0
Vlada Srbije je, od početka ruske invazije na Ukrajinu, do 24. avgusta dala državljanstvo za 29 građana Rusije, što je 70 posto više nego za 12 meseci prošle godine. Među njima su uglavnom sportisti i biznismeni.
Istovremeno, zemlje Evropske unije razmatraju zabranu izdavanja viza za građane Rusije zbog rata koji je Kremlj pokrenuo pre šest meseci.
Državljanstva u Srbiji su dodeljena na osnovu člana Zakona o državljanstvu, koji omogućava Vladi da izda srpske pasoše ljudima „čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju“.
Po istom osnovu, Vlada Srbije je prethodne godine izdala ukupno 53 rešenja o dodeli državljanstva, a od toga je 17 osoba iz Rusije.
Državljanin Srbije je u aprilu ove godine postao Aleksej Šendrik (19), bokser iz Moskve. Prema pisanju medija, Šendrik je pobednik Evropskog prvenstva u boksu 2020. i višestruki bokserski prvak Rusije.
Šendrik je u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa rekao da je procedura za dobijanje državljanstva bila brza, pošto je Bokserski savez Srbije izrazio zainteresovanost za njegov dolazak.
„Trajala je oko dva meseca“, kaže.
Ubuduće će, dodaje, boksovati za nacionalni tim Srbije.
„Prijavio sam se, jer je Srbija naša bratska zemlja i zaista želim da osvajam svetske titule i medalje za vašu, a sada i moju zemlju i znam da to mogu sigurno“, rekao je Šendrik.
On nije prvi ruski sportista koji je dobio državljanstvo Srbije. I prethodnih godina su brojni sportisti iz Ruske Federacije dobijali pasoše Srbije.
Od početka invazije na Ukrajinu, ruski sportisti se suočavaju sa zabranom učestvovanja na svim važnim evropskim i svetskim manifestacijama. Ove sankcije odnose se na klubove, kao i na nacionalnu reprezentaciju Rusije.
Pasoš Srbije je početkom avgusta 2022. godine dobio i ruski biznismen Oleg Čerepanov. Čerepanov je od 2008. godine predsednik Upravnog odbora kompanije „Forum grupa“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kompanija se bavi stambenim projektom na veštačkom ostrvu Palm Džumeira u Dubaiju. Kako se navodi na sajtu te holding kompanije, zadužen je za upravljanje odeljenjem u Rusiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Oleg Čerepanov je 2016. godine izabran za predsednika Federacije hokeja na ledu Sverdlovske oblasti. RSE je posredstvom elektronske pošte kontaktirao Čerepanova, s pitanjima zbog čega je tražio srpsko državljanstvo, kako je izgledala i koliko je dugo trajala procedura za dobijanje pasoša. Do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Državljanstvo Srbije je krajem jula dobio još jedan biznismen, Arkadij Mutavči, bivši izvršni direktor dobavljača za Odeljenje za upravljanje imovinom Kremlja. Mutavčijevo ime se 2020. pominjalo i u kompaniji „Tacticum investments“ iz Luksemburga. Ta kompanija se bavi direktnim investicijama i ulaganjem u hartije od vrednosti.
RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa Arkadijem Mutavčijem.
Vlada Srbije je u aprilu 2022. godine pasoš dala Vladimiru Burdunu, ruskom državljaninu koji, sudeći prema njegovim objavama na društvenim mrežama, živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Kako se navodi na Burdunovoj Fejsbuk stranici, on je predsednik Hokejaške lige Ujedinjenih Arapskih Emirata. Na zvaničnom sajtu Hokejaške lige Emirata navodi se da je stranica u izradi i nije ostavljen kontakt telefon ili e-mail.
Burdun na Fejsbuku navodi i da je vlasnik lajfstajl magazina „Art media“. Ovaj magazin na ruskom jeziku je na društvenim mrežama poslednji put bio aktivan januara 2021. godine, a na zvaničnoj stranici nije moguće pronaći impresum. RSE je Vladimira Burduna kontaktirao posredstvom društvenih mreža, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Darko Obradović iz nevladinog Centra za strateške analize kaže da za sada ne postoje informacije da ruski tajkuni ili sankcionisane osobe iz te zemlje gledaju na Srbiju kao na „sigurnu kuću“.
On, međutim, napominje da javnost nije dovoljno upoznata sa strukturom stranih državljana koji osnivaju firme u Srbiji i ulažu u zemlji.
Za takvu vrstu ostanka državljanstvo nije uslov, a zvaničnici u Srbiji odbijaju da pruže podatke o preciznim brojevima. Prema zvaničnim podacima, od početka invazije do juna 2022. otvoreno je nešto više od hiljadu kompanija u Srbiji, čiji su vlasnici Rusi.
„O tome se mora voditi računa, kako sutra ne bi Srbija zapala u nelagodnu poziciju da je neki od njenih novih državljana deo neke obaveštajno-bezbednosne mreže ili je od ranije poznat drugim evropskim državama i koji će koristiti državljanstvo Srbije kao mogućnost za nesmetano kretanje po Evropi bez viza“, kaže Obradović.
Prema njegovim rečima, zvanični Beograd bi mogao doći u neugodnu poziciju ukoliko bi neke bezbednosno interesantne osobe iz Rusije našle utočište u Srbiji.
„To bi dodatno pogoršalo situaciju, ukoliko znamo da Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Zamislite situaciju da se ispostavi da se neki potraživani građanin Rusije pronađe u Srbiji. Čisto sumnjam da bi bio uhapšen i isporučen zemlji koja ga traži. Time bismo se dodatno izložili ranjivoj poziciji“, smatra Obradović.
Prema Zakonu o državljanstvima, postoje dva načina na koji strani državljani mogu dobiti državljanstvo Srbije. Stranac kome je odobreno stalno nastanjenje u Srbiji može biti, na svoj zahtev, primljen u državljanstvo Srbije, pod uslovom da je navršio 18 godina života i da mu nije oduzeta radna sposobnost.
Takođe, uslov je da ima otpust iz stranog državljanstva, tri godine neprekidnog prijavljenog prebivališta u Srbiji, kao i da je podneo pisanu izjavu da Srbiju smatra svojom državom.
O prijemu odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, a ti podaci nisu dostupni javnosti.
Međutim, prema članu 19 istog zakona, državljanstvo Srbije može dobiti i stranac koji ne ispunjava tražene uslove, ali „čiji bi prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju“.
U tom slučaju, odobrenje daje Vlada Srbije, na predlog nadležnog ministarstva, a odluka Vlade objavljuje se u „Službenom glasniku“.
Iz Vlade nisu odgovorili na pitanje na osnovu kojih kriterijuma se utvrđuje da je dodeljivanje državljanstva nekoj osobi u interesu Srbije.
Unutar Evropske unije vodi se debata o predlogu Kijeva da EU zabrani izdavanje viza za građane Rusije.
Pojedine članice EU sa istoka Evrope, poput Letonije, Litvanije i Poljske, prestale su da izdaju nove turističke vize ruskim državljanima odmah nakon početka invazije.
Finska, zemlja sa najdužom evropskom granicom sa Rusijom, je najavila da će od 1. septembra smanjiti broj obrada zahteva za turističke vize za Ruse na samo 10 posto od uobičajenih 1.000 dnevno.
S druge strane, kancelar Nemačke Olaf Šolc je 11. avgusta odbacio predlog za zabranu izdavanja turističkih viza za ruske državljane, navodeći da sankcije ne bi trebalo da naškode nedužnim ljudima.
„Ovaj rat je Putinov rat“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc na konferenciji za novinare u Berlinu, dodajući da bi sankcije trebalo da budu usmerene protiv ruskog predsednika Vladimira Putina i onih koji podržavaju rat u Ukrajini.
Pitanje viza za građane Rusije i eventualne zajedničke pozicije biće na dnevnom redu ministara spoljnih poslova EU na sastanku u Pragu 31. avgusta.
***
BONUS VIDEO – Bojan Vasić: Zašto srpski državljani gube pasoše na Novom Zelandu?
