1
Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić, povodom Međunarodnog dana studenata i činjenice da oni nakon završenog fakulteta najčešće žele da odu iz zemlje, kaže da su, iako se ovde često govori o zlatnom dobu, "i neviđenom proboju srpske privrede u regionu i šire", činjenice sasvim drugačije, odnosno da je standard života vrlo loš u Srbiji, kao i da u društvu sa izraženom korupcijom i partokratijom mladi ne vide svoju budućnost.
„Život je kratak, razumem ih, oni ne žele da žive u sistemu koji karakteriše neizvesnost“, ukazuje Radonjić za N1 i dodaje da mu izgleda da je u Srbiji „anarhija u modi“.
On ističe da širi društveni kontekst karakterišu činjenice da petina stanovništva živi ispod praga siromaštva, koji je za jednu osobu 22.000 dinara, za tročlanu porodicu oko 39.000 dinara a za četvoročlanu oko 47.000, „pri čemu je broj onih koji su u riziku od siromaštva još veći, i iznosi oko 30 odsto“.
Radonjić u Danu uživo na TV N1 takođe navodi da prošle godine 50 odsto domaćinstava nije moglo da priušti odmor van kuće, 15 odsto nije moglo da priušti svaki drugi dan ribu ili vegetarijanski obrok, da 20 posto penzionera prima 15.000 dinara penziju, kao i da je 25 odsto mladih do 24 godine starosti u riziku od siromaštva.
„Standard života je vrlo loš u Srbiji“, zaključuje profesor.
Ističe da mimo toga, mlade brinu i uslovi u kojima žive, odnosno „žive u svetu gde ne postoji veza između njihovog akademskog obrazovanja i kasnijeg zaposlenja“.
„Imamo hiperinflaciju diploma, raznih neregulisanih privatnih fakulteta, imate na ključnim mestima ljude sa kupljenim diplomama i lažnim doktoratima. Forsira se dualno obrazovanje koje se svodi na proizvodnju fah idiota. Velikim delom se sve zasniva na partijskoj pripadnosti. U društvu sa izraženom korupcijom i partokratijom mladi ne vide svoju budućnost“, ističe Radonjić i dodaje da većina mladih koja je napustila zemlju smatra da su doneli dobru odluku.
Ocenjuje da je mladima potrebna merokratija, „da u skladu sa svojim sposobnostima postoji mogućnost da postignu nešto u životu“.
Ukazuje da se plaši da je vlast velikim delom uspela u propagandi da nije moguće ništa promeniti, što vodi opštoj apatiji, obeshrabrivanju, tako da jednima preostaje da napuste zemlju, a drugima koji ostanu da nađu svoj mikrosvet ovde, što je, kako kaže, gotovo nemoguće.
A na pitanje u kontekstu murala haškom osuđeniku Ratku Mladiću na Vračaru i mladih ljudi koji ga čuvaju i vraćaju u prvobitno stanje pošto je polivan bojom, koliko je njihovo interesovanje za desničarske organizacije, Radonjić smatra da ti mladi ne veruju u Ratka Mladića, već su prosto plaćeni za te radnje, kao da ni vlast ne veruje da je on heroj, „već ga koristi da homogenizuje svoje biračko telo“.
„Murali su generalno nezakoniti i dužnost je komunalne milicije kada se pojave da ih obriše. Na ovom primeru vi vidite da pravni sistem ne funkcioniše“, kaže Radonjić i dodaje da je to još jedna prepreka za mlade da ostanu ovde.
Ocenjuje i da naš sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja nije dobar, što se pokazuje na međunarodnim testiranjima na kojima godinama unazad naši đaci postižu loše rezultate, kao i da je veliki procenat neobrazovanih u Srbiji, funkcionalno nepismenih, „i oni su vrlo podložni manipulacijama“.
„Mnogo je afera, koje pokazuju da je ovde život samo sredstvo vladanja“, ističe Radonjić.
A u kontekstu zaštite ljudskih prava kako gleda na najnoviju aferu sa vijetnamskim radnicima u Linglongu u Zrenjaninu, kojima je kineski poslodavac oduzeo pasoše i ne dozvoljava im da napuste krug fabrike i potpunog izostanka reakcije nadležnih, profesor ocenjuje da vlast „nema obzira prema srebreničkim žrtvama, ako nemaju obzira ni prema našim žrtvama u Srbiji, zašto bi imali obzira prema nekim vijetnamskim radnicima“.
„U tom primeru na delu je ropstvo, a ono je zabranjeno zakonom Srbije“, ukazuje Radonjić i, povodom akcije aktivista koji su vijetnamskog radnika koji je dobio otkaz posle izjave medijima uspeli da izvuku iz fabričkog kruga posle sukoba sa obezbeđenjem, dodaje da je „elementarno danas trebalo tamo da se pojavi policija, došlo je do fizičkog sukoba, ali nije se pojavila.
Na pitanje da li ovo društvo zavisi od građana i aktivista i ko treba da sprovodi zakone – nevladine organizacije ili institucije, on kaže da „umesto vlast da bude servis građana, ovde se ona shvata kao plen i batina“.
„Verujem da je moć u građanima i da je potrebno da povratimo veru da je moć u nama i da možemo da utičemo na politiku, ali ja vidim da građani izlaze i bore se za prava tek kad im problem dođe na kućni prag… morali bi građani svoj suverenitet da iskazuju i brane daleko pre toga“, zaključuje Radonjić.
Bonus video – Domaćinske Priče Studentski ručak – 11.10.2021.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
