Oni su i sad napolju: Uz hranu i lekove dostavljaju i lepu reč

Avramović koji motorom razvozi hranu po čitavom Beogradu, kaže da mu, od uvođenja vanrednog stanja, ljudi uz poručenu picu, pljeskavicu, ili neko kuvano jelo, često šalju i molbu da im kupi još nešto iz prodavnice ili apoteke."Ako se u aplikaciji vidi da građani pored hrane žele da im se donese još nešto, usput da se svrati do neke prodavnice, pumpe, apoteke, bilo šta, mi im stvarno izlazimo u susret, pogotovo starijima koji ne smeju često da izlaze napolje", priča dostavljač.

On objašnjava da se ova usluga dodatno ne naplaćuje, ali mu građani često ispred vrata ostave bakšiš, koji pokupi, a onda se udalji na bezbednu distancu sa koje sačeka da se pojavi osoba koja je tražila porudžbinu."U aplikaciji se prilikom poručivanja odabere opcija za beskontaktnu dostavu. To znači da se proizvodi ostave ispred vrata, udalji se dva, tri metra, i čeka da se naručilac pojavi - pozdravimo se sa distance i ja odem ", kaže Avramović i objašnjava da ne sme da ode sa mesta dostave dok se ne uveri da je sve stiglo u prave ruke, jer se u početku dešavalo da umesto naručioca hranu pokupi neko drugi.

Po njegovim rečima, mogućnost da se preko narudžbine prenese koronavirs, svedena je na minimum, ali da delom zavisi i od restorana u kom se priprema hrana. Osim toga što ne skida masku i zaštitne rukavice, kaže da ruke konstantno dezinfikuje."Nakon svake dostave se vrši dezinfekcija ruku, kad izlazimo iz zgrade, prvo se hvatamo za sredstvo za dezinfekciju, uključujući i mobilni telefon, koji se isto naprska”, objašnjava.

Avramović kaže da ima i onih koji ne zahtevaju da dostava bude izvršena bez kontakta, kao i da nekim poručioci osim porudžbine žele da vide i poznato lice na vratima, pa u svom zahtevu traže i određenog dostavljača."Dočekaju nas sa otvorenih vratima i jako su srećni što nas vide, jer mnogo vremena provode u stanovima. Ljidima je jako drago kad vide gradskog dostavljača, da sa njim porazgovaraju koju reč, kako bi taj svoj karantin malo ublažili”, kaže on i objašnjava da ljudi vole da čuju šta se dešava u gradu u vreme kad oni ne smeju napolje.

A napolju, kako kaže, u vreme policijskog časa saobraćaj utihne, a jedina prepreka brzoj dostavi hrane je policija, koja dostavljače često zaustavlja da proveri dozvolu za kretanje - koju, naravno, imanju.