0
Čekala sam 15 godina da postanem majka, a onda sam u 49. rodila Viktoriju koja je na ovaj svet stigla, a da ja nisam ni ušla u sedmi mesec trudnoće. Imala je samo 770 grama i odmah su je odneli u inkubator, a meni dozvolili da je vidim tek dve nedelje kasnije. Ona danas ima pet godina, pravo je čudo od devojčice i moja je ljubav i sav moj život, priča za Nova.rs Olivera Nikolić iz Beograda, mama prevremeno rođene bebe, koja je svoje prve nedelje života provela u inkubatoru Instituta za neonatologiju.
Pročitajte još:
0
4
4
0
“Od ljubavi sam porasla”, dobacuje mala Viktorija, dok razgovaramo sa njenim roditeljima, kojima osmeh ne silazi sa lica.
“Sada kad je vidimo kako veselo skače, igra se, peva i druži se, radosti nema kraja. A počelo je jako teško. U bolnici sam održavala trudnoću i tamo dobila čak i infekciju zbog koje sam mesec dana posle porođaja ostala da ležim. Pukao mi je vodenjak i morala sam da čekam do porođaja u tom stanju čak tri dana, da bih primila injekciju za razvoj pluća bebe, pa je tek tada usledio carski rez. To je bilo u 26. nedelji trudnoće, a naša ćerkica je rođena toliko sitna da je odmah morala u inkubator u Institut za neonatologiju, gde je provela čak 106 dana. U to vreme izdržali smo neizdrživo, a doktori na Institutu su čarobnjaci. Ljudskost je u tim situacijama najvažnija, a oni su svi prvo ljudi, pa onda lekari”, priča mama Olivera.
Dve nedelje posle porođaja, Olivera je na jedan dan izašla iz bolnice i otišla da vidi svoju bebu.
“Lekari su mi dozvolili da izađem, samo da je vidim. Ušla sam na Institut i uvukla ruke u inkubator. Uzela sam je na kratko, samo da je osetim, pomazim. Onda sam je spustila i onesvestila sam se. Od radosti. Bila sam uvek optimistična i verovala sam u našu ljubav, da će ona pobediti sve, da ćemo prebroditi i da će sve biti u redu. U kasnim godinama sam je rodila, ali silno sam želela da budem majka. Sve je vredelo, svo to čekanje, mučenje, hormoni”, kaže Olivera, sve vreme na granici suza i smeha.
Kade je Viktorija imala 40 dana odveli su ih u takozvanu “kengur sobu”.
“To je mesto gde majka bebu stavi na grudi i efektom ‘kože na kožu’ se ona leči, raste, razvija, prenosi se na nju sva naša snaga i ljubav, što je lekovito. Tu smo se prvi put zagrlile i postale opet jedno biće”, seća se ova hrabra mama.
Viktorija je do svoje treće godine obilazila ambulante.
“Vodili smo je kod defektologa, logopeda, fizijatara i svih mogućih lekara jer je prevremeno rođena, pa smo stalno bili u strahu da ne dođe do nekih komplikacija. Kad se rodila, u početku je jela uz pomoć sonde, na svaka tri sata po jedan mililitar mleka, ali je brzo napredovala svakoga dana. Uvek sam verovala u nju i sada je pravi zvrk”, uz osmeh zaključuje Olivera.
Iskra – heroj!
U Srbiji se svake godine rodi oko 4.000 beba “malih divova”, koji pre vremena, tačnije pre devetog meseca, dođu na svet. Jedna od njih je i Iskra Gajić, koja je pobedila. Rođena je u 26. nedelji sa samo 810 grama, a potom je izgubila kilažu i neko vreme bila na 770. U Institutu je provela četiri meseca, a tek pre 15 dana je otpuštena, pa je sada cela porodica konačno kod kuće.
“Iskra je uspela, raste i razvija se, ali nažalost prilikom porođaja izgubili smo njenog brata blizanca i to je nešto najteže sa čim smo se suočili u životu. Prvi put sam je uzela u naručje kada je imala malo više od tri meseca. A najteže nam je pao period od čitava dva meseca koliko nismo mogli da je vidimo zbog korone i zabrane poseta. Kad su nas konačno pustili, dolazili smo da je obilazimo svakoga dana i tada je njen oporavak krenuo vrtoglavom brzinom. U sobama gde se praktikuje metoda ‘koža na kožu’, gde beba leži majci na grudima, počeo je njen razvoj. Jako je važno fizičko povezivanje roditelja i bebe, što je njoj mnogo pomoglo”, priča za Nova.rs Zlatana Ćetković Gajić, Iskrina mama.
Ona je zahvalna lekarima, ali pre svega svom suprugu sa kojim je, kako navodi, zajedno prevazilazila najteže momente.
“Nikada neću zaboraviti dan kada joj je pukao vodenjak. Iz ‘školske’ trudnoće, kako kažu lekari, u kojoj je sve bilo besprekorno, mi smo izgubili jedno dete, a drugo je četiri meseca bilo u bolnici. Osim svog posla volontiram kao vatrogasac i nagledao sam se svačega, ali ovo što smo proživeli je preteško. Nisam ni sanjao da može ovako da bude i ovoliko da boli. Od tada živimo drugi život, posebno zbog gubitka jednog deteta, a naša Iskra je heroj”, sa suzama u očima kaže Marko Gajić, tata male Iskre.
Obeležen Dan “malih divova”
Nakon nekoliko godina pauze, zbog pandemije kovida, koja je onemogućavala veće skupove, Institut za neonatologiju u Beogradu je prošle nedelje, 17. novembra, obeležio Svetski dan prevremeno rođenih beba – “malih divova”.
“Prevremeno rođena deca jesu mala i sitna, ali su i nezrela. Kod njih su nezrela pluća, nedostaje im faktor koji utiče na elastičnost pluća, zatim prisutna je i nezrelost mozga koji reguliše ritam disanja, kao i nerazvijenost krvnih sudova koji su veoma skloni krvarenjima u mozgu. Sve su to brojni problemi sa kojima se susreću prevremeno rođena deca, a u zavisnosti od toga koliko je trudnoća trajala, zavisi i koliko će biti izražene komplikacije prevremeno rođenih beba, naših malih pacijenata na koje smo ponosni”, kaže dr Katarina Lazić, sa ovog Instituta.
BONUS VIDEO