Novi rudarski projekat: Dobija li Evropa prvi rudnik bora - u Srbiji?

Kako navode iz Boron uan, završena je nezavisna procena uticaja na životnu sredinu (EIA) za svoj projekat rudnika bora "Piskanja boron", koji se nalazi u opštini Raška. Na ovom mestu postoji nalazište, a prema pisanju eKapije - u ovom rudniku država je devedesetih prvi put započela probnu eksploataciju rude borata u Srbiji.

Kako se navodi na sajtu Majning tehnolodži (Mining technology), procena je naručena kao priprema za odobrenje eksploatacionog polja.

Boron je podneo zahtev za odobrenje eksploatacionog polja Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije u julu 2024. godine. To je poslednji neophodan korak pre početka rada na rudniku. U slučaju dobijanja odobrenja, kanadskoj kompaniji pripada ekskluzivno pravo na razvoj mineralnog ležišta Piskanja, odnos otvaranja novog rudnika.

Kako se navodi, podnesak obuhvata studiju izvodljivosti u skladu sa srpskim standardima, sinopsis procene uticaja na životnu sredinu (EIA), Sertifikat o rezervama za Piskanju i potrebne dozvole od raznih ministarstava Vlade Republike Srbije, sve u skladu sa srpskim propisima o rudarstvu.

Posle dobijanja odobrenja za eksploataciono polje, Boron će nastaviti sa procesima licenciranja i razvoja finalizacijom i podnošenjem detaljnih projekata rudnika i prerade na odobrenje.

"Oduševljeni smo što smo dostigli ovu važnu prekretnicu. Ova studija je suštinski putokaz koji garantuje da se razvoj Piskanje sprovodi odgovorno, uz snažnu posvećenost ekološkoj održivosti i minimalnom ekološkom poremećaju", izjavio je predsednik kompanije Tim Danijels.

Projekat Piskanja i poklonjeni rudnik Pobrđe

Projekat Piskanja sadrži izmereni mineralni resurs od 1,39 miliona tona (mt) sa prosečno 35,59% bor trioksida (B2O3), naznačeni mineralni resurs od 5,48 mt sa 34,05% B2O3, i pretpostavljeni mineralni resurs od 284,75 tona sa 39% B2O3. Ovi resursi su, dodaje se, izračunati u skladu sa Standardima definicije mineralnih resursa i rezervi Kanadskog instituta za rudarstvo.

Kako je navela kompanija Boron, ranije ovog meseca, njegova filijala u Srbiji, "Balkan gold", potpisala je pismo o namerama sa Resavicom, srpskom javnom rudarskom kompanijom, za potencijalnu saradnju na rekonstrukciji rudnika Pobrđe, pored tekućeg razvoja projekta "Bor Piskanja".

MRE: Nikakav rudnik ne postoji i veliko je pitanje da li će uopšte postojati

Iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) rekli su za N1 da "Balkan Gold" za ležište Piskanja, sprovodi aktivnosti u cilju pripreme dokumentacije i obezbeđivanja svih neophodnih uslova i saglasnosti radi ishodovanja odobrenja za eksploataciono polje.

"Ističemo da ova procedura sama po sebi ne predstavlja odobrenje na osnovu koga bi se mogla vršiti eksploatacija. Dakle, nikakav rudnik ne postoji i veliko je pitanje da li će uopšte postojati. Niko ništa nije dao niti namerava da 'da' bilo kome. Postoje zakonske norme, procedure i preduslovi koji moraju biti ispunjeni koji su jasno definisani", ističu iz MRE.

Podsećaju i da je kompanija "Balkan Gold" došla u Srbiju 2009. godine, a da je u prethodnih 20 godina u Srbiji otvoren samo jedan rudnik mineralnih sirovina. "Dakle, otvaranje rudnika je višegodišnji, često i višedecenijski proces", ukazuju iz MRE.

Kada je reč o rudnoj renti, iz MRE navode da je nemetalne mineralne sirovine, kao što je bor, ona iznosi pet odsto od vrednosti proizvedene rude, što kako navode, spada među najviše u Evropi.

Iz MRE podsećaju i da u neposrednoj blizini predmetnog ležišta, na eksploatacionom polju Pobrđe, JP PEU Resavica već vrši eksploataciju bornih minerala.

Mala je razlika između blagotvornosti, sve preko miligrama opasno za živi svet

Bilo rudnika ili ne - bor se sada, posle projekta Jadar gde je planirana godišnja proizvodnja 160.000 tona borne kiseline, ponovo našao u fokusu javnosti. Bor se u prirodi ne nalazi u slobodnom stanju kao i većina elemenata, već u obliku minerala. Ljudima u Srbiji najpoznatiji je po tome, makar u poslednje vreme, što se nalazi u rudi jadarit.

Ipak, jadarit nije jedini. Prema rečima Branimira Jovančićevića, redovnog profesora Hemijskog fakulteta u Beogradu, najpopularniji je boraks koga čine natrijum i bor, kao i probertit, a ima ih još. Najčešći proizvod je borna kiselina, a primena bora je krenula još u vreme stare Kine, Egipta i Rima.

"Koristi se u farmaceutskoj industriji, a najvažnija je primena u proizvodnji stakla, kao sredstvo za brušenje. Što je više borne kiseline, staklo je otpornije i tvrđe. Borna kiselina se koristi u industriji keramike za dobijanje gleđi, baš zbog čvrstoće i sjaja", navodi Jovančićević za portal N1.

On ističe da je bor potreban i ljudskom organizmu, za jačanje strukture kostiju zajedno sa kalcijumom i magnezijumom. Ako nema dovoljno bora promeni se sastav kostiju.

Profesorka fizičke hemije Vera Dondur i nekadašnja državna sekretarka u Ministarstvu prosvete je gostujući jednom prilikom na javnom servisu izjavila da je u slučaju bora, mala razlika između blagotvornosti i toksičnosti.

"Bor je u malim količinama blagotvoran za živi svet, ali za neki deo živog sveta, poput biljki je brzo toksičan. Ljudi mogu da piju vodu koja ima najviše 1 mg bora, a neke biljke ne tolerišu ni milligram, nego kad pređu 0,2 mg kreće problem sa rastom i reproduktivnošću biljka. To su poznate stvari", rekla je Dondur za RTS. Opasna je i jalovina, jer si u njoj nalaze ostaci bora.

U Evropi nema rudnika bora

Ukoliko se ideja realizuje, bio bi to prvi rudnik bora u Evropi. Potrebe Evrope za borom se namiruju pretežno iz Turske, kao i Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Kao što je navedeno, bor devastira biljni svet što je bio još jedan razlog protiv otvaranja rudnika Jadar na plodnoj zemlji.

Svi trenutno potencijalni projekti koji se tiču rudnika bora nalaze u Srbiji. Tako je osim Jadra i Piskanja kao potencijalno nalazište viđeno i obližnje Pobrđe koje je država Srbija ustupila kanadskoj kompaniji “Boron uan”, tačnije njenoj filijali u Srbiji, firmi "Balkan gold" zarad renoviranja rudnika bornih minerala.

Profesor Jovančićević kaže da i u okolini Valjeva postoje dva mesta na kojima s veruje da postoji interesovanje za kopanjem bora. "U pitanju su rude probertit i sirelzit, minerali koji su pronašli stručnjaci sa Rudarsko-geološkog fakulteta nevezano za sadašnja istraživanja. Plašim se da nekome ne padne na pamet da kopa na tom terenu", naveo je naš sagovornik.

Cena borne kiseline od 800 do 5.000 evra

Cena bora odnosno borne kiseline se kreće u zavisnosti od oblika ili čistoće. Profesor Jovančićević navodi da borna kiselina dobijena direktno iz rude košta oko 800 dolara/evra po toni, piše N1.

"Ako se pakuje za posebne svrhe, prečišćava, onda ta cena ide na kilogram. Nedavno sam našao podatak da je pakovanje od kilograma 630 dinara, a tona oko 5.000 evra, što bi maksimalno moglo da bude na godišnjem niovu 790.000.000 evra", navodi Jovančićević.

N1 je poslao pitanja i kompaniji "Balkan gold", ali do objave ovog teksta odgovori nisu stigli.