Slučaj teško povređene lavice pronađene na putu kod Subotice otvorio je Pandorinu kutiju šverca i prodaje egzotičnih životinja u našoj zemlji. Na ovaj problem nailazi se godinama unazad, a aktuelizuje se povremeno kada u medije dospe vest o majmunu na Karaburmi ili nekom drugom drastičnim primeru iz Srbije.
Od bradatih agama na akciji, do tarantula za 500 dinara – to se može kupiti na sajtovima i preko oglasa u našoj zemlji. Ipak, problem nastaje kada se nasred puta nađe mladunče lava, ili kada krovovima po Karaburmi šeta majmun.
Stručnjaci objašnjavaju da se retke životinje neretko i ubijaju da bi se od njih dobili razni proizvodi.
Tako kobre i škorpije završavaju u flašama kao suveniri, a od mlevenih kornjačinih oklopa se prave razni želei.
Kako za Nova.rs objašnjava predstavnica Udruženja za zaštitu životinja „Feniks“ Milica Ranković do slučaja krijumčarenja egzotičnih vrsta dolazi iz jednostavnog razloga – nadležni ne rade svoj posao.
„Ako vi nešto ne kažnjavate, a i ljudi ne znaju da je to kažnjivo ili znaju, pa rade namerno, dolazi do ovakvih situacija. I ovaj lavić se pojavio kao posledica krijumčarenja životinja“, navodi naša sagovornica.
Kaže i da njihovo udruženje do sada nije nailazilo ni na kakve primere krijumčarenja imajući u vidu da je reč o poslovima koji nisu legalni.
„Na primer naiđemo kada neko izbaci životinju ili se desi nešto da se negde nađe. Oni koji hoće da kupe životinu, nađu neki kanal da to i učini“, kaže Ranković.
Pripadnici Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine podneli su više od 400 krivičnih prijava za krivično delo protiv životne sredine i to u prošloj godini.
Plene se egzotične životinje, a nesvakidašnji slučaj zaplene aligatora i pitona kod Smedereva definitivno je šokirao javnost.
Koliko je unosan ovaj zabranjeni posao najbolje ilustruje činjenica da prodavci na pojedinim vrstama mogu da zarade i po nekoliko hiljada evra.
Dok za zmije mogu da dobiju i do nekoliko stotina evra, za pojedine vrste cena ide i po nekoliko hiljada. Takva je situacija za vrste poput lava.
Naime, kako je pre nekoliko godina pisao BBS, za lavove pojedini kupci na crnom tržištu spremni su da izdvoje i po nekoliko desetina hiljada evra.
Kada carinici otkriju da neko pokušava da prošvercuje divlje životinje prvo se mora utvrditi da li se radi o zaštićenim vrstama.
Kada se utvrdi da je u pitanju neka od zaštićenih vrsta carinici onda kontaktiraju CITES grupu pri Ministarsvu životne sredine.
U Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina rade oficiri za vezu zaduženi za sprovođenje CITES Кonvencije koji sarađuju sa drugim službama koje se bave istim problemom, posebno sa Grupom za CITES Ministarstva zaštite životne sredine.
Srbija je potpisnica Кonvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune i sprovodi je od 2002. godine, a njom je regulisano izdavanje uvoznih, izvoznih i tranzitnih dozvola za preko 33.000 zaštićenih vrsta životinja i biljaka.
Ako nisu u pitanju zaštićene vrste carinici onda kontaktiraju vetrinara i životinja se zbrinjava u najbližem zološkom vrtu, najčešće su to zoološki vrtovi na Paliću i u Beogradu.
PROČITAJTE JOŠ
Prema članu 236 Krivičnog zakonika Srbije, krijumčari mogu da budu kažnjeni zatvorskom kaznom u trajanju od 6 meseci do 5 godina, novčanom kaznom i merom bezbednosti oduzimanja predmeta usled prenošenja zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta, njihovih proizvoda ili derivata preko carinske linije, ili uz upotrebu sile ili pretnje, naoružan ili u grupi, izbegavajući mere carinskog nadzora.
Po Zakonu o zaštiti prirode, novčane kazne za blaže prestupe kreću se od 50.000 do 150.000 dinara za fizička lica, i od 500.000 do dva miliona dinara za pravna lica. Kazne mogu biti i veće, ali i zatvorske, čak do pet godina ako se delo kvalifikuje kao krijumčarenje.
****
