16
Pandemija koronavirusa napravila je haos u srpskom zdravstvu, pa osim zdravstvenih radnika koji su već skoro dve godine na ivici snage, bez odmora i slobodnih dana, ugroženi su i non-kovid pacijenti, koji su možda i najveće žrtve. Operacije i snimanja neprestano su odlagana, a u međuvremenu su stigli i novi oboleli, koji će na pojedine intervencije sada morati da čekaju i do pet godina.
Dočekati ulazak u operacionu salu u državnoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji je veliki uspeh, kada se samo na operaciju katarakte čeka više od pola godine, dok na ugradnju proteze kolena, pacijenti koji su upisani na listu 2021., na red stižu tek 2027. godine, pa ko dočeka…
„Imam velikih problema sa okom, muti mi se vid i lekar je rekao da moram na operaciju katarakte. Međutim, isti taj doktor u državnoj ustanovi, savetovao me je, ako imam novca, da odem to privatno da rešim, iako imam zdravstveno osiguranje, kako ne bih predugo čekala. Procedura je u startu komplikovana. Prvo moram da sačekam sledeći mesec jer se uputi uzimaju od prvog do petog, a onda u zavisnosti od raspoloživosti termina u klinikama, lekar zakazuje termin, koji ne može biti pre leta sledeće godine, a do tada ne mogu da čekam jer sam u jako teškom stanju. Strašno je što celog života plaćamo to zdravstveno osiguranje i kada dođemo u neke poznije godine, kada nažalost ne izlazimo iz lekarskih ordinacija, moramo da vadimo ušteđevinu ili pozajmljujemo novac da bismo probleme rešili privatno” žali se čitateljka „Nove“, koja ima 66 godina i zamolila je da ostane anonimna.
U državnim zdravstvenim ustanovama svuda u svetu liste čekanja su sa pandemijom koronavirusa „porasle“. Međutim u našoj zemlji one su bile „kilometarske“ i pre korone, a sada im se kraj ne nazire, a na čekanju je više od 50.000 ljudi.
Ako skrolujete listu čekanja na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na tabeli pacijenata za ugradnju endoproteze za koleno, u Institutu za ortopedske bolesti na Banjici, trebaće vam vremena da stignete do kraja. Na ovoj listi je trenutno više od 8.000 ljudi, a pacijent koji je prijavljen 30. septembra 2021., na red za operaciju stići će 30. oktobra 2027. godine. Ko se u novembru prošle godine prijavio za ugradnju proteze kuka, čekaće do novembra 2025. Situacija nije mnogo bolja ni u Kliničkom centru Srbije, ali ni u ostalim kliničkim centrima u našoj zemlji. Ko je ovog meseca upisan na listu za operaciju katarakte, čeka do juna 2022. Za koronarografiju srca upisani na listu u avgustu, čekaju februar 2023. Na magnetnu rezonancu u KC Kragujevac, oni koji su upisani u septembru 2021. stižu na red u novembru 2022. Intervencije na srcu se u gotovo svim kliničkim centrima čekaju najviše godinu dana, kao i snimanja kičmenog stuba, ali i dojki i abdomena, dok se najduže čeka na ortopedske i oftalmološke operacije.
Direktor Instituta za ortopediju na Banjici, prof. dr Zoran Baščarević, smatra da je jedini spas u vakcini.
„Dok god ljudi beže od vakcine i od prevencije, biće sve više zaraženih, a bolnice koje su u kovid sistemu ne mogu normalno da rade, i to onda dodatno opterećuje druge ustanove, što je pogubno za liste čekanja, koje su sve duže. Sve više ljudi čeka na intervencije i dijagnostiku. Oni koji nemaju koronu misle da su zanemareni, ali moraju da shvate da pandemija utiče na sve i da se moramo rešiti zaraze kako bismo nastavili da funkcionišemo normalno, kao ranije“, objašnjava prof. dr Baščarević.
Iako se pacijenti žale na uslove na Klnici za očne bolesti u KC Srbije, i čekanje na pregled, za koje je ponekad potrebno izdvojiti jedan ili čak dva dana, kako bi stigli na red da uđu u ambulantu, kao i na intervencije koje većina obavi privatno, direktor ove klinike smatra da oni rade neočekivano dobro.
“Za operacije katarakte situacija je, uzimajući sve u obzir, dosta dobra, čak neočekivano. Pacijenti ovde čekaju do sedam meseci, dok recimo u Velikoj Britaniji to traje i do dve godine. Naša zemlja ima dobru organizaciju jer Fond plaća operacije u privatnim klinikama, po nižim cenama nego bilo gde u Evropi. Bilo je trenutaka kada su sve zdravstvene institucije radile samo hitne slučajeve, ali sad radimo sve. I kad je bila najgora korona, uradili smo 2.000 operacija katarakte. To je inače najčešća operacija na svetu. Mnoge bolnice u drugim gradovima bile su zatvarane zbog korone i svi su upućivani kod nas, posebno ozbiljniji slučajevi, što je naravno uticalo na duže čekanje. Pacijenti moraju biti strpljivi, jer mi uradimo između 200 i 400 pregleda dnevno i treba da smo srećni što uopšte stižemo da pregledamo toliko ljudi, a to je, verujte, ogroman broj” objašnjava za „Novu“ oftalmolog prof. dr Milenko Stojković, direktor ove klinike.
Oboleli od raka su najveće žrtve pandemije
Onkološki pacijenti su takođe među najugroženijima, jer je usled stresa i sve težih uslova života, zbog pandemije koronavirusa, broj obolelih od različitih oblika kancera, naglo skočio.
“Pacijenata ima sve više, a plašim se da će tek da navale. Problem je što najviše ljudi dolazi u Beograd, iako onkološke bolnice postoje u više gradova u Srbiji, ali kolege svoje pacijente, iz nekog razloga, uporno upućuju kod nas” kaže za „Novu“ prim. dr Nebojša Miletić, sa Instituta za onkologiju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
