Naučnici otkrili: Jedan obrok nedeljno koji spasava planetu

Proizvodnja hrane je komplikovan proces koji ima uticaj i na naše zdravlje i na zdravlje naše planete. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Oksfordu pokazalo je da je proizvodnja hrane odgovorna za četvrtinu svih emisija gasova sa efektom staklene bašte koji direktno utiču na klimu, kvalitet vazduha i vremenske (ne)pogode. Polovinu od tog broja čini proizvodnja mesa i drugih proizvoda životinjskog porekla.

Naučnici su utvrdili da najštetniji uticaj po naše okruženje ima proizvodnja govedine i jagnjetine.
To se možda najbolje vidi u poređenju sa graškom - proizvodnja kilograma goveđeg mesa emituje u proseku gotovo 100 kilograma CO₂, dok proizvodnja istog iznosa proteina iz graška proizvodi manje od jednog kilograma CO₂.

I drugi statistički podaci ukazuju na štetan uticaj proizvodnje mesa:

• 80% poljoprivrednog zemljišta na svetu koristi se za uzgoj hrane životinjskog porekla (meso, mlečni proizvodi, jaja)
• 40% globalnog krčenja primarnih šuma povezano je sa proizvodnjom hrane
  životinjskog porekla
• 30% ukupne potrošnje slatke vode koristi se za uzgoj životinjskih proizvoda

Da li to znači da treba da odreknemo mesa? Ne nužno i ne zauvek.

Šta nam donosi jedan vegeterijanski obrok nedeljno?

Jedno istraživanje pokazalo je da ukoliko bismo samo jedan mesni obrok nedeljno (odnosno 52 obroka godišnje) zamenili vegeterijanskim mogli bismo da smanjimo lični karbonski otisak za oko 100 kilograma CO₂ godišnje.

Džozef Pur, naučnik sa Univerziteta u Oksfordu, prevodio je veliku studiju 2018. godine koja je pokazala da kada bi svaka porodica u Ujedinjenom Kraljevstvu jednom nedeljno zamenila obrok od crvenog mesa obrokom na biljnoj bazi emisije gasova sa efektom staklene bašte u toj zemlji smanjile bi se za 50 miliona tona. Efekat bi bio isti kao uklanjanje 16 miliona automobila sa puteva.

I u Portugalu je urađena slična studija koja je pokazala da vegetarijanski obrok ima i do 5,5 puta manji karbonski otisak od mesnog, odnosno da zamena jednog mesnog obroka vegetarijanskim može smanjiti emisije i do 6,4 puta.

Mali korak, velika promena

Zamena samo jednog mesnog obroka nedeljno povrćem je jednostavna, ali moćna odluka kojom svako od nas može doprineti očuvanju planete i sopstvenog zdravlja.

Važno je da planiramo svoje obroke, kao i proces nabavke namirnica, a tu nam mogu biti velika podrška trgovinski lanci. Kompanija Lidl prepoznaje svoju odgovornost i važnost tih malih, ali značajnih promena u ishrani koje doprinose zdravijem i održivijem načinu života. Kao deo svoje strategije, Lidl se oslanja na koncept Planetarno zdrave dijete (PHD) EAT Lancet komisije, koja promoviše pretežno biljnu ishranu kao rešenje za očuvanje zdravlja ljudi i planete.

U skladu s tim, Lidl planira da do 2030. godine poveća udeo biljnih proizvoda u svom asortimanu za 20% u svim zemljama u kojima posluje.

Posebnu pažnju posvećuje fleksitarijanstvu - pristupu ishrani u kojem dominiraju biljni obroci uz povremeno konzumiranje mesa. Cilj je da potrošačima omogući da lakše naprave zdraviji i ekološki prihvatljiviji izbor, bez potrebe za radikalnim promenama.