Svet danas obeležava dan prevremeno rođenih beba, svake godine čak 15 miliona novorođenčadi rodi se pre termina, obično sa malim šansama da preživi. Specijalista pedijatrije Tatjana Milošević kaže da su među glavnim razlozima vaginalna infekcija majke koja dovodi do prevremene kontrakcije, hronične bolesti, hipertenzija, cigarete. Zato je važno da se trudnoća kontroliše kako treba, kako bi se na vreme otkrili faktori rizika.

Ono što je sigurno, svakoj prevremeno rođenoj bebi potrebna je specifična nega i velika podrška.

„Kad je reč o preživljavanju, veliki deo je na samom živom biću, odnosno prevremeno rođenoj bebi, a medicina je tu da pomogne. Ona može da svaki poremećaj koji vidi kod novorođenčeta na adekvatan način i na vreme reši. Roditelji su tu da pruže ljubav, da imaju interakciju sa bebom, da ona oseti dodir, da je željena i voljena“, objašnjava Milošević za Probudi se na Nova S.

Pisac Vladimir Arsenijević koji se i sam prošle godine suočio sa tim da je njegova ćerkica Nora rođena u 24 nedelji trudnoće, govorio je o svom iskustvu.

„Kada se porođaj dogodi u nepunoj 24. nedelji onda većina ljudi oko vas govori o pobačaju, tako da u tom trenutku nemate mnogo razloga za sreću nego za intenzivnu brigu. U našem slučaju je to još bilo pogoršano činjenicom da je ćerka pored toga što je bila prevremeno rođena bila i pod jakom bakterijskom infekcijom. Tako da je Norin život počeo sa koktelom od šest antibiotika. Za nas je bila impresivna činjenica velika posvećenost ljudi sa Instituta za neonatologiju i jedan jako savremen pristup odnosu prema prevremeno rođenom detetu, tako da je moj prvi kontakt sa njom bio uveče drugog dana njenog života“, rekao je Arsenijević.

Okolonosti su, kako kaže, bile zaista teške.

„Njoj su davali jako nisku ocenu – jedan. Šanse za preživljavanje nikako nisu bile velike. Krenula je sa sepsom, imala je jako mnogo sekreta, nije mogla da diše, krenula je da puca plućna maramica nekoliko puta, zbog celog tog napora je srce počelo da slabi. Postojao je trenutak oko njenog 11 ili 12 dana života kada su nam stručnjaci rekli „mi smo uradili sve što smo mogli, dalje je na njoj“. Stvar je mogla da krene u ba smera, ona je ipak nekako to nadvladala, nakon dva i po meseca sa intenzivne nege smo prešli na poluintenzivnu, što je bila jako velika stvar, a onda smo dočekali da je izvadimo iz inkubatora, da je uzmemo u naručje i konačno odvedemo kući“, kaže Arsenijević i dodaje da je ona danas jedno veselo dete, ali da je bilo mnogo problema sa kojima su morali da se suoče i sa kojima se i danas suočavaju, te da je rečenica koju su dobili na izlasku iz bolnice bila ključna:

„Naoružajte se strpljenjem“.