12
Na početku ove nove školske godine i učitelji i nastavnici će morati da uče, a ne samo đaci. Prosvetni radnici "izučavaju lekcije" o novoj organizaciji rada i pravilima u vreme korone. To gradivo nije lako i treba ga razumeti. Sa učiteljicom Vesnom Jerotijević iz čačanske Osnovne škole "Milica Pavlović" popričali smo o tome šta je čeka i da li je savladala to novo gradivo.
Dok nadležni tvrde da je sve pod konac i da je sve spremno, u praksi deluje dosta drugačije, zbunjujuće.
Naša sagovornica za sve one koji odlučuju o početku školske godine, ima važnu poruku.
„Razmislite još jednom. Broj zaražnih je i dalje trocifren. Neka razmisle o tome koliko su spremni, a za sada deluju skroz nespremno. Ne bih volela da ponovo imamo mart u septembru“, zaključuje učiteljica Vesna Jerotijević.
Ona konkretno navodi šta je nejasno i sa kojim problemima će se susresti.
„Moj radni dan kao učiteljice počinje u osam, kada mi dolazi jedna polovina odeljenja, i sa njima sam u neposrednoj nastavi do nekih 10.15-10.20. Oni imaju četiri časa. Sledi vreme za dezinfekciju škole koja ne sme biti rutinska, nego sistematska. Moraju se čistiti kvake, klupe, katedre, sanitarije i sve sa čime deca dolaze u kontakt“, objašnjava nam Vesna koja će ovog 1. septembra dočekati đake četvrtog razreda.
Kada prva grupa đaka završi časove i nakon što tetkica padne s nogu da bi dezinfikovala sve učionice, dolazi druga grupa đaka.
„Druga grupa ima tri časa i svi časovi traju 30 minuta. Ja za taj treći čas treba da sublimiram određene nastavne sadržaje – svet oko nas, digitalni svet… Da bi sva deca imala jednaku zastupljenost časova i nastavne te grupe će se menjati jednom nedeljno ili na dvonedeljnom nivou, to ostaje da se vidi“, tako će izgledati radni dani naše sagovornice.
Ona nam skreće pažnju na to da njeno odeljenje ima 26 đaka, a učionica 40 kvadrata, pa bi, ukoliko se striktno poštuju pravila, ono moralo da bude podeljeno u tri grupe. Zbog nedovoljnog kapaciteta škole, to se, kaže ona, neće desiti.
„Ako se računam i ja, da i meni treba četiri kvadratna metra tog vazduha, onda to znači da u toj učionici ne može da bude 13 dece, nego mora da bude 10. To znači da se po tom automatizmu odeljenje koje broji više od 25 učenika mora deliti u tri grupe, a ne u dve, kako je predviđeno“, objašnjava nam matematiku koja ne može da se ostvari u praksi.
Ova učiteljica nadležnima zamera i to što su uputstva koja su stizala školama već nekoliko puta menjana, i nova su stizala svaki drugi-treći dan.
„Škole se dovijaju i sve same moraju da tumače, a istovremeno sva odgovornost je na njima i na roditeljima“, primećuje ova sagovornica.
Ima tu još problema i nedoumica, a održavanje distance među decom i nošenje maski su samo neki od njih.
„Oni očekuju da se deca na školskom odmoru ponašaju kao pingvini u koloniji. Kažu da su pingvini životinje koje uvek stoje na istoj udaljenosti od svog komšije. Deca, pogotovo na tom mlađem uzrastu, oni ne umeju da razdvoje šta je socijalna a šta fizička distanca“, slikovito objašnjava ova učiteljica.
Kada je reč o nošenju maski, naša sagovornica kaže da očekuje da će se deca truditi da budu disciplinovana, ali da će održavanje časova u tim uslovima svakako biti otežano.
„Zamislite mene, dve smene da odradim sa maskom. Sa maskom je teže disati, a sada još zamislite da morate da pričate, pa i da koristite kredu – zamislite i tu prašinu od krede, pa zamislite taj rad sa maskom koju ne smete da skinete sve vreme boravka u školi“, priča nam o tome šta je čeka i dodaje da svojim primerom mora da bude uzor deci i da nema nošenja maske na bradi ili ispod nosa.
Naša sagovornica za sve one koji odlučuju o početku školske godine, ima važnu poruku.
„Razmislite još jednom. Broj zaražnih je i dalje trocifren. Neka razmisle o tome koliko su spremni, a za sada deluju skroz nespremno. Ne bih volela da ponovo imamo mart u septembru“, zaključuje učiteljica.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
