NVO: Alarm za slobode u Srbiji

"Siromaštvo i korupcija utiču na slobodu u Srbiji i ocena Fridom Haus je samo realan pokazatelj takvog stanja", poručuje u izjavi za Nova.rs Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudsksa prava.Ističe da je veliki problem to što se oni koji krše ljudska prava u Srbiji prolaze nekažnjeno, a oni koji se za ta prava bore često trpe posledice..Milosavljević ukazuje i na ćutnju tužilaštva u mnogim slučajevima kada je trebalo da reaguje, kao i na pritiske koje postoje na pravosudne institucije, sve to vidi kao sliku neslobode."Bojim se da idemo ka legalizaciji nesloboda", upozorava sagovornik Nova.rs.On smatra da je ključ u obrazovanju i porukama koje bi školstvo i obrazovni sistem trebalo da šalju, to je, smatra on, jedini efikasan način za jačanje sloboda u Srbiji.

Alarm neslobode

I Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo smatra da je izveštaj Fridom Hausa alarm i svakako pokazatelj toga da Srbija ne napreduje."Treba da pažljivo proanaliziramo stanje, uzmemo Fridom haus ogledalo u svoje ruke i vidimo šta nam je činiti", ocenio je Antonijević za Nova.rs.On dodaje da ovo nije prvi put da Srbija beleži pad na listi Fridom Hausa, pa zbog toga treba posebno obratiti pažnju.Ističe i da je cilj takvih izveštaja pre svega da građani shvate i uvide u kakvom okruženju žive.

Kako stoje stvari

Fridom Haus navodi da je u protekloj deceniji u Srbiji zabeležen dramatičan pad sloboda i da je nazadovala za 12 mesta na listi, prenose agencije.Zemlje Zapadnog Balkana i dalje su na listi onih sa delimičnom slobodom, a samo su Slovenija i Hrvatska svrstane u kategoriju slobodnih.“U Crnoj Gori i Srbiji nezavisni novinari, opozicioni lideri i ostali na koje vlast gleda kao na neprijatelje su se suočavali sa maltretiranjem, pretnjama, a ponekad i nasiljem. Frustracija javnosti vladajućim partijama je prerasla u velike proteste u obe države, ali nisu uspeli da izazovu značajne promene”, navodi se u izveštaju Fridom Hausa.Izveštaj Fridom hausa je dokument o političkim pravima i slobodama koji prati stanje u 210. zemalja i teritorija.