Foto: Dragan Mujan/Nova.rs/Shutterstock/R.Z./ATAImages

Treći mandat na mestu ministra zdravlja, Zlatibor Lončar započeo je novim najavama o uvođenju obaveznih preventivnih pregleda, što je bio ključni deo njegove retorike i tokom drugog mandata do 2022. godine. Nažalost, redovni pregledi i pozivi na iste, do danas nisu zaživeli, iako je građanima čak i prećeno, da će sami morati da plaćaju deo lečenja, ako dobiju rak, a da se prethodno nisu odazvali na skrininge.

Lončar je sa najnovijim mandatom odlučio da obnovi program besplatnh preventivnih pregleda, koji su zvanično uvedeni još pre pet godina, ali nikada nisu u potpunosti zaživeli.

Poliklinika Urgentnog kliničkog centra Foto:TANJUG/ TANJUG VIDEO

„Organizujemo ponovo besplatne preventivne preglede, jer hoćemo da čujemo građane, hoćemo u jednoj opuštenoj atmosferi da razgovaramo s njima, da ih saslušamo, vidimo koje su njihove zamerke, koje su ideje, kako da učinimo sistem boljim, koji će odgovarati i njima i našim zdravstvenim radnicima“, istakao je ministar, nakon preventivnih pregleda koji su juče obavljeni u čak 200 ustanova, nad gotovo 23.000 ljudi.

Ko oboli od raka plaća 35 odsto troškova lečenja

Podsetimo, u vreme Lončarovog ministrovanja, 2019. godine, donet je novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji, između ostalog, određuje da je “pojedinac dužan da se odazove pozivu za ciljani preventivni pregled, odnosno skrining, kao deo društvene brige za zdravlje pojedinca.”

Foto: Printscreen Nova/Video

Takođe, iste godine, pre donošenja zakona, u vreme Lončarovog drugog mandata, iz Ministarstva zdravlja najavljeno je i da će svaki pacijent, koji se ne odazove ovom pozivu za pregled, a kasnije se razboli od raka, sam plaćati 35 odsto troškova lečenja.

“Ukoliko pacijent neopravdano ne dođe na skrining pregled, a kasnije oboli, učestvovaće u troškovima daljeg lečenja bolesti u iznosu od 35 odsto”.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Tačnije, prema ovom zakonu, svaki građanin mora da se odazove na skrining preglede karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva.

„Na primer, ako govorimo o skriningu karcinoma dojke, svaka sugrađanka će biti pozvana na mamografski pregled. Ona će biti u mogućnosti da, ako joj iskrsne neka obaveza, bilo porodična, bilo poslovna, taj dolazak na skrining opravda. Samo oni koji budu tri puta pozvani u dvogodišnjem ciklusu, a ne donesu nikakvo opravdanje, moraće da participiraju 35 odsto cene lečenja u slučaju da obole od karcinoma“, izjavio je 2019, tadašnji državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić.

Foto: Shutterstock

U to vreme, on je isticao da se svaki dan upućuje 1.520 poziva ženama za mamografske preglede, oko 850 uputa za skrining grlića materice i 1.700 poziva za skrining karcinoma debelog crva. Telefoni građana su, međutim, u proteklih nekoliko godina, prestali da zvone.

Pročitajte još:

Tada je naglasio i da se cena, koju će pacijent morati da plati, određuje u zavisnosti od dana kada je pacijent smešten u bolnicu, terapije i na kom odeljenju leži.

Nema lekara, ni opreme, ali pregledi obavezni

Međutim, kako su pozivi građanima ubrzo po donošenju novog Zakona još 2019, zatajili, zaboravilo se i na participaciju u lečenju raka, odnosno kažnjavanje onkoloških bolesnika, koji se nisu na vreme preventivno pregledali.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Od ovih planova se, izgleda, nije odustalo, pa Lončar sa povratkom na čelo srpskog zdravstva, nakon kratke pauze od godinu i po dana, ponovo forsira preventivne preglede, koji zahtevaju brojne preduslove, koji u našem zdravstvu ne postoje.

Naime, čak i da država ima ozbiljne namere da uvede preventivne preglede, ova “misija” bila bi teško izvodljiva, jer u većini domova zdravlja i opštih bolnica, nema dovoljno kadrova koji bi pozivali građane, ne postoji ni volja među zdravstvenim radnicima, koji za male plate već rade preobiman posao, a u mnogim objektima u unutrašnjosti zemlje, nema ni medicinske opreme koja bi podržavala ovaj poduhvat.

Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

“Kolege ne pozivaju na preventivne preglede jer ne znaju gde će pre od posla. Dešava se da nas dvoje ili troje primamo pacijente sa kojima treba da radi pet ili šest lekara, ali njih nema. Administracijom se bavimo više nego ljudima, jer prosto moramo, a plate su nam mizerne i to ubija svaku volju. Jasno je da prevencija spašava život i da je neophodna, ali prvo neki drugi uslovi moraju da se poboljšaju”, kaže za Nova.rs doktorka iz jednog beogradskog doma zdravlja, koja je zamolila da ostane anonimna.

Nema lekara, ni aparata

U manjim mestima u Srbiji, problem su i kadrovi i oprema.

Foto: Bojana Milovanović/Nova.rs

“U malim mestima se dešava da nema medicinske opreme za kompletan pregled ili nema obučenih ljudi koji znaju da rade sa tim aparatima. Kod nas je situacija takva da imamo EKG u domu zdravlja, a ultrazvuk u Opštoj bolnici sa kojom smo spojeni. Pacijente šaljemo kod kolega, kad kod nas završe osnovni pregled i laboratoriju, kombinujemo se. Mojim pacijentima redovno radim preventivne preglede, ne pozivam ih, nego kad dođu na kontrolu, dogovorimo se kad šta da rade. Inače, po pravilu bi trebalo da domovi zdravlja pozivaju na skrining, mamografiju, prevenciju generalno, ali to se uglavnom ne dešava”, kaže za Nova.rs doktorka iz Doma zdravlja u Gornjem Milanovcu.

Naše sagovornice, kao i njihove kolege, međutim, ističu da su građani vrlo zainteresovani za prevenciju i da je juče, u nedelju 19. maja, veliki broj ljudi došao na preglede, a kod lekara su mogli i oni bez zdravstvenog osiguranja.

Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

“Najviše ljudi radilo je ultrazvuk stomaka, svi su išli na EKG i u laboratoriju. To je ono osnovno što je potrebno, ali preventivni pregled trebalo bi da obuhvati još analiza i testova. Naš narod je generalno siromašan, ljudi bez osiguranja su dolazili i kažu da nemaju novca da plate privatnike, a ne sećaju se kad su poslednji put bili kod lekara, iako imaju brojne smetnje”, priča naša sagovornica, doktorka iz beogradskog doma zdravlja.

Poliklinika Urgentnog kliničkog centra Foto:TANJUG/ TANJUG VIDEO

Podsećamo i da je u nedelju u 200 zdravstvenih ustanova širom Srbije, blizu 23.000 građana obavilo preventivne preglede, sa ili bez zdravstvenog osiguranja i bez zakazivanja i uputa. Građani su imali prilike da izmere krvni pritisak, urade EKG i ultrazvučni pregled abdomena (stomaka), provere nivo šećera u krvi i kompletnu krvnu sliku u laboratorijama.

Iz Ministarstva zdravlja objasnili su da posle dve godine ponovo pokreću akciju besplatnih preventivnih pregleda, koja je inicijalno organizovana u cilju prevencije i rane dijagnostike bolesti, ali i obnavljanja poverenja između medicinskih radnika i pacijenata. O uslovima koji nedostaju zdravstvenim radnicima, kao i ustanovama, kako bi nesmetano mogli da obavljaju ove preglede, još nije bilo reči.

***

BONUS VIDEO: Zdravo misli – Važnost preventivnih pregleda kod žena

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare