Odlazeća rektorka: Politika nezameranja je boljka našeg visokog obrazovanja

Društvo 27. sep. 202119:09 > 20:14
Podeli:

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović, od 1. oktobra više neće biti na toj funkciji, zameniće je dekan Arhitektonskog fakulteta Vladan Đokić. Sa odlazećom rektorkom razgovarali smo o atmosferi koja je obeležila njen mandat, ali i o najvećim problemima visokog obrazovanja u Srbiji - o pritiscima, politici, hrabrosti, odlučnosti...

Početkom nove akademske godine završava se Vaš mandat, kako biste ga ocenili?

Period mog mandata je bio u najmanju ruku komplikovan. Pola mog mandarta je bilo u znaku korone, što je značajno omeđilo ono što smo mogli da radimo. Bilo je i drugih slučajeva i okolnosti zanimljivih za našu javnost. Ono što je ova uprava htela da uradi je da učini vidljivijim rad Univerziteta, da javnost razume kako funkcioniše i da se kroz transparentnost ostvari maksimum. Uz otvorenost nema razloga da se sumnja u kredibilitet uiverziteta i univerzitetskih eksperata.

Ima li nekih nedovršenih poslova?

Uvek može još. Ako smo realni, mislim da smo u ovi okolnostima skoro dostigli maskimum. Neke procedure su kod nas spore, pa smo nestrpljivi da se to brže rešava. Uvek može da unapredi rad tako velikog sistema kao što je Univerzitet u Beogradu, na svim nivoima – od nastave do stručnih službi i istraživačkog rada. Ipak, to je skopčano i, sa određenom materijalnom podrškom, jedno bez drugog ne ide. Najvažnije je da postoji kontinuitet. U obrazovanju nema brzih rešenja. To su dugoročna ulaganja i aktivnosti koje posle tog perioda počnu da daju rezultatate.

Imate li poruku za Vladana Đokića, Vašeg naslednika na rektorskoj funkciji?

Ivanka Popović Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Nezahvalno je davati savate. Verujem da će nova uprava raditi po svojom savesti i u najvećoj mogućoj meri za dobro univerziteta. Verujem i da će imati i podršku univerzitetskih organa u tome.

Ono što jeste obeležilo vaš mandat je i slučaj ministra finansija Siniše Malog. Dekan Fakulteta organizacionih nauka Milija Suknović izrekao je meru javne osude ministru finansija Siniši Malom, čija je doktorska disertacija, odbranjena na tom fakultetu, osporena zbog plagiranja. Dokle se zvanično stiglo sa tim slučajem?

Taj slučaj će dočekati i trećeg rektora koji se time bavi. Postupak je u toku, ne bih se izjašnjavala o njemu. Nadam se da će možda u 2022. doći do konačnog rešenja i razrešenja ovog slučaja.

Za vašeg mandata dosta je reči bilo i o autonomiji univerziteta i njenoj mogućoj ugroženosti. Kako ocenjujete tu autonomiju i njeno „zdravstveno stanje“?

Autnomija univerziteta može da se meri na različite načine. Govorimo o institucionalnoj autonomiji, ali i o pjedincima koji su članovi te akademske zajednice. Treba pogledati meru koju ima Evropska univerzitetska asocijacija, to je rangiranje ili pregled autonomije u Evropi. Po tom merenju se ne klasifikuju pojedinačni univerziteti, nego zemlje. U tm pogledu, Srbija je definisana u svim segmentima autonomije koji su analizirani kao zemlja sa srednje niskom autonomijom univerziteta. Autonomija univerziteta, svih u Srbiji, opada.  To se uočava kroz pojedina zakonska rešenja koja su uvedena 2017. godine i koja su uvedena sada najnovijim izmenama i dopunama našeg zakona. Mislim da je na akademskoj zajednici da izrazi svoje nezadovoljstvo. Ako smatra da ta ograničenja onemogućavaju normalan rad na univerzitetu. Mislim da je potrebno i da država oslušne malo bolje kako može da pomogne svojoj akademskoj zajednici, da daje bolje rezultate. Autonomija univerziteta je merilo određenih okolnosti u društvu i zato mislim da se niko nije usrećio kada je ograničavao autonomiju univerziteta. To izaziva posledice i mislim da je bolje dati punu autnomju univerzitetu. Mislim da postoji odgovornost da se ne zloupotrebi univerzitet, već da se da najveći mogući doprinos društvu. Autnomjom univerziteta treba stalno da se bavimo, za nju moramo stalno da se borimo i ne smemo da se opustimo.

Koliko se tokom vašem mandata politika uplitala u univerzitet i pokušavala da se umeša tao gde joj nije mesto?

Univerzitet je deo društva, ne možete da isključite delovanje politike u društvu. To je svakodnevna pojava, ne samo kod nas nego u svim zemljama. Negde toga ima više, negde manje. Zakonom o univerzitetu je definisano da nema političkog delovanja na univerzitetu. Ali političkog delovaja uvek ima, tu postoje različiti interesi, a od univerziteta zavisi kako će se boriti sa tim. Na fakultetima je da odluke koje se donose za jednu zajednicu budu u najboljem interesu te zajednice, a ne da budu pod uticajem pojedinačnih i partikularnih interesa. U tom smislu mi još moramo da napredujemo kao univerzitet i generalno kao društvena zajednica.

Da li je bilo pritisaka na Vas zbog nekih odluka i rešenja koja ste doneli?

Nikad niko nije potpuno zadovoljan. Šta god radili, uvek će biti onih koji vas podržavaju i nekih koji misle da ne radite kako treba. Ima onih koji to izražavaju oštrije i glasnije, svaki rukovodilac će biti predmet kritika i pohvala. Kada se prihvatite takvog posla, morate biti spremni na to.

Da li ste stvorili neke neprijatelje sa te pozicije?

Kad obavljate takvu funkciju ne možete je obavljati prema određenim simpatijama. Odluke se donose tako što se gleda ono što je najvažnije za instituciju. Ako donosite odluke gledajući samo takve aspekte neminovno ćete se nekome zameriti. Ako istrajete da radite za dobrobit ustanove, neko će ostati nezadovoljan, tako da verujem da sam na tom putu stekla i određene neprijatelje. Ja sam prihvatila taj rizik kada sam prihvatila ovaj poziv.

Da li biste nešto promenili i uradili drugačije?

Imala bih intenzivniju interakciju sa medijima. Čini mi se da u nekim situacijma a nije bilo dovoljno razumevanja za to zašo Univerzitet postupa tako kako postupa.. Ono što je laičko očekivanje kako treba da postupi univerzitet nije nužno i ono kako on može da postupi i dela po propisima. Da smo možda bolje objasnili kako funcionišemo, možda bi bilo bolje:

Šta će po završetku Vaše funkcije, od 1. oktobra, biti vaša akcija i borba, čime ćete se baviti?

Nijedna funcija ne može da se obavlja ako mu niste posvećeni. Ja jako volim svoje zanimanje i boriću se za dobrobit akademske zajednice. Činiću to na više nivoa – angažovana sa u Upravnom odboru Evropske univerzitetske asocijacije. Tamo se strateški razmatra visoko obrazvanje u celoj Evropi, Trudiću se i da dam svdoprinos viskom obrazovanju u Srbiji tamo gde mislim da mogu da pomognem.

Šta je po vašem mišljenju najveća boljka visokog obrazovanja u Srbiji?

Teško pitanje. Mislim d aje jedna od stvari koja se jako loše odrazila na sistem visokog obrazvanja u Srbiji je politika nezameranja. Milsim da kroz takav pristup institucija ne može da napreduje, jer ralno, jedino kroz sučeljavanje možete da imate progres. Ako se svi sa svime slažu onda vi tavorite i ne možete da napredujete. Nema jednoumlja u akademskoj zajednici, ali postoje razlike u onme šta će se reći u neformalnom razgovoru, a šta če se reći u formlnim situacijama kada to ima težinu na određenim univerzitetskim telima i organima. Mislim da univerzitetska zajednica mora da bude jasnija u izražavanju svojih sravova.

Mislite li li da univerzitetska zajednica treba da bude odlučnija i hrabrija?

Ne bi škodilo.

Korona i fakulteti

I ova školska godina će se ivoditi kombinovanom nastavom u skladu sa epidemiološkom situacijom, To će biti već četvrti semester kako radimo kombinovano. Prioritet su brucoši, da se njima omogući koliko god je više moguće nastava uđivo da se navikli na uslove sstudiranja i akadmsku sredinu. Xilj nam je da se i za starije studente omogući uživo nastava koliko god je to moguće. Reč je onastavi u maniim grupama, ali to se razlikuje od fakulteta do fakulteta, u zavisnosti od prostornih mogućnosti. Svesni so da kombionovana nastava sa akcentom na nastavu na dajinu ima slabosti, ali nema drugih mogućnosti, ne možemo odlagati nastavu. Rad na da ljinu zahteva veći angažman i studenata i nastavnika. Svi moraju da budu odgvorni i disciplinovani, a to nije lako. Nadam se da su studenti koji se do sada nisu vakcinisali shvatili koja su ograničenja ako se nisu vakcinisani i plašim se da će mogućnostkretanja u određenim prostorima može u budućnosti da bude omeđena ako neko nije vakcinksan. Važan je i taj aspekt solidarnosti i svest da vakcinacijom štitimo i sebe i druge.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar