0
"Kao da su nadležni bacili pitanje epidemije u zapećak. Kao da korona u ovom trenutku nije bitna, sve je u redu". Tako, u razgovoru za Nova.rs, pojedini prosvetari komentarišu početak drugog polugodišta u Srbiji. Nije ni čudo da se tako osećaju, pošto je Ministarstvo prosvete saopštilo da nema produžetka raspusta, nastava počinje u ponedeljak, 18. januara 2021. godine i odvijaće se po modelu koji je primenjivan od 1. septembra 2020. godine.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poslalo je obaveštenje školama, a ponovo je prosledilo i stručna uputstva za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim školama, koja je Krizni štab usvojio 11. avgusta 2020. godine.
Prema ovim uputstvima, učenici od prvog do četvrtog razreda imaće svakodnevnu nastavu u školi, u manjim grupama, dok će stariji osnovci nastavu pohađati naizmenično, neposredno i na daljinu, takođe u manjim grupama.
Nastava u srednjim školama, takođe će se odvijati kao i na početku školske godine, u septembru 2020. godine, a to znači da će srednjoškolci jednu nedelju ići u školu, a potom jednu nedelju učiti na daljinu. Uputstva i sve detalje o tome kako treba da se odvija nastava, možete pročitati na ovom linku.
Snežani Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije čini se da ministarstvo žmuri i ignoriše epidemiju. Izgleda joj kao da je pitanje korone sada manje bitno i u zapećku.
„Mi počinjemo da radimo od ponedeljka i to na način i metodom koja nema nikakve svrhe. Ako se bavimo vaspitnim i obrazovnim procesom, to ovako u školi ne biva. Ja sam, ispred Unije sindikata prosvetnih radnika Beograd, tražila da se pomeri početak drugog polugodišta, barem za mesec dana, zato što je Beograd epidemiološki najugroženiji. Iz Ministarstva prosvete nema nikakve reakcije. Verujem da ćemo mi do kraja školske godine ići ovom metodom. Imam utisak, kao i sve u zemlji Srbiji, bitno je samo da se održi forma“, kaže Romandić za Nova.rs.
Naša sagovornica poručuje da su nastavnici frustrirani.
„Da ostavimo sa strane tu mogućnost da budu zaraženi, mnogi su preležali kovid na nogama. Mi i nemamo prave podatke. U Beogradu nas nisu ni testirali, ukoliko smo bili u kontaktu sa nekim. Nismo mogli da dobijemo test, ako dođemo i kažemo: Meni je učenik u razredu pozitivan. Ako nam nije dobro, mi smo već navikli da radimo i da ne idemo na bolovanje. Mnoge kolege su bile pozitivne i imaju papire da to jesu, a neki su prošli i na nogama celu priču. Koliko će nas tek proći kroz to, to tek ne znamo, jer decu ne testiraju uopšte, čak ni na zahtev roditelja. To ne biva, to se ne dešava po domovima zdravlja i po dečjim dispanzerima“, objašnjava sve razloge frustracije.
Romandić se pribojava da će biti posledica po sam nastavni proces i znanja koja deca usvajaju.
„Ako je onaj ko decu treba da nauči nečemu frustriran, jer radi zaludan posao, ne znam šta ćemo i čemu ćemo da ih naučimo“, kaže Romandić.
U međuvremenu, pojedini prosvetni sindikati traže sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali ne zbog opasnosti usled epidemije, nego zbog plata.
„Smatramo da zaposleni u obrazovanju ulažu maksimalan napor da bi vaspitno obrazovni proces funkcionisao u ovakvim uslovima. Od svih delatnosti, zaposleni u obrazovanju imaju najniže plate koje se finansiraju iz budžeta Srbije“, navodi se u dopisu koju su uputili predsedniku.
Napominju da je veliki procenat zaposlenih u obrazovanju na minimalcu, a razlika između minimalca i profesorske plate je 1 : 1,89. Dopis su potpisali – predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić, Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković, GSPRS Nezavisnost Tomislav Živanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
