Osam decenija bitke na Kadinjači: Ne smemo da zaboravimo bratstvo i jedinstvo

Obeležavanju 80. godišnjice dana kada je „pala“ Užička republika, jedina slobodna teritorija u Evropi, prisustvovalo je nekoliko stotina građana. Među njima bili su predstavnici Vlade Srbije, grada Užica, Vojske Srbije, sveštenstvo, potomci stradalih boraca, poštovaoci tradicije NOR-a i NOP- iz užičkog kraja ali i iz republika bivše Jugoslavije.Jugoslovenska zastava i zvezda petokraka, bia su i danas obeležja prisutnih. Na Kadinjaču, kako bi se poklonili senima poginulih, stiglo je oko 20 Slovenaca. Sa njima je, čak iz Austrije došla Marija Koletnik, ispred Saveza koruških partizana.

“Ovog puta sam došla sama, Slovenka sam, živim u Austriji blizu granice, moji preci su tamo od 1920.godine. Oduvek poštujem narodnooslobodilački boj, one koji su se izborili da danas mi živimo. Nikada ih ne smemo zaboraviti. Da njih nije bilo, ne bi bilo ni nas, ni koruških Slovenaca. Najvažnije je da se narod ne svađa, da smo ujedinjeni i da se slažemo, oni koji nas svađaju, samo oni od toga imaju koristi. Bila sam u Užicu i pre 40 godina, i ovde na ovom mestu. Tada smo svi bili zajedno, svi smo se voleli, tako treba da ostane, mi nemamo drugi put”, rekla je za Nova.rs Marija.

“Ne smemo da zaboravimo bratstvo i jedinstvo koje su u nas ugradili, koje u sebi imamo i koje dan danas poštujemo. Ja ću tako živeti do groba. Uvek me gane kada vidim podele, svi smo mi jednaki, bez obzira da li smo Srbi, Hrvati, Slovenci…Ja sam Jugosloven, takav sam rođen, i to ću do kraja života poštovati. Zbog toga se klanjam svima onima koji su život dali za to, ovde sam zbog njih danas, oni se moraju pamtiti i poštovati”, kroz suze priča Milan Baretić iz Vrhnika.

Vojislav Kitanovski na Kadinjaču je došao iz Makedonije. Odeven u partizansku uniformu, čuva sećanje na Tita a sa svojim prijateljima posećuje sva istorijska mesta koja sećaju na borbu protiv fašizma i nacizma.“Ovaj dan moramo poštovati, seća nas na revoluciju u kojoj smo pobedili a njene tekovine moraju da nas opominju. Tako možemo da idemo dalje i živimo civilizovano, jedino tako. Zbog svega što se danas dešava u bivšoj Jugoslaviji ja u svom srcu osećam bol ”, kaže Kitanovski.U ime predsednika Republike Srbije, na Kadinjači je danasn govorila ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.

“Danas stojimo na mestu iz koga izviru hrabrost, gordost, požrtvovanost i rodoljublje. Odajemo poštu herojima Kadinjače koji su u Drugom svetskom ratu dali živote za svoju otadžbinu, da bi mi danas živeli u miru i slobodi.Užičani su bili i ostali junaci našeg roda a ovo mesto je simbol besmrtnosti onih koji su svoje živote poklonili svojoj otadžbini”, rekla je Kisić Tepavčević.Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević podsetila je da su borci Radničkog bataljona, imali duboko u sebi osećaj da je sloboda svetinja.“Kada se najvrednije žrtvuje da bi se spasili životi drugih na putu ka konačnoj slobodi, to zaslužuje naše najveće poštovanje, ne samo Užičana već svakog slobodoumnog čoveka koji ume da ceni vrednost života i ljudsku žrvu. Ponosni smo na 67 dana Užičke republike koja je ohrabrila antifašistički front u Evropi i ulila veru da se smažnim otporom okupatoru, može ostvariti san o slobodi i dostojanstvenom životu. Ponosni smo na Radnički bataljon, na te hrabre ljude i njihovu ulogu u velikoj bici na Kadinjači”, kazala je Raković Radivojević.

Užičkom republikm, u vreme Drugog svetskog rata, nazvana je oslobođena teritorija zapadne Srbije i Šumadije, od 24. septembra do 29. novembra 1941. godine a bila je pod kontrolom Narodnooslobodilačkog partizanskog pokreta. Iako je trajala veoma kratko, svega dva i po meseca, bila je veoma značajna jer je na njoj NOP uspeo da formira svoju prvu slobodnu teritoriju i izvrši organizaciju života i pozadine. U oslobođenom Užicu je bio centar ustanka u Jugoslaviji,u njemu se nalazilo vojno i političko rukovodstvo NOP-a, kao i druge vojno-političke organizacije. U tom periodu u Užicu je izlazio list „Borba” a radila je partizanska fabrika oružja i municije, jedina fabrika u okupiranom delu Evrope gde se proizvodilo oružje.

Spomenik stradalim borcima, piramidalnog oblika, visine jedanaest metara, ispod kog se nalazi kosturnica sa posmrtnim ostacima 132 borca Radničkog bataljona podignut je 1952.godine. Spomen kompleks, današnjeg izgleda, izgrađen je krajem sedamdesetih a Josip Broz Tito svečano ga je otvorio 1979.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram