Ratna ljubav Maneta i Mare: Ako ostanem živ, javiću ti se

Povlačeći se od okupatorske vojske, kao nepokretni ranjenici, prevezeni su prvo u Senj, pa dalje brodom u Bari. Tamo su, po Marinim rečima, prvi put videli more, ali i crnce.Mara je bila teško ranjena od gelera i ruševina koje su nakon bačenih bombi pale na nju. Ali bila je mlada i puna volje za životom, pa je u najtežim trenucima pevala."Imala sam 40 temperaturu, nisam jela danima. Ali ja pevam, baš me briga i ovako ću umreti", ispričala je Mara u ispovesti koju je zabeležio njen unuk.Njihova krajnja destinacija za oporavak bila je Malta. A kada su se tamo oporavili, Mara je završila kurs za masažu i počela da masira ranjenike, dok se Mane, koji je tad već bio kapetan prve klase, vratio na front."Kad sam pošao sa Malte, tražio sam od njenog šefa da ide ona sa mnom. Znate, kaže, šta je - ona je završila maserski kurs, i mi je ne možemo pustiti još mesec dana, dok ne obučimo nekog umesto nje. I tako sam ja otišao a ona je ostala na Malti", objasni je Mane.U toku rata su se još jednom videli 1944. godine u Gospiću."Ja sam joj tada rekao - Ako ostanem živ, javiću ti se", ispričao je Mane.I javio joj se.Ostali zajedno sve do 2012. godine, kada je Mane preminuo u 90. godini.Mane Radaković je bio nosilac Partizanske Spomenice i penzionisan je sa pukovničkim činom. Bio je profesor na Vojnoj akademiji, napominje njegov unuk Milan Stojanović koji je zabeležio sećanje na njega.Milanova baka Mara, kako kaže, napunila je 93 godine, a razgovor sa njima, koji je postavio na svoj jutjub kanal, snimljen je 2012. godine, nekoliko meseci pre nego što je Mane preminuo.Poslušajte njihovu priču iz prve ruke.https://www.youtube.com/watch?v=O3ve2k2dNmM&feature=youtu.be&fbclid=IwAR0qa1nBxG85fhx-fsYabN-CgCl9QXzHYCAqLzSPWasGqT5kh-jbTJnyHi0