2
Nikola Jovanović iz Obrenovca ima samo petnaest godina, ali to ga ne sprečava da radi ono što najviše voli – da popravlja automobile. Da, dobro ste pročitali. Dok se njegovi vršnjaci utrkuju ko će pre nabaviti novu igru "Plejstejšna" ili otići na fudbal, Nikola posle škole ide u radionicu – obuče radni kombinezon, zasuče rukave i "leči" četvorotočkaše.
„Kada uđem u radionicu i osetim taj specifičan miris, odmah se oraspoložim, a još kad uzmem alat u ruke… Pa, mojoj sreći nema kraja. Tajna ovog zanata je zapravo ljubav. Samo oni koji zaista vole automobile, mogu da rade ovaj posao“, kaže nam Nikola odmah na početku razgovora.
Još kao mali, ovaj skromni dečak obožavao je da se igra sa malim automobilčićima. Najviše je voleo one koji mogu da se rastave na delove. Tako je, zapravo, i naučio kako sklopiti vrata, a kako namestiti točkiće.
„Često sam gledao kad tata nešto popravlja oko kola, pa makar to bila i zamena sijalice. Budem iza njega, gledam kako odvrće i zavrće šrafove. Za početak samo dodajem alat, a kasnije i ja počnem da odvrćem i zavrćem šrafove. I tako se rodila ta ljubav, za mnoge možda neobična, ali za mene posebna“.
Pročitajte još:
Mnogi misle da je Nikolina strast prema mehanici proistekla iz porodičnog biznisa, međutim kod Jovanovića se, osim ovog vrednog dečaka, niko ne bavi popravkom kola.
„Išao sam kod prijatelja mog oca koji drže auto-servise i tako sam postepeno učio mehaničarski zanat. Imam ja još dosta toga da naučim, ali trudim se da saslušam starijeg i iskusnijeg. Sada imam učitelja Nikolu, on je majstor odlično radi svoj posao. Takođe, učio sam i prateći Jutjub kanal „Neovlašćeni serviser“ koji je držao Mirko Rašić i gledao sam kako automobile popravljaju profesionalci. Dosta stvari još uvek ne znam, ali znam da uradim neke osnovne stvari kao što su, na primer, mali servis na automobilu, tu se menja ulje, filter ulje, filter kabine, znam da promenim filter gorivo, pločice na kočionom sistemu, kočiona klešta“.
Nikola ide u Tehničku školu, odličan je đak, a voleo bi da upiše Elektrotehnički fakultet. Kaže da stiže i da uči i da provodi vreme u radionici, što pokazuju njegove ocene.
„Upisao sam ovaj smer jer nisam želeo da mi prosek koji sam ostvario u školi i na prijemnom propadne. Imao sam 92,71 poen pa mi je bilo glupo da upišem nešto za šta treba 40-50 poena. Ali, mehaniku, kažem, zaista volim i škola nikako ne ispašta zbog nje“, objašnjava naš sgaovornik.
Ovaj najmlađi automehaničar ne samo u Srbiji, nego i u regionu, priznaje da je mehanika posao koji je fizički zahtevniji, ali prihodi mogu da budu kao da ste direktor u nekoj firmi.
„isprljamo se, naravno, to je normalno od ulja, ali toga se ne treba stideti jer ko zna, može jako lepo da zaradi od ovog zanata. Ja se prvi ne stidim, a ono što je najvažnije ovo je pošten posao. Nije me sramota da u radnom odelu svratim u kafić, da odem do prodavnicE“.
Svojim primerom Nikola želi da ohrabri sve koji vole da stvaraju svojim rukama.
„Potražnja za majstorima nikad nije bila veća. U auto-servisima nema više kanala, zamenile su ih dizalice. Moderan majstor mora da zna puno o elektrici i elektronici, da bude dobar dijagnostičar. Majstori ne da nisu neznalice, naprotiv, sve više moraju da znaju kako bi servisirali moderna vozila“, objašnjava naš sagovornik.
Iako ima samo 15 godina, Nikola je zreo kao da mu je dvadeset. To potvrđuju i njegova porodica i drugari koji kažu da se ovaj tinejdžer svakodnevno trudi da pruži pomoć onima kojima je potrebna.
Kad god može, Nikola apeluje na sakupljanje sredstava za neko bolesno dete, učestvuje u humanitarnim akcijama, a sada je zamolio sve koji su u mogućnosti da pošalju SMS za druga Nikolu iz razreda koji hitno mora da ide na lečenje.
BONUS VIDEO: Sećate li se Vukašina, dečaka iz Aleksinca kome su sramno oduzeli medalju?
