Za rodtelje koji iščekuju dete, izbor imena je lep, ali i odgovoran zadatak, uz neizbežno razmišljanje da li će se detetu svideti ime koje su odabrali. Svi mi nosimo imena koja su nam izabrali roditelji, kumovi, ili smo ih nasledili po nekoj porodičnoj tradiciji. Međutim, nije retkost da se pojedini nikada nisu saživeli sa svojim imenom i da često prilikom upoznavanja koriste skraćene verzije ili nadimak. E, pa i za takav "problem" postoji rešenje, koje je potuno legalno i zakonom dozvoljeno. Možete da promenite ime.
Novo ime će vas koštati 820 dinara, koliko iznosi taksa uz zahtev koji se podnosi opštinskoj ili gradskoj upravi gde živite, ali budite spremni na mnogo veće izdatke, jer posle promene imena sledi obnova svih mogućih dokumenata.
Pod pretpostavkom da oni koji žele da se „otarase“ imena, „ne pitaju šta košta“, procedura je jednostavna i brzo se završava.
Uz uplaćenu taksu, dostavlja se izvod iz matične knjige rođenih i uverenje iz Suda da se protiv te osobe ne vodi nikakav krivični postupak. Ako podnosilac zahteva ima decu, onda se prilažu i dečji izvodi, jer se u zvaničnim dokumentima menjaju podaci u polju „ime roditelja“.
Prema Porodičnom zakonu, predviđeni rok za promenu imena ili prezimena je dva meseca, ali se u praksi takvi zahtevi rešavaju znatno brže, saznajemo u kragujevačkoj Matičnoj službi. Nadležni navode da se svi neophodni izvodi, izuzev uverenja iz Suda, pribavljaju po službenoj dužnosti preko eUprave, kao i da se kompletna procedura završava u roku od tri dana.
Brojni razlozi za promenu imena
U Kragujevcu je u poslednjih šest godina bilo 157 zahteva za promenu imena ili prezimena, a građani su menjali svoje lične podatke čak i u poslednje dve pandemijske godine.
Kao razloge navodili su da nisu zadovoljni svojim „starinskim“ imenom, te su birali savremenija i u duhu vremena u kome žive, pojasnio je za Nova.rs Goran Aleksić, načelnik Odeljenja za lični status građana.
On kaže da je bilo i slučajeva da pojedini prilikom svog „preimenovanja“, navode strana imena.
„Kod takvih imena uglavnom kažu da žele lakšu i bržu asimilaciju u stranim zemljama gde borave ili planiraju odlazak. Kod građana koji imaju starinska imena, razlozi su najčešće prepoznatljivost u okolini i društvu po nadimku, pa iz tog nadimka izaberu neko modernije ime. Mi u suštini ne zadiremo dublje u njihove razloge, jedino vodimo računa kod osoba koje možda promenom imena žele da izbegnu neku svoju odgovornost“, objašnjava Aleksić.
On kaže i da u Kragujevcu, svoje lične podatke češće menjaju muškarci, te da u pojedinim slučajevima umesto prezimena koje nose, uzimaju devojačko prezime majke. Dodaje i da nema nikakvog pravila ni obrasca prilikom ovih zahteva i ističe da „ljudi biraju šta im padne na pamet – uzimaju nova imena, prezimena ili čak i oba“.
„Promenu imena ne odobravamo osobama protiv kojih se vodi krivični postupak, ili kod osuđenika za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti dok traju pravne posledice osude. Takođe ne odobravamo ni pogrdna imena ili imena kojima se vređa moral ili su u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine. Ukoliko u kaznenoj evidenciji vidimo da kod podnosioca zahteva postoji neko krivično delo, posavetujemo ga da odustane od promene, jer unapred znamo da će biti odbijen“, pojasnio je Aleksić.
Ime mogu da promene i deca od 10 godina
Promena ličnog imena dozvoljena je svim građanima Srbije starijim od 15 godina, a Porodični zakon predviđa mogućnost da i deca od 10 godina, koja su sposobna za rasuđivanje, preko svojih staratelja mogu da daju saglasnost za promenu ličnog imena.
Od ovakve procedure izuzete su žene koje posle razvoda braka žele da povrate svoje devojačko prezime. Zakonom je ostavlje rok od 60 dana za ovu zamenu po pojednostavljenoj proceduri, ali u slučaju da to ne urade u roku od dva meseca, onda podnose zahtev kao i svi drugi građani koji žele da promene ime ili prezime.
BONUS VIDEO Sonja Vasić: Svako dete koje se bavi sportom je šampion
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare