Nekada "mala Kalfornija", a sada je deponija šuta: Niče nova bara Reva

Igor Radošavić iz Odobora za zaštitu životne sredine i Nikola Svrkota iz Opštinskog odbra Grocka Stranke slobode i pravde (SSP) snimili su kamion kako istovara građevinski otpad na katastarsku parcelu u Boleču, u opštini Grocka, koja je nekad pripadala PKB-u, a danas je u privatno svojini.

“Ova deponija nastala je pre nekoliko meseci, a svakim danom postaje veća. Šut sa beogradskih gradilišta se ovde svakodnevno istovaruje, vozači koje smo sretali kažu da ovde dolaze i do sedam puta dnevno. Oni nemaju nikakv nalog, već samo kažu da im je tako rečeno da otpad dovezu ovde”, kaže Radošević i dodaje da je pitanje vremena kada će ova deponija, koja nije registrovana od strane grada ili opštine postati nova Bara Reva.

Ekipa “Nove” obišla je ovu lokaciju - tamo nije zatekla kamione, ali je odmah pored saobraćajnice zabeležila sveže nasipe građevinskog otpada - šljunka pomešanog sa građevinskim blokovima, betonom, čistim stiroporom za izolaciju, polomljena prozorska stakla... Nikave table, oznaka, ograde nema, dok se na okolnoj padini prostiru zapušteni voćnjaci, livade, njive - oko 3.000 hektara obradive zemlje.Biserka Šmigić, koja u naselju najbližem ovoj lokaciji živi poslednjih 30 godina, seća se kako je to sve izgledalo kada se doselila:

“Tu su bili voćnjaci, od toga se živelo. Nekad se svetska cena jagoda određivala na osnovu roda u Grockoj. Ovaj ceo potez su zvali "mala Kalifornija". Ovo je idealno mesto za voćarstovo - brežuljci, klima, osunčanost, zemljište, sve pogoduje voćarstvu. A sad smo stigli do toga da nam tu niče deponija”, priča Šmigićeva.Na pitanju da li na ovom poljoprivrednom zemljištu, na parcelama 168 i 169 katastarske opštine Boleč, niče divlja ili legalna deponija građevinskog otpada, ko i odakle na nju odnosi otpad, od Grada Beograda i Sekretarijata za inspekcijske poslove nismo dobili odgovore.Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, sa druge strane, otkriva da legalne deponije građevinskog otpada u Srbiji ne mogu ni da postoje, jer za to nema zakonskih okvira.“Građevinski otpad do skoro u našem zakonu nije postojao ni kao definicija, i još uvek je ‘ni na nebu ni na zemlji’. Do sada se koristio za prekrivanje komunalnog otpada na deponijama i za pravljenje divljih deponijama, gde sav građevinski otpad u Srbiji i dalje završava”, kaže Bojović.

Naglašava da Srbija po pitanju građevinskog otpada nema odgovarajuću zakonsku regulativu, ne prati ni na koji način evropske zakone na tom polju i apsolutno ništa ne reciklira.

“Beograd je pun građevinskog otpada, počev od Makiškog polja sve do Bubanj potoka. Niko dosad o tome nije vodio računa, to nije smatrano otpadom i onda su prevoznici i građevinske firme odlagali gde stignu, neki čak iznajmljuju za to i privatne parcele”, objašnjava.Na pitanje kako bi trebalo da se odlaže, odgovara da bi sve provo moralo zakonski da se uredi.

“Postoji veoma mali deo opasnih materijala koji bi trebalo otkloniti, a sve ostalo se reciklira. U Beogradu treba napraviti više mesta za dovoz razdvojenog građevinskog materijala. Treba razdvojiti beton, ciglu, drvo, staklo i onda se to prebacuje na reciklažu”, ističe Bojović.

Podseća da evropske zemlje recikliraju većinu građevinskog otpada i navodi primer Finske koja reciklira čak 99 odsto.Bonus video: Bara Reva - odbrana prirodne oaze

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortibararevaodbranadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2706519"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram