Iznenađenje na upisu u beogradske gimnazije: Najviše bodova bilo potrebno za upis u Četrnaestu, Peta među niže rangiranima

Izašle su konačne rang liste za upis u srednje škole, a sudeći po podacima koji su objavljeni na sajtu "Moja srednja škola", došlo je smena među gimnazijama u Beogradu kada je reč o minimalnom broju bodova za upis.

Na prvom mestu je Četrnaesta gimnazija u kojoj je đacima za prirodni smer bilo potrebno za upis minimum 96,05 bodova. Potom je slede Deseta, u kojoj je za opšti smer bilo potrebno minimalno 95,2 poena, dok je u Trećoj gimnaziji, takođe za prirodni smer, minimum bio 95,1 bod.

Slede ih Deveta gimnazija gde su đaci za upis na prirodni smer morali da imaju 94,65 poena, a nešto manje, 93,9 bodova, bilo je potrebno za upis na prirodni smer u Čevrtoj.

Na listi najpopularnijih škola za nabolje je i društveni smer u Četrnaestoj gimnaziji gde je prag za upis bio 93,65 poena. U Trećoj gimnaziji za društveni smer je traženo 93,55 poena, a u Devetoj 93,47 poena.

Među prvih deset na ovoj listi našla se i Prva gimnazija gde je za prirodni smer minimalan prag za upis bilo potrebno 92,8 poena. Tu je i Šesta gimnazija gde je za prirodni smer traženo 92, 27 poena. Na ovoj listi je vidno zabeležen pad Pete beogradske gimnazije čiji su se smerovi našli na 19. i 20. mestu na listi, sa 89,56 bodova za prirodni smer i 89,29 poena za društveni smer.

Kada gledamo unazad ovu listu, najmanje poena za upis kada je o gimnazijama reč bilo je potrebno za Sedmu i to za društveni 86,48, a za prirodni 85,67 poena. Tu su i Dvanaesta i Osma gimnazija za koje je bilo potrebno - za opšti smer u Dvanaestoj 87,14 poena, a za prirodni u Osmoj 87,8 poena.

Ana Dimitrijević, profesorka u Devetoj gimnaziji i predsednica Foruma beogradskih gimnazija, ističe za Nova.rs da je došlo do pada zainteresovanosti za Petu gimnaziju i da je to zapravo dovelo do toga da druge gradske gimnazije malo "skoče".

"Za Treću gimnaziju je uvek bio visok prag, teško da može da bude više, jer prosto jako malo dece uradi bez greške prijemni. Ta škola je uvek tražena. Za Prvu je malo u odnosu na prošlu godinu skočio prag. Ona je isto gradska škola, a imam utisak da je svim školama prag malo skočio. To se najviše vidi sada na na Četrnaestoj gimnaziji. Ona je generalno uvek bila jaka škola, tražena je, u centru je grada. Sada je samo prag malo skočio, jer su neki kandidati koji bi inače upisali Petu gimnziju, sada su se odlučili za Četrnaestu. To je neki moj utisak", rekla je ona.

Dimitrijević dodaje da se sada Peta gimnazija našla među školama koje su uvek bile niže rangirane.

"Peta je sada među njima i to je u stvari po nama jako veliki problem. Recimo, za Jovinu gimnaziju u Novom Sadu ima zainteresovanih samo za dva odeljenja. To je jako malo i to znači da će i kolege ostati bez fonda, a i deca su uskraćena za jednu jako dobru školu. To je sve rezultet politike - i politike škole i politike države u odnosu na tu školu. To se isto desilo i Petoj gimnaziji", navela je ona.

Istekla je da su dve vrlo valjane i tražene škole potpuno upropašćene tokom prošle školske godine i da je to prosto rezultat odnosa Ministarstva prosvete prema tim školama i svemu onome što se tamo dešavalo.

Sagovornica Nova.rs navodi da Deseta gimnazija sa ovako visokim plasmanom na listi nije nikakvo iznanađenje, jer godinama unazad ima jako visok prag, zato što je opšta gimnazija.

"Oni unazad više godina imaju prag od preko 95 poena, te se ta škola teško se upisuje. To je trenutno najtraženija škola na Novom Beogradu, a i jedna od najtraženijih, u zavisnosti od godine, u celom gradu", rekla je ona.

Predsednica Foruma beogradskih gimnazija se osvrnula i na Devetu gimnaziju, koja je rang listama skočila u poslednje tri godine.

"Ona je bila pala, ali evo i prošle i pretprošle godine, pa i ove je u pet najboljih škola. Mislim da je to dosta dobro, ali u svakom slučaju s obzirom na to da ni ti rezultati prijemnog ispita i tih uspeha nisu uvek prava slika, odnosno ogledalo onoga kakvo jeste realno stanje, nekako ipak ova lista pokazuje kako učenici doživljavaju ove škole i da najbolji učenici zapravo žele da idu u te škole jer ih verovatno smatraju, pretpostavljam, valjanim, da će ih pripremiti za dalje, za fakultet", navela je ona.

Dimitrijević navodi da je potpuno očekivano da su skoro sva mesta u gimnazijama popunjena i da u većini njih uopšte više nema slobodnih mesta za upis.

"Ja mislim da u tim školama se uvek traži mesto više. Znači te tri, četiri škole što su u vrhu liste, tu se uvek traži mesto više. U njima nikada ne ostane mesta. Čak je poraslo interesovanje i za društveni smer, pošto se uvek prirodni, tražilo više poena, a ovaj društveni je bio u padu prethodnih godina, zbog popularnosti IT-a, ETF-a, FON-a i tako dalje. Međutim, evo i društveni smer se u poslednjih godinu, dve vraća. Polako sustiže taj prirodni, što je negde i prirodno i dobro", zaključuje sagovornica Nova.rs.