34
Vršilac dužnosti direktora Instituta za reumatologiju Goran Radunović uputio je odgovor portalu Nova.rs na članak "Mislili smo da ne može gore od onog što su nam o bahatom direktoru Reumatologije rekli lekari. A onda su se javili pacijenti". Njegov odgovor prenosimo u celosti.
Dužnost vršioca dužnosti direktora Instituta sam preuzeo 12. oktobra 2020. godine, Dakle za vreme pandemije izazvane korona virusom.U tom trenutku, Institut je bio i veoma brzo preorganizovan u Kovid bolnicu. Tokom naredna dva i po privremeno i veoma brzo meseca, kroz poluintenzivnu negu Instituta je prošlo oko 900 bolesnika, što je oko šest puta više nego prilikom inicijalnog uključivanja Instituta u ovaj režim sredinom 2020. godine, tokom mesec i po dana. Ja sam više puta nedeljno u crvenoj zoni obavljao velike vizite, svakonoćno odlučivao o prevođenju bolesnika koji su bili u teškom stanju, te prijemu novih bolesnika. Činjenica da je Institut radio i kao Kovid bolnica nije, međutim, uticala na održavanje kontrole lečenja najtežih reumatskih bolesnika. Takođe smo uspeli da stimulišemo njihovu vakcinaciju i obezbedimo dostavu bioloških lekova na kućne adrese širom Srbije. Koliko mi je poznato, moj prethodnik na mestu direktora Instituta, profesor Damjanov, nije obavio nijednu direktnu posedu Kovid bolesnicima, koji su bili hospitalizovani u Institutu.
Nakon što se pandemija smirila, rukovodstvo Instituta je počelo da se bavi problemom nedovoljne popunjenosti posteljnog fonda, koji je direktna posledica uvreženog moralnog hazarda u Institutu, koji traje decenijama. Naime, postoje favorizovani pacijenti, koji do reumatologa dolaze i više od 12 puta godišnje, a sve kako bi novooboleli teže došli na pregled kod određenih lekara i kako bi posao tih lekara bilo lakši, ali ujedno i manje delotvoran u našoj zajednici.
PROČITAJTE JOŠ
34
33
34
25
U skladu sa predlozima Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja uvedene su sasvim umerene mere izvršenja. Te mere predviđaju 170 bolničkih pacijenata godišnje po lekaru, dok je na Institutu, kao minimum, postavljena norma od samo pet mesečno, a u ambulanti Milutina Milankovića 1a, 6
je potrebno pregledati 1280 pacijenata godišnje. Ipak, uprkos sasvim umerenim zahtevima, popunjenost bolničkog fonda Instituta je ostala niska, ali i dalje bitno veća nego što je bilo kod prethodnog rukovodstva.
Dalje, u Institut za reumatologiju je primljeno administrativno osoblje dve nevladine organizacije: Udruženja reumatologa Srbije i Udruženja obolelih od reumatskih bolesti. Sam sam aktivno učestvovao u osnivanju oba udruženja (suprotno navodima Mirjane Lapčević da nisam), još pod okriljem Savezne Republike Jugoslavije, potom Državne zajednice Srbije i Crne Gore i, na kraju, Republike Srbije. Navedena Udruženja su nedavno napustila prostorije koje im je Institut besplatno ustupio na korišćenje, pri tome ne obavestivši rukovodstvo ustanove. O izjavama zahvalnosti za pruženu podršku i materijalnu pomoć suvišno je govoriti. Koliko mi je poznato, oba Udruženja imaju obilnu materijalnu podršku farmaceutske industrije, koju pretežno ostvaruju iznajmljivanjem predavača zaposlenih u Institutu za reumatologiju i hotelskih kapaciteta prilikom održavanja kongresa preko turističke agencije Mondorama – sa kojom sarađuju više od 16 godine za skoro sve stručne sastanke. Jedna od stvari koje sam uradio nakon stupanja na dužnost direktora Instituta je bila analiza stručnih usavršavanja lekara i medicinskih sestara u proteklih desetak godina. Tada sam uvideo da su favorizovani određeni lekari, potpuno nezavisno od njihovog stručnog i naučnog doprinosa na međunarodnim sastancima i kongresima. Pa su tako postojali doktori medicine koji nisu odlazili na sastanke, ali su nekoliko puta godišnje odlazili na putovanja i u hotele u mestima gde se održavaju kongresi, bez plaćene kotizacije koja bi im omogućila prisustvo stručnim sadržajima (a koji bi trebalo da budu cilj odlaska na kongrese). Takvo postupanje je suprotno članu 38. Pravilnika o načinu oglašavanja leka, odnosno medicinskih sredstva. Zbog toga su formirane petočlane komisije, čiji je zadatak poštovanje navedenog Pravilnika, kao i da se na sastanke i usavršavanja upućuju osobe koje su napisale radove koji su prihvaćeni za prikazivanje na sastancima i osobe koje nisu ravnopravno učestvovale na takvim sastancima ranije, odnosno osobe koje vrše stručno usavršavanje i rukovode službama Instituta. Uopšteno govoreći, cilj je bio, sa jedne strane, unapređenje stručnog rada, ali uz, sa druge strane, racionalnu upotrebu resursa, koji su već ograničeni.
U cilju podizanja kvaliteta lečenja na Institutu tokom poslednje dve godine je zaposleno više od 15 mladih lekara, koji su upućeni na odgovarajuće specijalističke studije. Veliki broj njih je upućen i na doktorske studije o trošku Instituta. Pored toga, u navedenom periodu je Institut finansirao izbor u naučno zvanje Naučnog saradnika četiri doktora medicine, te izbor jednog doktora medicinskih nauka u zvanje Višeg naučnog saradnika.
Moram da spomenem i da je, nakon što sam postao direktor Instituta, sam Institut dobio značajne donacije aparata za dijagnostiku i fizikalnu terapiju, uključujući npr. polarizacioni mikroskop, shock-wave aparat i Indiba TECAR aparat. Od Ministarstva zdravlja je dobijen HRCT (High resolution computer tomography), zatim novi digitalni rendgen aparat i savremeni aparat za magnetnu rezonanciju.
Takođe, u poslednjih godinu dana je na Institutu prvi put otvorena prijemna služba tokom 24 časa, čiji je zadatak da zbrine eventualna hitna stanja u reumatologiji, kao što su akutna pogoršanja sistemskih oboljenja, ali i akutna bolna stanja reumatskog porekla. Doktori medicine koji dežuraju u Institutu u poslednje dve i godine imajući plaćene prekovremene radne sate, kao i drugo medicinsko osoblje, a po sopstvenoj želji, svako od zaposlenih može svoj prekovremeni radi da iskoristi u vidu slobodnih dana i da tako dobije 50% više slobodnih sati od obavljenog radnog vremena, a u skladu sa Kolektivnim ugovorom.
Dakle, suprotno navodima Vaše novinarke i osobe koju je intervjuisala, pacijentima se pruža brza, odgovarajuća nega, u skladu sa savremenim tokovima u reumatologiji. O tome da su najkvalitetniji lekari napustili Institut, pa još u velikim brojevima (a na kraju ce spomene ukupno pet) nema govora. Međutim, pored podizanja kvaliteta rada, insistiranja na stalnom usavršavanju kadra, uvođenja novih aparata u upotrebu i nastojanja da se pacijentima pruži najkvalitetnija moguća nega, od strane portala čiji ste urednik stižu napadi i neistine.
Naposletku, moram spomenuti i Mirjanu Lapčević, penzionisanog doktora specijalistu opšte medicine i predsednicu Udruženja obolelih od reumatskih bolesti. Prvo, ona svakako nije merodavna da ocenjuje stanje na Institutu, kvalitet nege koji se pruža pacijentima, metode koje naši lekari primenjuju (uostalom za tako nešto nema potrebna znanja), niti je merodavna da ocenjuje odnose među zaposlenima u instituciji. Od nje nikada nisam dobio nijedan valjani savet, već, naprotiv, samo manipulacije na svim frontovima. Koliko mi je poznato, dotična ne zna engleski jezik i ne razume većinu sagovornika, ali putuje po svetu da predstavlja reumatske pacijente (iako, ponavljamo, nije reumatolog). Drugo, da se na stručan način bavila problematikom injekcija u zglobove, razumela bi potrebu rukovodstva da spreči zloupotrebe određenih pomoćnih lekovitih sredstava. Tim sredstvima se, naime, pripisuju lažna lekovita svojstva, iako je naš EULR (Evropska alijansa udruženja za reumatologiju) metaanalizama pokazala da ta sredstva, čiju primenu rukovodstvo Instituta ne odobrava, nemaju bolji efekat od placeba. Slično je pokazano i za većinu krvnih derivata u lečenju osteoartritisa, dok davanje kortikosteroida koji mogu pomoći u akutnim stanjima nikada nije bilo ograničeno. Tvrdnje Mirjane Lapčević su, dakle, tendenciozne, zlonamerne i, na kraju, uvredljive.
S poštovanjem, vršilac dužnosti direktora Instituta za reumatologiju, Goran Radunović.
BONUS VIDEO Razgovor direktora Instituta za reumatologiju prof. dr Gorana Radunovića sa medicinskom sestrom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare