"Od tog trenutka se više ničeg ne sećam. Sećanje mi kreće tek u Urgentnom": Potresne ispovesti četvoro studenata koji su preživeli stravično nasilje na protestima

Autorka dokumentarca je Jovana Maletić, urednica na TV Nova

Ništa Srbiju u proteklih godinu dana, koliko traju protesti, nije ostavilo bez reči koliko napadi na studente koji više ne mogu ni da se prebroje.

Na mlade koji su tek zakoračili u život odraslih naletali su automobilima, noseći ih na haubama, a prebijala ih je i grupa batinaša, aktivista Srpske napredne stranke. Nasilje su doživljavali i od onih koji bi od nasilja trebalo da ih štite. U dva u četiri slučaja, nasilnike je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ovo su priče Sonje Ponjavić, studentkinje Pravnog fakulteta iz Kraljeva, Kristine Vasiljević iz Zemuna, studentkinje beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, Ane Vučak studentkinje Akademije umetnosti i Luke Mihajlovića iz Zrenjanina, studenta novosadskog Fakulteta tehničkih nauka.

Dokumentarni film "Ožiljci slobode" emitovan na TV Nova po prvi put donosi njihova svedočanstva.

Januar koji nećemo zaboraviti

Bio je 16. januar 2025. godine. Protesti u Srbiji nakon pada nadstrešnice uveliko traju. Studenti svakodnevno organizuju komemorativne akcije "16 minuta tišine". Jednu takvu, u centru Beograda, prekinuo je Marko Pavlović, koji je najpre pokosio automobilom studentkinju Sonju Ponjavić, a potom ju je nosio na haubi dok nije pala.

"Sve je bilo mirno, jedino što sam u nekom trenutku čula buku. Pomislila sam da je neko došao da provocira i već sledećeg trenutka sam videla da me auto udara", ispričala je studentkinja Sonja za TV Nova kako se seća prvih trenutaka napada na nju.

Kaže i da joj se pri dolasku u bolnicu strah zapravo povećao.

"Imala sam dosta sreće. Plašila sam se nekog invalideta ili teškog oštećenja", kaže Sonja.

Nakon incidenta u kom je ova studentkinja povređena, njene kolege organizovale su niz protesta, što je ona ubrzo i saznala.

"Svaka podrška znači previše, ne bih to ni mogla da opišem rečima. To je neki osećaj koji ne umem da prenesem"...

Kroz pravi pakao, tog 16. januara i narednih dana prošla je i Sonjina porodica.

"Mnogo mi je teško da se vraćam u taj trenutak, a preživljavaću ga ceo život", rekao je za Novu Sonjin otac, Ratko.

Kaže i da je ćerku tada pozvao telefonom, ali da se ona nije javila. Već tada mu je bilo sve jasno.

"To je okarakterisano kao teška povreda mozga. Ne može čovek sa tim da bude načisto. To su ozbiljne i teške stvari", kaže Sonjin otac koji je tu celu noć proveo šetajući i skorlujući po telefonu.

Kaže i da su samo čekali jutro, kako bi dotrčali i videli da li im je dete dobro.

"Ako mi je šta značilo i ako možemo da kažemo da smo mi ostali koliko toliko normalni, a nismo, jer smo ranjeni, značilo nam je to", kaže Sonjin otac goverći o protestima podrške koji su usledili.

Sagovornik TV Nova se u suzama prisetio trenutka kada mu je neposredno pre nego što će ćerku videti prvi put stigla fotografija na kojoj Sonji podršku pruža teniser Novak Đoković.

Januar koji nećemo zaboraviti. Drugi deo

I dok je cela Srbija brinula kakve će posledice incident u kom je Sonja povređena imati po njeno zdravlje, samo šest dana kasnije, gotovo isto desilo se na protestu na Novom Beogradu.

U još jednom naletanju automobila, teško je povređena studentkinja Kristina Vasiljević.

"Mi smo se rano probudili, jer smo znali da je srednjoškolski protest tog dana. Kao redari smo bili ispomoć Zemunskoj gimnaziji čiji sam ja bivši učenik. Izašli smo na ulicu i polako se okupljali, bilo je baš dosta ljudi", priseća se Kristina tog 23. junara.

Osvrćući se na ulogu redara, kaže da su oni zapravo radili posao policije, koja iz nekog razloga to nije htela.

"U jednom trenutku smo stali i samo se sećam da je neko rekao: 'dva redara ovde'. Primetila sam da u tom automobili nema suvozača i vidim oznaku P - da je vozač početnik. Pogled mi skreće ka njoj i dešava se da smo se samo pogledale. Nisam razmišljala o tome šta bi mogla da uradi, ali mogu 100 odsto da kažem da taj pogled nije bio dobronameran. Ona u tom trenutku daje gas", kaže sagovornica TV Nova.

Usled brzine kojom se automobil kretao, Kristina je pala sa haube i udarila glavom o ivičnjak.

"Od tog trenutka se više ničeg ne sećam. Ja ne znam ni ko je u tom trenutku bio kod mene, ni šta se dešava. Sećanje mi kreće negde dole na prijemu u Urgentnom centru kad su me ušili", priseća se ona, dodajući da je mogla da ostane mrtva, samo da je drugačije ili nezgodno pala.

U dokumentaricu TV Nova je govorio i Jugoslav Tintor, advokat Kristine Vasiljević, koji je naveo da je njegova branjenica zadobila frakturu lobanje, mozga i izliv krvi...

"Taj auto nastavlja da se kreće nekih stotinak metara, direktno u masu. Pravo je čudo da neko tom prilikom nije teško povređen ili stradao", kaže advokat Tintor.

Dodaje da je obaveza policije i suda u ovom konkretnom slučaju da pokažu da takve stvari ne mogu da se rade.

U danu kada je Kristina otupštena na kućno lečenje, njene kolege pravdu su tražile, blokirajući Autokomandu.

Januar koji nećemo zaboraviti. Treći deo

U noći dok je blokada Autokomande još uvek trajala, između 27. i 28. janaura, vest dana postali su novosadski studenti, koji su pripremali veliki protest na tri mosta u tom gradu. Nisu ni slutili da će ih te noći novosadskim ulicama juriti i tući grupa lokalnih naprednjaka.

Neki od studenata prepričavaju da su te noći želeli da grad "ukrase" svojim grafitima kao odgovor na grafite koje su ranije iscrtali aktivisti SNS.

"Uglavnom smo crtali po trotoraru ili po zidovima koji su već popunjeni", priča studet iz grupe koja je te noći napadnuta.

Grupi novosadskih studenata u kojoj je bila i Ana Vučak, studentkinja Akademije umetnosti, prišao je automobil koji je naglo zakočio

"Iz automobila su izašla četvorica muškaraca i nešto su doviknuli. Naš plan u takvim situacijama je da bežimo i svi smo se razbežali na različite strane", pojašnjava jedan od studenata.

Jedan od muškaraca tupim predmetom udario je tada Anu Vučak po ramenu.

"Ležala sam na zemlji, oni su me udarali, a čula sam sa terase neku ženu da ih upozorava da snima. Oni ubrzo nakon toga odlaze", prepričaca studentkinja Ana.

Prethodno je udarace dobio i njen kolega Konstantin, koji je čuo Anu kako vrišti.

"Bila sam prestrašena. Išla mi je krv iz usta, imala sam bolove u vilici", kaže Vučak.

Kada su joj kolege prišle, shvatili su da joj je vilica dislocirana.

"Konstanin je zvao Hitnu, ali oni ne izlaze bez poziva policije. Onda smo pozvali policiju koja je došla i rekla da oni nisu nadležni za taj deo grada. Sačekali smo drugu patrolu, koja je zvala Hitnu, koja opet nije došla. Onda su došle kolege sa Medicnskog i par njih sa Akademije i oni su pozvali Hitnu pomoć. Nakon 40 minuta su došli", prepričava Ana, kojoj je u bolnici fiksirana vilica, tako što su joj postavljene šine.

Udarci koje je zadobila ostavili su joj posledice. Kaže da joj je sada vilica kriva, a ugriz nije dobar.

Ovaj slučaj, tadašnji premijer Miloš Vučević, iskoristio je kao povod za ostavku, nakon čega je pala Vlada Srbije. Tih meseci, studenti su u svim većim gradovima održali proteste.

Najpre "Sretnimo se na sretenje" u Kragujevcu, "Studentski edikt" u Nišu i "15. za 15" u Beogradu.

Vidovdan koji nećemo zaboraviti

U aprilu su protesti bili organizovani i u Novom Pazaru i Novom Sadu, a istog meseca krenula je i biciklistička tura ka Strazburu. Do maja su se protesti prošilrili na desetine srpskih gradova, nakon čega je usledio zahtev za održavanje parlamentarnih izbora.

Nedugo zatim, održan je i veliki Vidovdanski protest. Njega će Luka Mihajlović iz Zrenjanina, student novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, zauvek pamtiti.

U Beograd je tog vidovdanskog 28. juna došao ranije sa porodicom i prijateljima.

"Ugostile su me kolege na Biološkom fakultetu i to su stvari koje stvarno pamtim sa osmehom na licu", priča Luka.

Ubrzo po izbijanju prvih incidenata na Vidovdanskom protestu, studenti su "svirali kraj", nako čega su grupe njih krenule na različite sttane.

Luka je završio na raskrsnici kod Crkve Svetog Marka.

" U jednom trenutku počinje još uvek mirna intervencija policije, koja poćinje da nas potiskuje. U tom trenutku panike, ja se razilazim sa društvom. Stvari eskaliraju, neki ljudi počinju da guraju kontejnere. Mi ostali se povlačimo, po policijskom naređenju", prepričava Mihajlović.

Usred tog meteža, Luka praktično ostaje sam, nakon čega iz drugog kordona prilazi pripadnik Žandarmerije i udara ga pesnicom u lice.

"Tako ošamućen i u panici ja pokušavam da izbegenem dalje udarce, međutim, isti pripadnik Žandarmerije me povlači za ranac i privodi za navodno nasilničko ponašanje", priseća se Luka.

Srbiju su ubrzo obišle Lukine fotografije, kog privode dok mu je lice u potpunosti prekriveno krvlju.

Očekivanje da će protest na Vidovdan biti kao i svi drugi, imala je i Lukina sestra. Međutim, nije bilo tako. Da je Luka povređen, javili su joj roditelji.

"Nisam znala gde je moj brat, dok su za njegovu povredu prvi saznali roditelji i to preko televizije. Onda su mene pozvali i od tada je sve krenulo", priča ona.

U nastavku večeri, Luka je povređen čekao Hitnu pomoć u dvorištu policije, ne znajući kada će ona stići. Već sledećg jutra, Luku su u bolnici posetili roditelji, koji su se uverili da je živ.

U narednih nedelju dana, Luka je dva puta operisan u predelu lica. Potom su se u Lukinoj sobi 7. jula našla dva uniformisana policajca.

"Drugi je ostao, kako bi bio moj čuvar. On me je vezao lisicama za krevet", prića Luka. Uprkos tome što su svi znali da je on smešten u bolnicu, za njim je raspisana poternica.

I do ovog studenta stizale su vesti o podršci koju je dobijao širom Srbije što mu je mnogo značilo.

Iz bolnice je prebačen u kućni pritvor, koji mu je ukinut, nakon čega je ukinuta i prijava protiv njega za nasilničko ponašanje. Niko od saslušanih svedoka nije potvrdio navode protiv studenta Luke.

Njegov advokat Božo Prelević kaže da oni imaju osnova, ukoliko to porodica želi, da gone NN lice koje je povredilo Luku.

EPILOG

Marko Pavlović koji je kolima udario studentkinju Sonju, okrivljen je za pokušaj teškog ubistva. Okrivljeni se od trenutka hapšenja nalazi u pritvoru. Suđenje je počelo u septembru, a okrivljeni je negirao krivicu.

Milica Stojanović, koja je kolima udarila studentkinju Kristinu, najpre je optužena sa pokušaj teškog ubistva. Nakon promene javnog tužioca, Milici je delo prekvalifikovano u izazivanje opšte opasnosti. Odlukom predsednika Srbije, postupak protiv nje je obustavljen.

Nikola Blagojević, Danilo Raičević, Stefan Kojović i Danilo Despotović koji su napali Anu i Konstantina optuženi su za dela nasilničko ponašanje i teška telesna povreda. Pušteni su da se brane sa slobode, a tužilaštvo je tražilo tri i 2,5 godine zatvora. Pomilovani su odlukom predsednika Srbije.