0
Poremećaji nervnog sistema, promene u ponašanju, smanjen nivo inteligencije, slepilo, nesanica, ali i opasnost od steriliteta, bolesti bubrega, kancer, srčani, moždani udar, samo su neke od posledice povećane koncentracije olova u krvi, naglašava u razgovoru za Nova.rs prof. dr Svetlana Stanišić, doktorka fizičke hemije.
Prema podacima koje je nedavno objavio čuveni naučni časopis Lanset, koncentracija olova u krvi dece u Srbiji je u proseku 2,4 mikrograma po decilitru, što je među najvišim u Evropi. U svim ostalim evropskim državama prosečna koncentracija olova u krvi dece manja je od dva mikrograma po decilitru. Slične vrednosti kao u Srbiji mogu se naći još u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj, dok su veće prisutne jedino u Moldaviji, BiH i Albaniji.
Pročitajte još:
Takođe, prema ovim procenama, preko 164.000 dece u Srbiji ima u krvi više od pet mikrograma olova po jednom decilitru, a skoro 20.000 mališana ima vrednosti olova koje premašuju deset mikrograma po decilitru.
“Velika količina olova u krvi dece ostavlja najteže posledice po nervni sistem. Postoji mnogo studija koje pokazuju da deca koja imaju autizam su upravo ona čiji organizam slabije detoksikuje teške metale, ne samo olovo. Kod dece koja su izložena velikom uticaju olova, može da dođe do pada inteligencije, odnosno kognitivnog pada doživotno, ona pate od poremećaja pažnje i imaju gotovo sve simptome koji se javljaju vezano za probleme sa centralnim nervnim sistemom“ upozorava prof. dr Stanišić.
Osim dece, u najvećoj opasnost od olova u krvi, su i trudnice.
„One su najosetljivija kategorija kad su u pitanju teški metali, jer oni prodiru u tkivo ploda i negativno utiču na razvoj mozga. Istraživanja u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala su da olovo, kada se nađe u visokim koncentracijama u vazduhu, kod trudnica se skuplja u pupčanoj vrpci, što potom utiče na razvoj ploda i na inteligenciju i sposobnosti deteta. Još 80-ih godina prošlog veka, zabranjena je prodaja olovnog benzina u SAD, pa je nivo olova u krvi stanovnika opao za 80 odsto, a kod nas je ta zabrana dosta kasnije stupila na snagu. Međutim, to olovo koje ode u atmosferu nikada se ne gubi, već kruži u vodi, vazduhu, zemljištu. U delovima Srbije gde su topionice i rudnici olova je najgore. Kao Zajače, u Zapadnoj Srbiji, gde je svojevremeno bilo mnogo dece koja su imala trovanja olovom“ kaže prof. dr Stanišić.
Glavni problem u Srbiji je korišćenje nisko kvalitetnog uglja lignita.
„Iz ovog uglja, pri sagorevanju, olovo završava u vazduhu, a ne u pepelu. Kod lignita je tako, ali kod kvalitetnijih vrsta uglja nije. Nismo mi međutim jedina zemlja koja se sa tim bori. U Kini 60 odsto energetike zavisi od uglja, a u SAD 45 odsto. Tako da najviše olova unosimo putem vazduha, koji je pun štetnih materija, ali i preko hrane, jer teški metali ulaze u zemljište i vodu. Vazduh ćemo rešiti onda kad rešimo individualna ložišta i kad grejanje pređe na toplane“ naglašava naša sagovornica.
Kod odraslih se, za razliku od dece, simptomi trovanja olovom ne vide, samo se desi srčani ili moždani udar, kao posledica povećane koncentracije olova u krvi, za koje se veruje da je odgovorno za 1.460 prevremenih smrti u Srbiji godišnje.
„Odrasli imaju često i probleme sa bubrezima, ali i sa sterilitetom. Međutim srčani i moždani udar su najčešći, jer je najugroženiji kardiovaskularni sistem. Od 2,3 miliona smrti u Americi, čak 400.000 je posledica visoke koncentracije olova, kažu istraživanja” navodi prof. Stanišić.
Od olova u vazduhu, je gotovo nemoguće zaštititi se.
„Energetika nas mnogo oštećuje, jer se oslanja na lignit, a mi ga imamo za narednih 25 godina i to nas čeka. U Londonu je tokom jednog vikenda, sredinom 20. veka, umrlo više hiljada ljudi zbog uglja. Zamislite još kad na taj nekvalitetan ugalj prodaju i jalovinu, pa to sve grune u atmosferu i onda u oktobru i novembru ljudi samo udišu sve te kancerogene materije“ upozorava prof. dr Stanišić.
Olovo krivo za skoro milion prevremenih smrti
Prema izveštaju iz Lanseta, olovo je u svetu odgovorno za 900.000 prevremenih smrti godišnje, dok ukupno najmanje devet miliona ljudi u svetu umre pre vremena zbog zagađenja. To znači da trovanje životne sredine odnese više života nego bolesti poput HIV, malarije, tuberkuloze zajedno ili zloupotrebe narkotika i alkohola.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
