Njujork tajms o protestima u Srbiji: "Ne trebaju mi zeleni automobili, trebaju mi zelene jabuke"

Autor teksta razgovarao je sa stanovnicima Gornjih Nedeljica u Srbiji, gde se planira rudnik litijuma i demonstrantima u Beogradu, glavnom gradu, koji se protive ovom projektu.

Njihovi prozori su polomljeni i krovovi razbijeni, kuće napuštene u inače seljačkoj dolini prekrivenoj kukuruznim poljima i voćnjacima u blizini granice Srbije sa Bosnom izgledaju kao ruševine balkanskih ratova 1990-ih, piše Njujork Tajms, prenosi N1.

Ali kuće su zapravo žrtve trenutne borbe opterećene geopolitikom: gde i kako Evropa može nabaviti materijale potrebne za proizvodnju baterija za električne automobile i prekinuti svoju zavisnost od izvora poput Kine.

Kuće, u dolini Jadra na zapadu Srbije, godinama unazad je otkupljivao rudarski div Rio Tinto, koji je planirao da ih sruši i počne da vadi i prerađuje litijum, ključni element za akumulatore električnih automobila. Planovi su zaustavljeni zbog glasnog protivljenja, a kompanija je ostavila imanja da propadaju.

Projekat su podržale Sjedinjene Države i Evropska unija kojoj je očajnički potreban litijum da bi ispunila svoje klimatske ciljeve. Ali to je izazvalo talas besa javnosti u Srbiji, gde su strahovi da će rudnik zatrovati vazduh i vodu pokrenuli ogromne ulične proteste protiv predsednika Aleksandra Vučića.

Evropa ima dosta litijuma i više od 20 rudarskih projekata za mineral u različitim fazama razvoja. Ali niko nije počeo da proizvodi litijum za baterije. Džinovski projekat u Srbiji je imao za cilj da popuni tu rupu.

„Nema zelene tranzicije u Evropi bez ovog litijuma“, rekao je Čed Blevit, šef operacija Rio Tinta u Srbiji, dodajući da kompanija planira da uloži više od 2,55 milijardi dolara u projekat.

Vlada Srbije dala je preliminarno odobrenje 2019. godine, ali ga je, zabrinuta zbog gubitka glasova tokom protesta protiv Rio Tinta pre izbora 2022. otkazala.

Pod pritiskom Evropske unije, kojoj Srbija teži da se pridruži, vlada se u julu predomislila i dozvolila Rio Tintu da oživi projekat. Britansko-australijska multinacionalna kompanija kaže da je već uložila skoro 600 miliona dolara za kupovinu zemljišta, kopanje 500 istraživačkih bušotina, naručivanje studija i donacije lokalnom fudbalskom klubu i drugima.

Srpska ministarka rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da rudarenje verovatno neće početi još dve godine, ali kada to počne, litijum iz doline Jadra će Srbiji omogućiti proizvodnju baterija i električnih automobila obezbeđujući oko 20.000 radnih mesta.

Izveštaj Haškog centra za strateške studije procenjuje da će Evropi, ako želi da postigne svoj cilj karbonske neutralnosti do 2050. godine, do te godine biti potrebno 60 puta više litijuma nego što je uvezla 2020. iz Kine i drugih zemalja.

Mihael Šmit, stručnjak za litijum u nemačkom Saveznom institutu za geonauke i prirodne resurse, rekao je da bi Evropa možda mogla da postigne svoje ciljeve bez snabdevanja iz Srbije. Ali, kako je rekao, „srpski projekat je jedan od najvećih i zato je toliko značajan”.

Dodao je: „Potreban nam je svaki projekat da bismo postigli ciljeve“.

Uspeh projekata na kraju zavisi od cene litijuma na globalnom tržištu i od toga da li kompanije poput Rio Tinta mogu da nadoknade svoja ulaganja. Cena je pala u poslednjih 18 meseci pošto je kineska potražnja oslabila, a proizvodnja porasla.

Predloženi rudnik u Srbiji ne samo da je izazvao bes među poljoprivrednicima, aktivistima za zaštitu životne sredine i običnim građanima, već je postao i bojno polje u naporima Zapada da izvuče zemlju iz orbita Rusije, njenog tradicionalnog saveznika, i Kine.

Džefri R. Pajat, pomoćnik američkog državnog sekretara za energetske resurse, prošle nedelje je na društvenim mrežama pozdravio srpski litijumski projekat kao „priliku da doprinese zelenoj tranziciji u zemlji i inostranstvu“.

Za one koji Srbiju vide kao partnera Sjedinjenih Država i Evrope, a ne kao moskovskog i autoritarnog regionalnog siledžiju, Vučićeva podrška Rio Tintu, zajedno sa njegovim pristankom da se oružje srpske proizvodnje tajno prodaje Ukrajini, je dokaz da ozbiljno mislio da se odvoji od Rusije, piše Njujork tajms.

Rusija ima snažnu podršku među radikalnim srpskim nacionalistima, a neke diplomate i analitičari kažu da Moskva izaziva nemire oko rudnika. Gospodin Vučić je, međutim, rekao da mu je Moskva rekla da Zapad orkestrira proteste jer želi da ga svrgne.

„Nažalost, to je postala politička borba, velika politička bitka“, rekla je ministarka rudarstva Đedović Handanović.

Među onima koji su učestvovali u nedavnim nacionalnim demonstracijama protiv Rio Tinta bili su lideri Narodne patrole, ultranacionalističke grupe koja je povezana sa Moskvom.

Ali levičari i proevropski orijentisani ljudi takođe su se pridružili protestima, uzvikujući protivljenje projektu koji je postao gromobran za različite pritužbe protiv vlade.

„Prodao je Kosovo, ali nam neće oduzeti čistu vodu“, pisalo je na natpisu koji je osudio gospodina Vučića koji je držala Angela Rojović (25) na nedavnom protestu u glavnom gradu Beogradu. Ona je rekla da predsednik nije učinio dovoljno da odbrani interese Srba koji žive na Kosovu uglavnom naseljenim etničkim Albancima.

Rekla je da je gospodin Vučić žrtvovao životnu sredinu Srbije da bi služio evropskim klimatskim ciljevima.

„Ne trebaju mi zeleni automobili“, rekla je i dodala: „Trebaju mi zelene jabuke i zelena trava.“

U Gornjim Nedeljicama, selu u dolini Jadra koje se nalazi na vrhu najvećeg evropskog poznatog nalazišta visokokvalitetnog litijuma, projekat je udaljio ranije čvrstu ruralnu bazu gospodina Vučića.

Dragan Karajčić, predsednik mesne zajednice, govoreći o planiranom rudniku rekao je da je član vladajuće stranke gospodina Vučića, ali da se ipak pridružio lokalnoj protestnoj grupi koja je neprijateljska prema Rio Tintu i vladi.

„Ne pokušavamo da srušimo vladu. Vlada to radi sama“, rekao je.

Goran Tomić, rodom iz Gornjih Nedeljica, koji danas uglavnom živi u Nemačkoj, kaže da razume potrebu za borbu protiv klimatskih promena udaljavanjem od automobila na benzin, ali je i dalje zaprepašćen što je njegov stariji brat pristao da proda kuću i zemljište Rio Tintu.

„Dozvolio je sebi da se izda za novac, i time nas je sve izdao“, rekao je Tomić, sedeći sa svojom majkom, koja je takođe bila ljuta, ali ponosna što su dva od njena tri sina odbila da prodaju Rio Tintu.

Svojim uveravanjima o bezbednosti narušenoj lošim ponašanjem u prošlosti, Rio Tinto je pokušao da se suprotstavi onome što odbacuje kao laži i dezinformacije koje se šire na društvenim mrežama tako što je nedavno obelodanio preliminarne nalaze procene uticaja na životnu sredinu. Studiju su izradili srpski i strani naučnici koji su razotkrili veliki deo onoga što demonstranti veruju o rudarenju litijuma, piše Njujork tajms.

Dve tvrdnje na društvenim mrežama uključivale su i jednu od prošle nedelje, a to je da istražna bušotina Rio Tinta ispoljava radioaktivnu tečnost.

Gospodin Vučić, uznemiren obimom i intenzitetom javnog besa, takođe je skrenuo u izazivanje straha, tvrdeći da su proteste vodili „anarhisti, marksisti i skriveni fašisti“.

Prave vođe, međutim, bili su ljudi poput Nebojše Petkovića, meštana iz Gornjih Nedeljica i aktiviste koji je otputovao u Beograd da pomogne u organizaciji demonstracija u subotu, 10. avgusta, koje su privukle desetine hiljada ljudi.

„Neka Nemci spasu planetu“, rekao je Petković. „Moramo da se spasemo.“

U želji da otpočne rudarenje, nemački kancelar Olaf Šolc i rukovodioci „Mercedes Benca“, koji ima velike planove za električna vozila, posetili su Beograd prošlog meseca da pozdrave projekat Rio Tinto.

Uloga Nemačke je, međutim, samo pojačala protivljenje.

Gospodin Karajčić, rekao je da se razbesneo nemačkim uveravanjima da će rudnik biti bezbedan, podsećajući na nacističke zločine nad stanovnništvom u obližnjem gradu 1941. kojem su Nemci obećali da će ostati nepovređeni.

Rekao je da se njegov pradeda u blizini borio protiv austrijskih trupa tokom Prvog svetskog rata.

„Borio se da zadrži našu zemlju, a sada bi trebalo da je predam Rio Tintu. Nema šanse“, rekao je on. „U ovim brdima ima mnogo zle krvi.“