.Slobodan Jovanović rekao je da se u njegovom selu nekada praktikovala da po badnjak odlaze otac i sin ili deda i unuk."Ljudi su verovali, a i sad veruju da taj običaj donosi zdravlje, sreću i napredak porodici. Tokom čitavog dana bilo je različitih običaja koji su se ljudi pridržavali, a posebno da poste. Od svega toga sada se najviše poštuje običaj da se za večeru iznese na sto puno posne hrane, pite, posan pasulj, suvo i sveže voće, orasi. Kod nas u selu je bio običaj da, pre večere, domaćin tepsiju sa pitom od kupusa iznese nakratko u dvorište, kao posluženje mladom Bogu", rekao je Jovanović.

Veljković Branislav i Miroslav Zdravković iz Brzog Broda kazali su da Badnje jutro ne propuštaju da odu po badnjak, mada ne znaju mnogo običaja u vezi tog praznika."Dođemo i isečemo badnjak, ali to je to. Ja sam 1955. godište, a moja generacija i druge iz tih godina, odrastale su u socijalizmu, kada se mnogo više pričalo o drugim stvarima, a manje o običajima i tradiciji", rekao je Zdravković.U mnogim selima u niškom kraju i ovog Badnjeg jutra bilo je organizovanog odlaska meštana po badnjak, ali na žalost u svim šumama bilo je onih koji nisu sekli samo hrastove grančice, već čitava stabla.Na pijacama u Nišu ovog jutra bilo je na desetine prodavaca badnjaka, za razliku od prethodnih dana kada su komunalni redari i komunalni milicajci uklanjali improvizovane tezge i zabranjivali prodaju, na veliko nezadovoljstvo i prodavaca i kupaca.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=badnjaknm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5041543"]M.S. je za Novu.rs kazala da badnjak prodaje već 20 godina na Velikoj pijaci, ali da se nikada ranije nije dogodilo da se prodavci „jure“ uoči Božića.„Nas ovde jure i jure i na pijaci na Trošarini, a dozvolili su prodaju pored Bulevarske pijace. Da li ćemo mi da se obogatimo od toga što prodamo po kutiju ili dve badnjaka? Prodajem badnjak po 50 dinara, a za kartu iz sela dovde platim 600 dinara. Koliko ja treba da prodam samo da bi kartu pokrila. Nego jure sirotinju, može im se. Teraju nas da zakupimo tezge na pijaci, kao da je to lako, ko bi mogao da plati zakup“, kazala je ogorčeno M.S.Građani Niša koji su ovih dana dolazili na pijacu takođe su komentarisale da nije u redu što se ne dozvoljava prodaja badnjaka pored pijaca, a jedna od Nišlijki prokomentarisala je da bi „pre ostala bez posla, nego da juri nekog uoči Božića, pa da je cele godine bije maler“.

Badnjaci na pijacama u Nišu i prodavnicama koštaju od 30 do 300 dinara, u zavisnosti od toga da li su samo grančice ili su ukrašeni.