2
Sajam obrazovanja "EduFair" svake godine u Beogradu okuplja neke od najuglednijih obrazovnih institucija iz Srbije i inostranstva, ali i daje priliku đacima da uoči sajma kandiduju svoje omiljene nastavnike i da glasaju za njih. Ove godine pobednica ovog takmičenja je Maja Merdović, nastavnica engleskog jezika iz Savremene gimnazije u Beogradu.
Maji će pred učenicima biti dodeljena nagrada na EduFair-u koji je zakazan za nedelju 12. marta u Hotelu Metropol u Beogradu.
Razgovarali smo sa ovom nastavnicom o značaju ove simbolične nagrade, stvarima koje ona smatra najvažnijim kad je reč o podučavanju mladih ljudi, ali i o problemima sa kojima se susreću njene kolege, bilo da rade u privatnom ili javnom sektoru.
Kako gledate na nagradu najbolje nastavnice u Srbiji za ovu godinu po izboru EDUFair-a?
Ova nagrada mi znači mnogo, baš zato što dolazi od đaka. Zaista se potvrđuje moje osnovno životno načelo, forma me uopšte ne interesuje dok nije ispunjena suština, a ona potvrđuje da je to što sam želela došlo do dece sa kojom sam radila. Takođe, ova nagrada i obavezuje da budem još bolja i da se trudim još više. Zahvalna sam, ali za sebe ne mislim stvarno da sam najbolja. Ima dosta kolega koji su ispod radara, koji ne mogu da dođu do izražaja. U nekim školama je potreban i ogroman napor da vam za početak ne bi bilo neprijatno na času. Smatram da bi bilo dobro da nastavnici kroz svoju karijeru dobiju mogućnost da prođu kroz što više različitih kategorija, da iskuse rad u različitim uslovima. Pored toga, smatram da bi bilo zdravo da se nastavnici testiraju na svakih pet godina. Ne da skupe onih famoznih 100 poena kroz seminare i radionice, nego zaista, da budu motivisani da se unapređuju u smislu kompetencija. Mislim da bi to bilo podstrek na celoživotno učenje, koje je važno za svaku profesiju, a kamoli za našu. Smatram takođe da je ovo profesija u kojoj bi bilo dobro da se u određenim godinama povučemo, ne skroz naravno, nego da u određenim godinama postajemo više mentori, a manje nastavnici. Ne da se nastavnik kompletno izvuče iz nastave posle određenog broja godina, jer mora imati kontakt, ali da je iskustvo dobro za podstrek mladih ljudi u obrazovanju, za mentorisanje. Mislim da ćemo za deset godina imati ogroman problem sa nastavnim kadrom i da o tome treba da mislimo sada već. Sada nam već fale neki profesori, a za deset godina drastično neće biti kadra.
Na kom polju vi učite od dece?
Razmena sa decom je konstantna. Počela sam da radim pre trinaest godina i radila sam u različitim uslovima, u državnim školama, a sada i u privatnoj gimnaziji. Danas imamo generaciju koja se razvija i uči najbrže moguće sve što ima veze sa modernim tehnologijama. Taj proces je nezaustavljiv i smatram da to ne treba da ignorišemo, nego da koristimo u nastavi. To je ono što mi možemo da naučimo od njih, kao što možemo da učimo i koliko je važno biti iskren. Sa decom nema laganja. Kada bismo svi to hteli da naučimo od njih, mnogo brže bi se rešavali konflikti. S druge strane, u podučavanju sam uvek fokusirana na to da na zadate okolnosti izvučemo njihov maksimum. Prosvetni radnik mora da ume da proceni maksimum pojedinca, a i odeljenja u kom radi. Onda, pridržavajući se plana i programa, koji propisuje Ministarstvo prosvete, na nama je da tražimo ono što je najbolje za njih.
Mnogi roditelji, ali i nastavnici, kao najveći problem u uspostavljanju koncentracije kod dece vide mobilne telefone. Kakav je vaš stav o tome?
Deca se danas rađaju sa mobilnim telefonom. Trenutno ne ulazim u to koliko su mobilni telefoni štetni, ali oni su neminovni i biće sve gore. Neće se vratiti na zelenu tablu i kredu, toga nema više. Potpuno je drugačiji koncept učenja od onog vremena u kom sam ja bila učenica. Moj savet bi bio da se pomire sa tim i da se usmere ka tome da su i mobilni telefoni nastavno sredstvo za rad. Naravno, ne na svakom času, ne možemo sada igrati igrice na engleskom jeziku svaki čas, da banalizujem. Bilo koji predmet da predajete možete to da iskoristite. Vi ako želite da budete uspešni u bilo kom poslu, a naročito kada radite s ljudima, uvek morate da možete da se stavite u cipele onog drugog. Šta on očekuje od mog časa? Da sam ja sada učenik od 16 godina i da mi je osmi čas engleski, šta bih ja volela da čujem? Šta bi to mene zainteresovalo? I onda je lako. Ako sam ja zacrtala da ću danas raditi najtežu gramatičku jedinicu i očekujem da na sedmom ili osmom času njihova koncentracija bude puna i da jedva čekaju da čuju nešto što prosto ja moram da ispunim, nećemo postići neki uspeh. Bolje da osmislim interaktivne vežbe i da im to gradivo predočim na drugačiji način.
Pročitajte još:
2
5
1
Dugo sam radila u državnoj školi i moj rad u privatnom sektoru se ne razlikuje mnogo od mog rada u državnom sektoru, samo što se moj rad sada razlikuje u tome što je gimnazija u kojoj radim sada puno opremljenija, što nama mnogo olakšava rad. Ipak, i u državnim školama sam imala đake koji su imali mobilne telefone. Imala sam interaktivne bele table. To je to, prilagodite nastavu deci i svima je zanimljivije. Kada vi srednjoškolcima pružite ono što žele, oni će vam vratiti duplo.
Kakav je vaš odnos prema pitanjima discipline i poštovanja prema nastavnicima, koji su često vrlo veliki izazov?
Dobar razred je onaj koji je disciplinovan u smislu poštovanja škole u kojoj se nalazi i poštovanja profesora, ali ne u smislu da to što sam profesor ujedno i znači da sam a priori apsolutni autoritet. Svaki profesor i prosvetni radnik bi svojim učenicima trebalo da se nametne znanjem, ličnim primerom i poštovanjem. Vi morate i da pokažete poštovanje da biste ga dobili. U jednoj tehničkoj školi, gde su sve učenici mahom muške populacije, moj glavni izazov bio je da sa tada dvadeset i tri godine zavredim njihovo poštovanje, da zaista shvate o čemu se radi. Pokažete poštovanje, ono se vrati. Pokažete entuzijazam i on se vrati.
Prosveta je kao lov u mutnom i sad treba da plivate u nekoj vodi koja zahteva mnogo administracije i pritisaka sa svih strana, (ne) razumevanje roditelja, dece – a od vas se očekuje da obrazujete čitave generacije.. Država ne prepoznaje značaj prosvetnog radnika. Prosvetni radnik je kao jedno staro kuče koga više niko neće. Deca su se izigrala i hajde sada da ga damo, pa završi na ulici. Niko ne prepoznaje funkciju prosvetnih radnika koji najčešće više vremena provodi sa vašim detetom nego vi sami. Uz dužno poštovanje i čast izuzecima, prosvetni radnik često bolje poznaje i osećanja i navike vašeg deteta nego vi sami. Funkcija podučavanja mladog čoveka je ogromna. Engleski će on i da usvoji, ali neke životne stvari koje ste u stanju da prepoznate, odnos prema znanju, da udelite savet na ljudskom nivou… To je nešto što oni ne zaboravljaju i to nastavnicima energetski uzima mnogo, ali na drugim nivoima i daje mnogo. Osećate da ste uradili mnogo za mladog čoveka. Naravno, jedan od osnovnih preduslova je da volite decu. Ako ih ne volite i ako ne volite ovaj posao koji se radi osamdeset odsto iz entuzijazma, a dvadeset odsto je sve ostalo, uopšte ne treba da ulazite u učionicu. Ali kada volite nastavu, od svega možete da napravite čas, bilo koji predmet da predajete.
EduFair će ove godine okupiti više od pedeset univerziteta, letnjih škola jezika, srednjih škola i internata iz Srbije, Velike Britanije, Grčka, Amerike, Italije, Švajcarske, Kanade, Finske, Austrije, Slovenije i Francuske. EduFair će biti poseban po tome što će ugostiti i obrazovne institucije iz zemalja koje retko dolaze u Beograd, kao što su Litvanija, Finska, Mađarska i Belgija.
Posetioci će imati priliku da se iz prve ruke informišu o stipendijama, popustima, pogodnostima, ali i da dobiju besplatno savetovanje u vezi sa planiranjem obrazovanja od stručnih savetnika iz Srbije i inostranstva. Prijave za EduFair su uveliko u toku na sajtu edufair.rs.
BONUS VIDEO: Učiteljica Dina i đaci OŠ „Rade Končar“ umesto poklona za 8.mart sakupili novac za bolesnog dečaka