Poznati srpski novinar Miloš Vasić preminuo je u subotu u 74. godini života posle duge i teške bolesti. Iza sebe Vasić je ostavio bogatu karijeru i biografiju, po kojoj će zauvek ostati upamćen širom Srbije, ali i bivše Jugoslavije.
Miloš Vasić rođen je u Beogradu 1947. godine. Novinarstvom je počeo da se bavi 1969. godine, a svoje najveće uspehe zabeležio je dok je radio za nedeljnik „Vreme“.
Pre dolaska u „Vreme“, proveo je 15 godina u nedeljniku NIN, koji je napustio zbog pritisaka režima Slobodana Miloševića. Na predlog Srđe Popovića, 1990. prihvata ideju da učestvuje u pokretanju novog nedeljnika „Vreme“.
„I tako krenemo da se skupljamo. Okupljali smo se najmanje jednom nedeljno kod Srđe Popovića u kancelariji. Bilo nas je tu raznih, Jug Grizelj, Hari Štajner, Jurka Gustinčić, Ratko Bošković, Zoran Jeličić, Lazar Stojanović… (…) Onda sam ja nabavio čitavu gomilu knjiga o tome kako se osnivaju nove novine, sve iščitao i objašnjavam ljudima da treba da počnemo da pravimo broj od minus 15, pa da stignemo polako, što bi rekao Umberto Eko, do nultog broja. Taman smo lepo krenuli da konstruišemo i stvaramo, istina manje likovno, više sadržinski, i kada smo bili na minus trećem broju, Milošević raspiše izbore. Nismo imali kud nego da 29. oktobra izletimo sa prvim brojem“, ispričao je Vasić prošle godine u specijalnom intervju za „Vreme“.
U ovom intervjuu Vasić je rekao da je mogao da nastrada 9.marta 1991. godine, kada je metak proleteo tik pored njega.
„Prozujalo je kojekakvih metaka. U Sarajevu dva puta, u Slavoniji sa Filipom isto. Umalo i da 9. marta (1991) pogode mene i pokojnog Draška Gagovića. Sedeli smo na ogradi na krovu redakcije u Narodnog fronta i slikali frku na ulici. Odjednom zaprašti, pripucali oni magarci policajci iz Požarevca. A naš komšija Ognjen, slikar koji je imao atelje odmah ispod, viče: ‘Sklanjajte se, budale, sad je metak ovde udario’ i pokazuje na ogradu svoje terase gde je očito metak prošao blizu nas“, pričao je Vasić.
Vasić je pričao o svoja iskustva sa bivšim načelnikom BIA, Radetom Bulatovićem i uporedio ga sa aktuelnim Bratislavom Gašićem.
„Ima li razlike između Radeta Bulatovića i Bate Gašića? Da. Prvi se bar javljao na telefon kad ga zovete, pa se mi ljubazno ispričamo. Ja mu kažem: ‘Rade, molim vas, hajde mi ispričajte šta je Legija rekao kada ste nasamo razgovarali. On kaže: ‘Ne mogu da Vam ispričam.’
‘Pre ili kasnije će se doznati, bolje da ispričate odmah, nego kasnije.’
‘Ne, ne mogu’, vrlo ljubazno odgovori. Hajde probajte nešto da pitate Batu Gašića“, pričao je Vasić.
Nakon petooktobarskih promena, Vasić je često pisao o kriminalnim radnjama, a najviše se istakao u periodu nakon operacije „Sablja“ 2003. godine, kada je postavio „prave standarde na polju istraživačkog novinarstva“.
Vasić je nakon toga napisao poznatu knjigu „Atentat na Zorana“, koja je prodata u velikom tiražu i koja mu je donela velike nagrade. Pored ove, napisao je i više knjiga o oružju, romana „Ptica panike“, kao i zbirke kolumni „Moj muški život“.
Iza sebe ostavio je petoro dece i mnogo unuka.
Bonus video: Kolege odale počast velikom glumcu Milanu Lanetu Gutoviću
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar