Od povoljnog zakupa do dugova: Kako su socijalni stanovi u Beogradu postali teret

Socijalnih stanova u Beogradu ima na više lokacija. Donacijama su građeni oni u Obrenovcu, u Mislođinu, zatim u Jabučkom ritu i Orlovskom naselju u Mirijevu. Iz budžeta Grada Beograda građeni su stanovi na Novom Beogradu, u naselju Mileve Marić Ajnštajn i u Zemun polju.

Kamendin je najveće plansko naselje za socijalno stanovanje u Beogradu. Grad Beograd je tu izgradio oko 1.500 stanova, a većina stanara se doselila 2008. godine, kada su potpisali prvi ugovor o stanovanju sa Sekretarijatom za imovinske i pravne poslove, prenosi RTS.

Stanovi se izdaju na određeno vreme. Po isteku ugovora, proverava se da li korisnici i dalje ispunjavaju uslove – koliki su prihodi domaćinstva, koliko članova porodice živi u stanu, ali i kakvo im je zdravstveno stanje. Namenjeni su onima koji ne mogu da plaćaju stan po tržišnim cenama.

Troškovi zakupa godinama rasli, pa su mnogi stanari upali u dugove

U početku, pre skoro 20 godina, uslovi za socijalne stanove delovali su povoljno. Zakup je bio 50 odsto niži od tržišne cene. Tada je stan dobio i Slobodan Mitrović.

"Tada je bilo 11.000, a sada je račun po njihovom 24.000 ili 25.000. Ne možemo da isplatimo ta dugovanja", poručuje Mitrović.

Zakup se plaća preko uplatnice Infostana i ugovor se produžava samo ako ga stanari redovno plaćaju. Međutim, kako su troškovi godinama rasli, mnogi su upali u dugove. Slobodanu ugovor nije produžen već dve godine, pa stan koristi bez pravnog osnova, što mu otežava i ostvarivanje drugih prava. U sličnoj situaciji je i Boško Mustafić, koji se tu doselio 2013. godine.

"Nama su obećali iz Grada da su to socijalni stanovi, da se tretiraju kao socijalni stanovi, da ćemo plaćati 3.000 ili 4.000 dinara. Već 2014. stiglo je 20.000 dinara. Non-stop nam dolaze izvršitelji da nam popisuju stvari, mada nemamo nikakve stvari", kaže Boško Mustafić.

Koliko ima socijalnih stanova

Iz Grada nismo dobili odgovor na pitanje koliko ovakvih porodica živi, niti koliko socijalnih stanova ima u Beogradu. Do određenih podataka došla je Inicijativa A11, koja se godinama bavi ovim pitanjem.

"Mi smo od Sekretarijata za imovinske i pravne poslove, koji upravlja socijalnim stanovima u Beogradu tražili taj podatak. Prema njihovim evidencijama, u Beogradu ima 285 stanova. Protiv polovine zakupaca socijalnih stanova su pokrenuti postupci za prinudnu naplatu duga pred javnim izvršiteljem", navodi Marko Vasiljević iz Inicijative A11.

Zbog neplaćanja zakupa, prema podacima Gradskog pravobranilaštva, protiv 56 porodica pokrenuti su sudski postupci za prinudno iseljenje. Sedamnaest je već okončano, pa su ti stanari ili iseljeni ili čekaju izvršenje sudskih odluka, navode iz Inicijative.

U Beogradu se socijalni stanovi ne grade više od deset godina, a poslednji konkurs za dodelu bio je 2018. godine.

Može li Socijalno-ekonomski savet da pomogne u rešavanju problema

Predsedavajuća Socijalno-ekonomskom savetu Grada Beograda Violeta Filip kaže za RTS da to telo sve više dobija na značaju. Objašnjava da je reč o savetodavnom telu koje okuplja tri ključna aktera u kreiranju lokalnih politika.

"Socijalno-ekonomski savet Grada Beograda je tripartitno savetodavno telo koje se sastoji iz predstavnika Grada Beograda, poslodavaca i reprezentativnih sindikata. Razmatra najvažnija ekonomska i socijalna pitanja, pokreće društveni dijalog i usaglašava stavove partnera", istakla je Filipova.

Ukazuje da Grad Beograd gleda da balansira između ekonomskog razvoja i socijalne stabilnosti.

Na pitanje da li su zadovoljni količinom socijalnih davanja iz gradskog budžeta, kaže da jesu.

"Svake godine je praksa da predlog budžeta bude prezentovan Socijalno-ekonomskom savetu. Ove godine smo izneli pozitivno mišljenje i tu negde isto vodimo računa o balansu između investicija i socijalnih davanja, za ovogodišnji budžet Savet je dao pozitivno mišljenje", dodala je Filipova.

Kada je reč o socijalnim stanovima u Beogradu, poručuje da postoje naznake da će se Socijalno-ekonomski savet uskoro baviti i tim pitanje.

"Postoje neke naznake da ćemo se vrlo brzo baviti ovim pitanjem, ali to je još uvek ideja u povoju", naglašava Filipova.