Utorak je bio poslednji dan školske godine, a za osmake i poslednji dan koji će provesti u osnovnoj školi. Pred njima je sada veliki posao - pripreme za prijemni ispit koji će se održati 21., 22. i 23. juna. Nastavnik matematike Rade Stojić objašnjava za Nova.rs koji su to zadaci iz Zbirke zadataka iz matematike za završni ispit a koji zahtevaju "duplo uključivanje mozga" i oko kojih bi, možda, mali maturanti mogli da se pomuče.
„Đacima je predstavljen dijagram na kom je od njih traženo da ga dovrše i prikažu proizvodnju hleba. Poenta je što u takvim zadacima postoji više zahteva. Zatim, pitani su koliko je tona hleba proizvedeno, pa u kom periodu je proizvodnja bila najmanja, a u kom najveća. Ovakvi zadaci mogu dosta da zbune učenika koji, ako ne znaju da urade prvi zahtev, najčešće ne urade ni ostale“, kaže nastavnik matematike.
Đaci imaju muke i sa geometrijom, međutim nastavnik Rade kaže da ga to ne čudi jer je tako generacijama unazad. Među težim zadacima, izdvaja tekstualne kao što je to zadatak vezan za pekaru.
Sličan, teži zadatak je i ovaj: Bane je za tri dana pročitao knjigu koja ima 240 strana. Prvog dana je pročitao 30 odsto od ukupnog broja strana knjige, a drugog dana dve trećine od ostatka. Koliko je strana pročitao trećeg dana?
Takođe, zadatak sa Lukom je napravio čitavu pometnju jer, kako kaže nastavnik, deca ne znaju da odrede koliko iznosi sniženje sata, a to je zapravo poznavanje procenta.
„Od deteta se traži da prikaže postupak zadatka, ali njemu je to teško jer ne zna razlomke i procente“, kaže nastavnik.
Postoje i zadaci u kojima se od dece traži da razdvoje bitno od nebitnog. Oni se, prema mišljenju nastavnika matematike, od prostog zadatka pretvaraju u noćnu moru.
Pročitajte još:
„Za to je potrebna izuzetno dobra logika koja se, recimo, i te kako forsira na Zapadu, a kojoj se u Srbiji čak ni na fakultetima ne pridaje neka pažnja, a kamoli u osnovnoj školi. Takođe, u zadacima se insistira na situacijama iz svakodnevnog života, što bi bilo dobro da su deca na taj način radila i na časovima. Ali nisu“.
„Zbirka zadataka iz matematike je, kao i druge dve zbirke, podeljena na zadatke za osnovni, srednji i napredni nivo. Dakle, onaj učenik koji ima trojku, neće znati ili će makar pokušati da reši zadatak iz naprednog nivoa, ali će se jako mučiti. To se najbolje vidi na razlomcima i procentima sa kojima, očigledno, đaci nikako da se ‘pomire’. Fora je u tome što oni ne uključe mozak dovoljno, pa iako znaju da urade prost i jednostavan zadatak sa razlomcima, takav isti, ali sa proširenim zahtevima im je teži“, objašnjava nastavnik.
Deca, naglašava nastavnik, idu na privatne časove matematike, a za to su najviše krivi nastavnici i profesori koji, smatra, ne teže za održavanjem dopunskih časova.
„I kada dete kaže da razume datu oblast ili lekciju, trebalo bi da nastavnik, po završetku tog časa ili na dopunskom času, sa njima brzinski prođe kroz tu oblast nekim pitanjima ili zadacima na blic, kako bi im se lakše i brže urezali u pamćenje. Međutim, mnogim nastavnicima je lakše da kada se završi čas, izađu i kažu vidimo se u ponedeljak, a onda u ponedelja – vadite papire, imaćete pismenu vežbu“, smatra naš sagovornik.
Đaci su prošle nedelje polagali probni ispit iz matematike, a kao najteži zadatak izdvojili su ovaj sa zlatom.
„Zlatar je kupio 5 gr zlata i 20 gr srebra po ceni od 9.540 dinara. Posle nekoliko dana je po istoj ceni kupio 4 gr zlata i 25 gr srebra po ceni od 8.100. Koliko košta gram zlata?“
Evo i rešenja: Cena jednog grama zlata (x) je 1700 dinara, a cena jednog grama srebra (y) je 52 dinara.
Među težima je bio i ovaj – Darko je kupio 5 grama zlata i 20 grama srebra za 9 hiljada dinara. Posle par dana kupio je 4 grama zlata i 25 grama srebra za 8.100 dinara. Koliko košta gram zlata?
Ovaj zadatak, koji se odnosi na metodu zamena brojeva, učenicima je zadao pravu glavobolj
BONUS VIDEO: Đaci genijalci: Učenici Matematičke gimnazije smislili aplikaciju za pomoć izbeglicama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare