"Nema omladine, mnogo je kuća u kojima su ostali samo stari i nemoćni. U našem selu ima samo 13 dece do 10 godina starosti, do 4. razreda", priča nam Monika Radulović (33), jedna od retkih koja je ostala da sa porodicom živi i radi u selu Ždrelo, nedaleko od Petrovca na Mlavi. To je kraj bogat velikim, luksuzno uređenim kućama koje mesecima prazne čekaju leto da u njih dođu gazde iz inostranstva - Švajcarske, Francuske Nemačke...

Avgust je mesec u kojem je sve živo u tom gastarbajterskom delu Srbije – galama dece, pune su kafane i kafići, oko vas skupa kola stranih registracija. Slavlja i graja na sve strane, puna je i plaža na Mlavi – avgust je mesec u kojem ništa ne deluje kao što jeste – napušteno.

Naša sagovornica, Monika i njen suprug su izuzetak, oni u Ždrelu odgajaju dva dečaka i bave se uzgajanjem pečuraka. Porodični biznis koji su započeli zahvaljujući njenom svekru i svekrvi koji već gotovo pola veka žive i rade u Švajcarskoj. Na njihovom imanju sve deluje doterano i bogato, sa ponosam nam pokazuje hladne i specijalno prilagođene komore u kojima se čuvaju šampinjoni.

„Svekar i svekrva su pomogali, ovo je nekad bila štala i od toga smo sve napravili. Posle smo uzimali kredite i snašli smo se, razvili smo posao“, objašnjava Monika i dodaje da svekar i svekrva i dalje pomažu.

Stariji Radulovići već decenijama žive u Švajcarskoj, pa tamo imaju više ljudi sa kojima mogu da popiju piće i druže se nego kad dođu u Ždrelo, priča Monika.

Dodaje da ona i njen muž uspevaju da žive i zarade pristojno i da zbog toga ne planiraju da idu iz Ždrela. Ipak, pomalo je tužna dok nam pokazuje bogato, ali napušteno selo.

„Kada pogledate sve ove kuće, pomislite ko zna koliko ljudi ovde ima, a u stvari nigde nikog“, priča nam Monika dok nam pokazuje voćnjake i izvor hladne i bistre vode. Sve to bi moglo da učini da ovaj kraj bude pun i živ tokom cele godine, a ne samo u avgustu. Ipak, nije tako.

Korona je učinila da prošli avgust, ipak, bude tih u Petrovcu na Mlavi, gastarbajteri nisu mogli da dođu. Ovog leta to nadoknađuju.

„Svi termini za slavlja su puni, dan za danom“, kaže nam jedan od konobara iz poznatog lokalnog restorana. Svi dolaze da u rodnom kraju proslave krštenja, diplome, rođendane. Nije lako naći slobodan sto niti smeštaj.

Vodi se računa i o dekoraciji i muzici, pa nam sagovornik objašnjava da se u posldnjem trenutku menjaju aranžamani i ukrasi za dekoraciju, kako ne bi bili identični onima sa nekih prethodnih slavlja.

Ljubomir Kostić svojom gitarom i svirkom razgaljuje mnoge od ovih proslava. Za njega ovih dana nema pauze i odmora.

„Danima unapred smo rezervisani za svirke. Ako se neko seti u poslednjem trenuttku da angažuje muziku, to je neizvodljivo, nema slobodnih ni muzičara ni pevača“, kaže nam Kostić, koji je u svom kraju poznatiji kao Mandov.

Dodaje nam da svoj Petrovac, ipak, nikada ne bi menjao za Beograd.

„U Beograd svraćam samo kada moram, ne mogu tu gužvu da podnesem“, objašnjava nam dok nas ispraća nazad u ludilo beogradskog života.

Pratite nas i na društvenim
mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram