Od 193 preduzeća u Srbiji koja su odgovorna za upravljanje rudarskim otpadom, 21 upravlja opasnim otpadom - flotacijskom jalovinom, a samo jedno preduzeće za to ima dozvolu ministarstva. “Najmanje 20 ovih preduzeća odlaže i upravlja potencijalno opasnim rudarskim otpadom bez izdate dozvole za upravljanje”, utvrdili su državni revizori. Kada je reč o opasnom medicinskom otpadu, postoje samo procene da je reč o godišnjoj količini od 5.000 tona. Preciznijih podataka nema, jer je tek svaka peta zdravstvena ustanova u Srbiji - od ukupno 6.969 registrovanih - nadležnima dostavila podatke o proizvedenoj količini infektivnog medicinskog otpada tokom 2021. godini. Čak i kod dostupnih informacija je upitna njihova tačnost, pošto različite institucije daju različite podatke o opasnom otpadu, a to je samo deo nalaza koje je utvrdila Državna revizorska institucija u reviziji svrsishodnosti poslovanja “Upravljanje opasnim otpadom”.
„Utvrdili smo niz nepravilnosti po pitanju upravljanja opasnim otpadom u Srbiji“, rekao je Duško Pejović, predsednik DRI.
On je ukazao na značajan problem uklanjanja i skladištenja takvog otpada i nedovoljno precizne propise, piše portal N1.
„Nije uređeno pitanje skladištenja, ili spaljivanja otpada, niti bilo kakvo drugo pitanje koje je regulisano u drugim zemljama koje imaju veći napredak u toj oblasti“, rekao je Pejović.
Pročitajte još:
Revizori su utvrdili da u Srbiji nemamo redovan sistem sakupljanja opasnog otpada. Nema ni dovoljno informacija o sakupljanju nekih tokova opasnog otpada – kiseline, hemijskog otpada, otpada kontaminiranog uljem, mulja i dr. Nemamo ni dovoljno kapaciteta za njegovo skladištenje, a ni nacionalno postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada, kao ni centralna regionalna skladišta opasnog otpada, iako je plansko rešenje dato u Prostornom planu Republike Srbije još 2010. godine.
„Nema dovoljno kapaciteta za skladištenje opasnog otpada. U takvim okolnostima, proizvođači opasnog otpada privremeno skladište opasni otpad na svojim lokacijama u privremenim skladištima“, navodi se u izveštaju.
DRI podseća da nedostaju kapaciteti za spaljivanje organskog industrijskog i medicinskog otpada.
„Ne postoji poseban propis o odvojenom sakupljanju i upravljanju opasnim otpadom iz domaćinstava u Srbiji. Određeni opasni otpad iz domaćinstava, poput otpada od električne i elektronske opreme i baterija, sakuplja se pod upravom opština i u kontekstu posebnih tokova otpada. Za drugi opasni otpad iz domaćinstava, npr. otpadno ulje, farmaceutski otpad i hemijski otpad, do sada u Republici Srbiji nije uspostavljen redovan sistem sakupljanja“, ukazuje DRI.
Neadekvatno upravljanje opasnim medicinskim otpadom čije se količine procenjuju na 5.000 tona godišnje predstavlja veliki problem, zbog toga što se opasan otpad ne razdvaja u zdravstvenim ustanovama, navodi se u izveštaju.
Državni revizor Nikola Stefanović ukazao je da je tokom revizije ustanovljeno da postoje razlike između podataka o količini proizvedenog opasnog otpada Agencije za zaštitu životne sredine i Republičkog zavoda za statistiku, navodi se u tekstu portala N1.
Tako je količina nastalog opasnog otpada u 2020. godini po Republičkom zavodu za statistiku 70.444 tona, po Agenciji za zaštitu životne sredine 67.872 tona, dok je očekivana količina nastalog otpada čak – 218.635 tona.
„Takođe, postoji razlika između stanja zaliha opasnog otpada na privremenom skladištu u izveštajnoj godini na dan 31. decembar i stanja na dan 1. januar u narednoj godini. A ta dva stanja treba da budu – ista“, pojašnjava ovaj revizor.
Tako je poslednjeg dana 2019. godine stanje zaliha opasnog otpada zabeleženo u količini od 3.874 tona, dok je prvog narednog dana – 1. januara 2020. godine stanje tih istih zaliha u privremenom skladištu čak 8.368 tona.
„Zbog nedostataka u propisanim obrascima izveštavanja, podaci o postupcima i metodama odlaganja i ponovnog iskorišćenja opasnog otpada nisu u potpunosti pouzdani“, istakao je revizor.
Pokazavši o čemu je reč na konkretnom primeru, Stefanović je naveo da su zdravstvene ustanove isti opasan infektivni medicinski otpad označile trima različitim oznakama.
„I sve tri su – pogrešne – i R5, i R7 ili R11. To su, naime, oznake za otpad koji se – reciklira“, navodi on.
Ovaj infektivni otpad, inače, trebalo je da bude označen oznakom D9, pošto je reč o otpadu koji nikako ne sme da se – reciklira.
U izveštaju DRI se ukazuje da Republički zavod za statistiku objavljuje podatke o proizvedenoj količini opasnog otpada i redovno šalje podatke Evropskom statističkom zavodu (Evrostat), svakih 18 meseci prema njenim zahtevima.
Prema tim podacima u Srbiji je u 2020. godini nastao otpad iz delatnosti rudarstva u količini od 45,7 miliona tona, od kojih je 25 odsto, odnosno 11,2 miliona tona deklarisano kao opasan otpad. Godinu kasnije, tokom 2021, proizvedeno je 59,5 miliona tona otpada iz delatnosti rudarstva, a kao opasno je označeno 24 odsto, odnosno nešto više od 14 miliona tona.
Opširnije pročitajte na portalu N1.
BONUS VIDEO Opasni otpad u Srbiji odlaže se i prevozi po zakonu . Da li je onda u Zakonu problem ?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar