U sveopštoj zbunjenosti i novim okolnostima koje nam je nametnula pandemija koronavirusa, čini se da nismo dovoljno obratili pažnju na one posebne i drugačije, na one koji sve promene i nova pravila teže shvataju i podnose.
Dok svakodnevno pratimo vesti i pokušavamo da dokučimo kako će izgledati nova školska godina, postoji jedna posebna kategorija roditelja i dece koji su u toj priči, čini se, ostali zaboravljeni.
I deca sa autizmom, takođe, treba da krenu u školu, a o tome sa čime se suočavaju njihovi roditelji i kako se prilagoditi toj famoznoj novoj realnosti, razgovarali smo sa tatom jednog Ljubiše koji sada treba da krene u peti razred specijalne Osnovne škole „Antun Skala“ u Beogradu.
Stevan Đukić je samohrani otac i sa svojim sinom Ljubišom živi od državnih socijalnih davanja i dodataka, pa, kako kaže, mesečno sakupi oko 45.000 dinara. Briga o Ljubiši sprečava ga da nađe posao, pošto njegovo dete zahteva stalni nadzor.
Kao i svim roditeljima đaka u Srbiji, i našem sagovorniku stigla je poruka iz škole koju pohađa njegov sin. I ovde se treba odlučiti između dolaska u školu i onlajn nastave.
„Što se mene tiče, to pitanje ne trebalo da se postavlja uopšte. Za mene je onlajn nastava, u ovom trenutku, jedina opcija. Deca imaju organizovan prevoz do škola kombijem i tu svaka priča o zaštiti pada u vodu.
Njih desetoro je tokom vožnje na dva kvadrata, plus vozač, plus dva pratioca, već je jasno da tu nema ništa od distance. Svi su oni različiti, jedan ume da govori francuski jezik, ali ne ume srpski, neki su agresivni, neki su mirni. Ipak, u svoj toj različitosti, prilično sam siguran, da osam od deset dece sa autizmom neće moći da nose masku, niti ima svest o tome“, objašnjava nam Stevan.
On smatra da će većina roditelja autistične dece, takođe, rešiti da njihova deca ostanu kod kuće.
„Ja mislim da će većina roditelja odgovoriti da želi onlajn nastavu, jer su svi, ipak, svesni da ta deca ne mogu da ispoštuju ono što se traži. Mada, postoji i određeni procenat roditelja koji su toliko već postali očajni i premoreni, da su spremni i na to da pošalju decu u školu“, objašnjava nam sve peripetije kroz koje prolaze roditelji autistične dece u doba koronavirusa.
Dodaje da kada je reč o autizmu, škola više ima ulogu da podstakne socijalizaciju, nego da obrazuje. Ipak, ako se on pita, vreme pandemije nije pravi momenat za socijalizaciju ove dece koja teško uspevaju da prate i poštuju sva pravila.
Naš sagovornik ističe da, nevezano za koronu i pandemiju, „specijalne škole“ nisu dovoljno „specijalne“ i prilagođene deci sa autizmom.
„Osnovna škola ‘Antun Skala’ na Senjaku je najstarija škola na Balknanu za autističnu decu. Nisam mogao da verujem kada su me pitali za izborni predmet, da li ću građansko vaspitanje ili veronauku? To je potpuno van pameti, moje dete ne zna ni da govori. To pokazuje dokle ide ta njihova birokratska procedura i neprilagođenost. Sada bi on trebalo da pođe u peti razred, uvodi se drugi strani jezik. On ne zna ni maternji, jezik, a treba da uči nemački“, objašnjava nam niz nelogićnosti sa kojima se sretao.
Defektolog Goran Rojević dugo radi sa decom sa autizmom i poznaje njihove navike. Za naš portal on objašnjava da deci sa autizmom ne prijaju krupne promene. Ističe da se sva nesigurnost i uznemirenost koju povodom polaska u školu osećaju roditelji, još više odražava i utiče na ovu decu.
„Nedostatak jasnog plana kako će nešto da izgleda kod te dece pravi još veću nervozu. Trenutak polaska u školu treba da bude jasno i precizno postavljen. Po njih je loše da nedelju dana radite na jedan način, a druge nedelje na drugi način, ili da svaki dan menjate pravila ponašanja i premeštate ih iz učionice u učionicu. To njih uznemirava i čini ih nervoznim. Takođe, problem je i u tome što njima smeta maska na licu, oni ne znaju šta će sa njom, niti znaju čemu to služi“, objašnjava nam sve poteškoće i prepreke za decu sa autizmom, a samim tim i za njihove roditelje.
Za roditelje ima i konkretan savet, jer, kako kaže, nije siguran u to da su škole koje pohađaju deca sa autizmom u Srbiji spremne i da mogu da predvide ono što će ih sačekati od 1. septembra – nisu spremne za „novu realnost“.
„Ja prvu nedelju ne bih poslao dete u škiolu, dok se ne uspostavi sistem. Postoji rizik da se u tim neizvesnim okolnostima deca dodatno unervoze. Tek kada se uspostavi neki red, tada bih poslao dete u učionicu“, poručuje Rojević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare