Povodom tvrdnji zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da je za polomljene ploče na platou ispred ispred Filozofskog fakulteta kriva isključivo ova institucija, kao i pretnji inspekcijom i kaznom, reagovao je profesor ovog fakulteta Ognjen Radonjić.
Tekst profesora Radonjića pod nazivom „Kada vrane popiju oko sokolovo“, kao reakciju na tekst: „Vesić laže i preti Filozofskom jer profesori kritikuju vlast“ prenosimo u celosti:
„Na tom mestu ostade rupa. Čuj rupa, rupčaga i to na Platou. Ljudi se tamo lomataju, a ako se neko tamo slomi imaće pravo da tuži Filozofski fakultet, jer je fakultet vlasnik parcele na kojem se nalazi Plato. I nema veze što prostor Platoa ispred Filozofskog fakulteta spada u okvire prostorno kulturne istorijske celine ‘Područje Knez Mihailove ulice’ te je pod nadležnošću grada, odnosno Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
I brzinski je, istog dana, zamenik gradonačelnika poslao inspektore da konstatuju da fakultet ugrožava bezbednost građana. A rupe ima da zakrpi profesorka Dubravka Stojanović. Mada se čini da bi bolja ideja bila da se profesorka Stojanović oslobodi rada koji oslobađa i na Platou postavi stari Savski most, kad već staro klamparalo nema gde. Tako će prolaznici zaobići rupe, a estetski doprinos gradu bi bio nemerljiv.
Odgovornost je danas retka osobina. Briga za sugrađane još ređa. A delotvorna savesna odgovornost kao da pripada nekom drugom, solidnijem i razumnijem vremenu. Utoliko više raduje i na gotovo zapanjujući način iznenadi kada se pomenute osobine pojave u srećnom skladu.
Zamenik gradonačelnika vidi celinu: njemu su arhitekta i gradonačelnik Branko Pešić jedna te ista osoba. I smetaju mu profesori koji prenaglašavaju kritiku vlasti, upravo one vlasti za koju, želeći da prikriju značaj i smisao rupe na Platou, tvrde da je ona (vlast, ne rupa), od Beograda napravila rupčagu.
Stanovnici Koteža su mesecima molili, molili, molili i molili da im se zakrpe rupčage u kraju. Vođeni dubljim razumevanjem pitanja rupa nadležni su reagovali tek kada su stanovnici Koteža, shvativši šta je vlast a šta su rupe, rupčage ispunili zemljom i zasadili, u njima, cveće.
Uzimam na sebe obavezu da prihvatim njihovo iskustvo, da pustim svetlosti metafizičkog videla zamenika gradonačelnika da me obasja, da p(r)osvetim kolegu Nenada Makuljevića i da u zajedništvu sa njim (Makuljevićem, ne zamenikom gradonačelnika) počnem da razmatram ideju da u okviru našeg tribinskog ciklusa ‘Nije filozofski ćutati’ organizujemo izložbu fotografija ‘Naj rupa u gradu’. A zamenika gradonačelnika ćemo zamoliti da nam učini tu čast i otvori izložbu.
Na taj način ćemo se možda izmiriti i popiti kafu. Nešto ćemo (Makuljević i ja, ne zamenik gradonačelnika), naučiti. I priča o tome da je zamenik gradonačelnika od Beograda napravio rupčagu biće sahranjena u sveobuhvatnu, obećavajuću, neumoljivu ali neponovljivo naprednjački metafizički ljudevnu, rupu.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar