Nedaleko od hala nekadašnjih hladnjača Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB), na obradivom zemljištu u Grockoj, na kom su bili voćnjaci nekadašnjeg privrednog giganta, nikla je deponija građevinskog otpada koja sve više raste. Na pitanja ko na tom mestu istovaruje otpad i da li je to legalno nadležni ćute, a predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu Dejan Bojović otkriva za list “Nova” da građevinske deponije i ne mogu da budu legalne, jer iz srpski zakoni ne prepoznaju.
Igor Radošavić iz Odobora za zaštitu životne sredine i Nikola Svrkota iz Opštinskog odbra Grocka Stranke slobode i pravde (SSP) snimili su kamion kako istovara građevinski otpad na katastarsku parcelu u Boleču, u opštini Grocka, koja je nekad pripadala PKB-u, a danas je u privatno svojini.
“Ova deponija nastala je pre nekoliko meseci, a svakim danom postaje veća. Šut sa beogradskih gradilišta se ovde svakodnevno istovaruje, vozači koje smo sretali kažu da ovde dolaze i do sedam puta dnevno. Oni nemaju nikakv nalog, već samo kažu da im je tako rečeno da otpad dovezu ovde”, kaže Radošević i dodaje da je pitanje vremena kada će ova deponija, koja nije registrovana od strane grada ili opštine postati nova Bara Reva.
Ekipa “Nove” obišla je ovu lokaciju – tamo nije zatekla kamione, ali je odmah pored saobraćajnice zabeležila sveže nasipe građevinskog otpada – šljunka pomešanog sa građevinskim blokovima, betonom, čistim stiroporom za izolaciju, polomljena prozorska stakla… Nikave table, oznaka, ograde nema, dok se na okolnoj padini prostiru zapušteni voćnjaci, livade, njive – oko 3.000 hektara obradive zemlje.
Biserka Šmigić, koja u naselju najbližem ovoj lokaciji živi poslednjih 30 godina, seća se kako je to sve izgledalo kada se doselila:
“Tu su bili voćnjaci, od toga se živelo. Nekad se svetska cena jagoda određivala na osnovu roda u Grockoj. Ovaj ceo potez su zvali „mala Kalifornija“. Ovo je idealno mesto za voćarstovo – brežuljci, klima, osunčanost, zemljište, sve pogoduje voćarstvu. A sad smo stigli do toga da nam tu niče deponija”, priča Šmigićeva.
Povezane vesti:
Na pitanju da li na ovom poljoprivrednom zemljištu, na parcelama 168 i 169 katastarske opštine Boleč, niče divlja ili legalna deponija građevinskog otpada, ko i odakle na nju odnosi otpad, od Grada Beograda i Sekretarijata za inspekcijske poslove nismo dobili odgovore.
Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, sa druge strane, otkriva da legalne deponije građevinskog otpada u Srbiji ne mogu ni da postoje, jer za to nema zakonskih okvira.
“Građevinski otpad do skoro u našem zakonu nije postojao ni kao definicija, i još uvek je ‘ni na nebu ni na zemlji’. Do sada se koristio za prekrivanje komunalnog otpada na deponijama i za pravljenje divljih deponijama, gde sav građevinski otpad u Srbiji i dalje završava”, kaže Bojović.
Naglašava da Srbija po pitanju građevinskog otpada nema odgovarajuću zakonsku regulativu, ne prati ni na koji način evropske zakone na tom polju i apsolutno ništa ne reciklira.
“Beograd je pun građevinskog otpada, počev od Makiškog polja sve do Bubanj potoka. Niko dosad o tome nije vodio računa, to nije smatrano otpadom i onda su prevoznici i građevinske firme odlagali gde stignu, neki čak iznajmljuju za to i privatne parcele”, objašnjava.
Na pitanje kako bi trebalo da se odlaže, odgovara da bi sve provo moralo zakonski da se uredi.
“Postoji veoma mali deo opasnih materijala koji bi trebalo otkloniti, a sve ostalo se reciklira. U Beogradu treba napraviti više mesta za dovoz razdvojenog građevinskog materijala. Treba razdvojiti beton, ciglu, drvo, staklo i onda se to prebacuje na reciklažu”, ističe Bojović.
Podseća da evropske zemlje recikliraju većinu građevinskog otpada i navodi primer Finske koja reciklira čak 99 odsto.
Bonus video: Bara Reva – odbrana prirodne oaze
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare