0
"Saša Imerović Bata - bubnjar Šabana Šaulića. Lupao sam sa Šabanom bubnjeve osam godina po kafanama", predstavlja nam se ponosno, za njega je to titula. Ne, nismo ga sreli u nekoj kafanskoj ili svečarskoj atmosferi, zatekli smo ga kako čeka na porciju obroka koji sam sebi teško može da priušti.
Veseo i dobro raspoložen, uprkos neveselim životnim okolnostima, Bata je jedan od korisnika „Solidarne kuhinje“. Nemaština ga je naterala da tri puta nedeljno dolazi u red za hranu – čak ni ono najosnovnije nije lako obezbediti od 16.200 dinara, koliko iznose njegovi mesečni prihodi.
„Imam 49 godina, završio sam Kožarsku školu u Zrenjaninu. Odrastao sam sa Šabanovim sinom, Robertom. Šabana sam poznavao od trećeg razreda“, priča nam o nekim boljim vremenima koja je doživeo.
Ta priča i sećanje pomažu mu da lakše podnese ovaj sadašnji život, život od 16.200 dinara pomoći koju dobija po osnovu telesnog oštećanja zbog povrede oka.
„Od kafane do kafane, bile su to osamdesete i početak devedesetih“, tako je provodio burne kafanske noći sa čuvenim pevačem koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći u februaru prošle godine.
Saša je od kafane i muzike pristojno živeo, bilo je i pesme i para. A onda su došle nevesele devedesete. Svima je krenulo nizbrdo, a Saši kao da je sreća dodatno okrenula leđa.
„Povredio sam oko na radnom mestu, u obući ‘Beograd’, to je bilo 20. oktobra 1994.“, seća se i tačnog datuma kada mu se život preokrenuo.
Išao je i na operaciju oka 2009. godine. Tamne naočari pokrivaju te tragove.
Da prkosi tmurnoj sudbini, tu je veseli šareni kačket. Da je reč o umetničkoj duši i nekadašnjem muzičaru, svedoči kovrdžava razbarušena kosa zauzdana u rep.
„Ovde dolazim zato što imam mala primanja. Mogu ja da budem ne znam ko, džaba ako sada nema ko da pomogne“, priča nam dok čeka u red za porciju pasulja.
Ipak, težak život od njega nije napravio teškog čoveka. Još uvek je u stanju da uputi lepu reč.
„Sve najbolje ti želim“, tako nas pozdravlja.
Saša Imerović jedan je od korisnika Solidarne kuhinje. Ova volonterska akcija i organizacija pokrenuta je za vreme vanrednog stanja, kada je onim najugroženijima život bio dodatno otežan.
Tri puta nedeljno – sredom, subotom i nedeljom, na punktu kod Vukovog spomenika u Beogradu dele se obroci onima koji nisu u stanju da ih priušte.
Sve je na volonterskoj bazi, pa ukoliko ste voljni da pomognete Solidarnoj kuhinji, svaka podrška je dobrodošla – od nabavke namirnica, preko kuvanja, do prevoza.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
