Napadnuti novinar Nove i dvojac iz DLZ u izveštaju ANEM o slobodi izražavanja za januar 2024.

Prema bazi pritisaka i napada na novinare koju vodi Udruženje novinara Srbije (UNS), u 2023. godini zabeležen je ukupno 131 slučaj ugrožavanja novinara, što je za devet manje nego u 2022. godini, kada je zabeleženo njih 140. Ipak, podaci pokazuju da se negativan trend nije zaustavio budući da je broj pritisaka u 2023. godini udvostručen u odnosu na 2022. godinu – 52 slučaja. UNS je u bazi zabeležio 32 pretnje, 25 slučajeva onemogućavanja rada, 16 fizičkih napada, 5 napada na imovinu i jedan slučaj ugrožavanja privatnosti", navodi ANEM u izveštaju.

U decembru, za vreme protesta održanih u Beogradu su se dogodila tri fizička napada i dva napada na imovinu, a dva od tri fizička napada su učinjena od strane policajaca, dodaju iz ANEM.

Podsećaju da je američka organizacija Human rights watch objavila godišnji izveštaj o ljudskim pravima širom sveta a u delu izveštaja koji se odnosi na slobodu medija u Srbiji, navedeno je da je Stalna grupa za bezbednost novinara u prvoj polovini godine registrovala 42 slučaja pretnji novinarima, a da je Nezavisno udruženje novinara (NUNS) do kraja marta zabeležilo tri napada.

Izveštaj za januar mesec detaljnije obrađuje slučajeve Ivane Milosavljević, novinarke CINS-a, slučaj napada i diskriminacije redakcije N1, slučaj Vanje Đurić, novinarke N1 i Željka Veljkovića, novinara Nove S, slučaj novinara Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića, autora i voditelja podkasta ,,Dobar, loš, zao’’, slučaj novinara Nebojše Todorovića, novinara Nove.rs, slučaj Ivane Jovanović, novinarke Bujanovačkih, slučaj Srđana Nonića, glavnog i odgovornog urednika portala Niška inicijativa, kao i slučaj OK radija.

U delu izveštaja o procesima usvajanja novih zakona, ANEM navodi da su medijski zakoni usvojeni krajem 2023. godine a da je i dalje aktuelan proces sumiranja njihove primene i praćenja iste u praksi.

"Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima počeli su sa primenom 04.11.2023. godine. Član zakona koji se odnosi na raspodelu javnog novca za projektno sufinansiranje je izmenjen i dodatno je određeno da se on odnosi i na medije koji ne prihvataju i na one koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu pod uslovom da ne krše profesionalne standarde", navodi ANEM.

Dodaju da je u januaru napravljen presek spornih tačaka iz novih zakona koje su privukle najviše pažnje, a to su svakako dozvola državnom Telekomu Srbije da osniva i kupuje medije, nedostatak obaveze REM-a da postupa po žalbama građana i nedovoljno rešavanje problema zloupotrebe državnih institucija u izbornim kampanjama.

Za sledeću godinu se planiraju i izmene Zakona o javnim medijskim servisima, nakon formiranja nove Vlade. Analizirane su i obaveze pružaoca medijskih usluga da program prilagode osobama sa invaliditetom. Po novom Zakonu o elektronskim medijima, pružaoci medijskih usluga su dužni da najkasnije do 1. septembra izveste REM da li i u kom obimu emituju program dostupan osobama oštećenog sluha ili vida i da li su dostupni prevodi na srpski znakovni jezik, otvoreni i zatvoreni titlovi i zvučni opisi. Poslednji takav izveštaj Regulatora datira iz 2019. godine, ali će se tek u novom izveštaju pokazati koliko se poštuju zakonske odredbe.

Analizirani su i podaci o monitoringu izborne kampanje na najgledanijim nacionalnim televizijama koje je, iako je trebalo da budu objavljeni od strane REM-a, objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), dok je predsednica Saveta REM-a negirala njihovu validnost i istakla da izveštaj o monitoringu još uvek nije završen. Važan trenutak u januaru je bilo i održavanje sastanka između Ministra informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije, Mihaila Jovanovića, i članova Radne grupe za izradu Akcionog plana za sprovođenje medijske strategije čija je tema bio nastavak rada na izradi Akcionog plana za primenu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, u periodu od 2024. do 2025. godine, kao i dogovor oko daljih koraka u cilju potpune implementacije Medijske strategije.

ANEM navodi i da su analizirane brojne novine koje su propisane novim Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja koji je stupio na snagu u januaru. Kako konkursi za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja, prema novom zakonu, moraju biti raspisani do 1. marta tekuće godine, dva grada su već ispunila ovu obavezu – Leskovac i Sremska Mitrovica.

Novi Pravilnik je predvideo obavezu stručne službe organa koji je raspisao konkurs da od državnih organa, Regulatornog tela za elektronske medije i Saveta za štampu pribavlja podatke o merama izrečenim medijima zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda, a za nepoštovanje ove odredbe je predviđena prekršajna kazna.

Takođe, izveštaj detaljnije obrađuje i spornu situaciju u kojoj su se našli emiteri kojima je dozvola važila do 17. decembra 2023. godine, a koji još uvek od REM-a nisu dobili Rešenje o dodeli dozvole za emitovanje, iako je konkurs raspisan još 2. juna 2023. godine, a razgovori sa onima koji ispunjavaju uslove konkursa, odnosno čije su prijave potpune i podnete u predviđenom roku, obavljeni u decembru.

ANEM ističe da je Evropska CASE koalicija (Coalition against SLAPPs in Europe) za cilj postavila otkrivanje SLAPP političara i SLAPP država koji su pokrenuli najviše tužbi protiv medija, a među predloženima našla se i Dijana Hrkalović. Hrkalovićeva je podnela 11 tužbi protiv novinara različitih medija, uključujući i urednika istraživačkog portala KRIK.

Analiziran je slučaj u kome su novinarke KRIK-a, Vesna Radojević i Dragana Pećo oslobođene u prvostepenom postupku vođenom po privatnoj krivičnoj tužbi koju je podneo Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića i bivši direktor „Elektromreže Srbije’’. Tokom ovog postupka podršku novinarkama pružile su i predstavnice organizacije Reporteri bez granica. One su pozvale Srbiju da implementira mere protiv SLAPP postupaka koje preporučuje Evropska unija. Prema stanovištu prvostepenog suda, Petrovićevi navodi nisu bili osnovani budući da u tekstu nisu objavljeni njegovi lični podaci, pa su novinarke oslobođene optužbi. Ističe se da ovo nije prvi put da Petrović podnosi tužbe protiv novinara redakcije KRIK zbog navodnog izvršenja krivičnog dela Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka. Novinarka Dragana Pećo već je jednom pravnosnažno oslobođena optužbe da je neovlašćeno prikupljala Petrovićeve lične podatke, a protiv novinara i glavnog urednika portala KRIK u toku je i parnični postupak po tužbi Nikole Petrovića.

BONUS VIDEO