Najstrašnije priče srpskih radnika o zlostavljanju na poslu

Radnici u Srbiji decenijama se već bore za poboljšanje svog položaja, posebno nakon ekonomske transformacije iz socijalizma u kapitalizam, a od tada zabeleženo je nekoliko slučajeva dramatičnih kršenja prava, dostojanstva i integriteta radnika, odnosno nemili primeri kakve možemo naći još u vreme klasičnog kapitalizma 19. veka. Upravo se za taj period kapitalizma 19. veka najeklatantnije vezuju niske plate, "porobljeni" radnici i nehumani uslovi rada, što je uzrokovalo pobune radnika.Nekadašnja krilatica "osam sati rada, osam sati odmora i osam kulture" za mnoge radnike u Srbiji i danas deluje kao nešto daleko i nepoznato. A poslednjih godina beleže se i dramatični primeri da su u srpskim fabrikama, najčešće u vlasništvu stranih ivnvestitora u subvencionisanim od države, radnici prinuđeni da nose pelene, rade po 12 sati "dobrovoljno", ili trpe mobing, psihičko, fizičko ili seksualno zlostavljanje, a sve kako bi primili platu i prehranili sebe i porodicu. Često mnogi radnici ćute kada se se krše njihova prava u strahu od gubitka posla.Nova.rs donosi vam pregled potresnih svedočenja radnika i dramatičnih primera kršenja radničkih prava.

"Dobrovoljni" rad 12 sati i "sindrom Aptiv"

Preduzeće "Aptiv Contract Servies" iz Leskovca u domaćoj javnosti postalo je simbol beskrupulozne eksploatacije radnika. Naime, u javnosti je prvo odjeknula priča kada su zaposleni bili primorani da potpisuju izjavu kojom se odriču prava na ograničeno radno vreme kod poslodavca, ali to nije sve već je lokalni lekar uočio nešto što je nazvao "sindromom Aptiv", a koji je uočio kod izmorenih radnica te firme.Ovo preduzeće u žižu javnosti prvo je dospelo nakon što je objavljena priča o tome da je radnicima dato da potpišu izjavu da "dobrovoljno žele da rade po 12 sati dnevno u periodu dužem od mesec dana".U toj izjavi zaposleni u ovom leskovačkom preduzeću se praktično odriču prava na naknadu štete za posledice koje proističu iz takve organizacije radnog vremena, kao i posledicama, koje se odnose na potencijalno povređivanje radnika usled premora i neadekvatne zaštite u procesu rada.

Menadžment je našao originalan način da pokaže humanost tako što je po fabričkim halama rasporedio dovoljan broj nosila za radnike koji kolabiraju.Upravo nakon toga nedugo se saznalo i za "sindrom Aptiva", naime, upravo tako je lokalni ortoped, Aleksandar Rangelov nazvao stanje kod "nove vrste" bolesnika, koje su uglavnom mlade žene koje boluju od upale tetiva i tetivnih ovojnica, lumbaga, išijasa...Sve ukazuje da su ovaj sindrom radnice Aptiva dobile od iscrpljujućeg rada, ocenjuje lokalni ortoped, koji iznurene radnice opisuje na sledeći način:"Ulaze tiho, nastupaju skromno, uzdržani su i govore malo. Imaju podočnjake, nemaju osmeh."Inače, ubrzo nakon što su pisanja medija i njihovog pritiska poslodavac je odustao od takve prakse i vratio radno vreme na osam sati.Kompanija Aptiv je samo tokom 2019. godine iz budžeta Srbije dobio 7,5 miliona evra subvencija za zapošljavanje 2.000 radnika, a 2020. ponovo dobija subvencije u istom iznosu, ovaj put za zapošljavanje 700 radnika.

Radnike terali da nose pelene i tukli ih

Pre nekoliko godina Srbiju je šokirala priča o stanju radničkih prava u kompaniji Jura, kada su mediji objavili da radnici u toj firmi nose pelene jer im se ne dozvoljava da idu u toalet na radnom mestu, naime tu preporuku su dobili od poslodavca. Tada su mnogi sindikalci istakli da kompanija Jura u Leskovcu ima ubedljivo najgori odnos prema radnicima u Srbiji.Pored toga da su morali da nose pelene, radnici nisu mogli da dobiju jedan neradan dan, ali i trpeli užasno fizičko i mentalno zlostavljanje, pojedini radnici su tvrdili da su tamo radili kao "robovi".Prema tadašnjim tvrdnjama sindikalnih lidera radnike u Juri su tukli metalnim palicama, a žene su navodno seksualno napastvovali."Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć", glasilo je svedočenje jednog sindikalnog lidera.

Tada je pažnju javnosti privuklo i to da je Jura, u kojoj su zabeležena ova potresna svedočenja radnika, dobila subvencije države u iznosu od 10.000 evra po radnom mestu, dok su radnici sve ovo trpeli zbog tadašnje plate od 25.0000 dinara.Sindikalci su tada tvrdili i da je slična situacijama i drugim pogonima ove firme u Rači i Nišu.Jura je svoju farbiku elektro-kablova u Leskovcu otvorila 2010. godine.

Trovanje radnika na radnom mestu 

Slučaj o kojem je portal Nova.rs mnogo pisao je incident sa trovanjem olovo-oksidom radnika Instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM) u Boru, koji rade uzorkovanje za kineski kompaniju Ziđin, a koje se desilo u novembru 2019. godine i početkom 2020. Naime, najteži oblik trovanja imao je radnik koji je u krvi imao 25 puta više olova od dozvoljenog.Pretpostavlja se da je otrovano oko 10-ak radnika, a jedan od radnika je za Nova.rs podelio i svoju zdravstvenu dokumentaciju. Inače do, kako je ranije naš izvor preneo, trovanja je došlo ne samo u odeljenju za uzorkovanje nego i u susednim kancelarijama.Samo trovanje radnika u Boru ispituje i Osnovno tužilaštvo u Boru i to po krivičnoj prijavi koja je podneta protiv Mileta Bugarina, direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju (IRM), Jelene Petrović, glavne koordinatorke laboratorije IRM-a i jedne N.N. osobe odgovorne za zaštitu na radu.Kako je ranije saznala Nova.rs, radnici u tom institutu su se dugi niz godina žalili na stanje i opremljenost sredstvima za zaštitu i zdravlje na radu. Direktor tog instituta je, prema ranijim tvrdnjama našeg izvora, u februaru 2020. poslao radnike na detoksikaciju gde su bili oko desetak dana, a na radnike je vršio pritisak kako bi navodno zataškao ovaj slučaj.

O tom slučaju govorili su i predstavnici beogradske advokatske kancelarije Batić koji zastupaju jednog od radnika i koji su naveli da aktuelni direktor Bugarin zatvara oči na postojeće materijalne dokaze i da ta kancelarija ima saznanja da je 15 ili 16 osoba otrovano i da za to postoje medicinski nalazi."Da je to izolovani slučaj zbog nenošenja opreme naše klijentkinje zašto su se onda ti silni radnici otrovali pa čak i u kancelarijama koje ne vrše kupelaciju uzoraka", ranije su naveli za naš portal iz ove kancelarije.

Eksploatisanje, mobing i seksualno uznemiravanje 

Najveća japanska grinfild investicija u Srbiji, kompanija Jazaki, našla se u žiži javnosti nakon što je Nova.rs objavila priču o otpuštanjima radnika u toj firmi. Broj otpuštenih još se zvanično ne zna, a neke procene idu i do 300 ljudi. Kompanija, lokalna vlast, ali i pojedina ministarstva i dalje ćute o ovom slučaju. Mnogi otpušteni radnici otkrili su kakvi su uslovi rada u toj kompaniji, a pojedini radnici otkrili su i da su žrtve mobinga, a neki i seksualnog uznemiravanja.Stotine radnika doživelo u kompaniji Jazaki „istu sudbinu“ uz „prinudno potpisivanje sporazumnog raskida ugovora uz novčanu nadoknadu“. Iako radnici ne kriju da je poslodavac obezbeđivao prevoz, hranu i prihvatljivu platu, mnogi su se žalili na uslove rada u toj firmi.„Radimo punom parom u firmi. Pretoplo je, nema vazduha, ljudi se onesvete na traci niko na to ne obraća pažnju, pošalju te kući i nikom ništa. Ima ljudi koji i ne jedu na radnom mestu ili sa pauze trče da završe tablu. Ljudi se tamo deru, odzvanja cela fabrika", glasilo je svedočenje bivše radnica Jazakija za Nova.rs.

Mnogi radnici su nam otkrili i da je u toj kompaniji bilo i više slučajeva da je radnicima pozlilo na radnom mestu.Kako su nam ranije rekli radnici kada nije bilo posla, uzimani su im dani godišnjeg odmora, a mnogi su se žalili na to da se u firmi nezasluženo napreduje ili sumnjivim putem bez kvalifikacija, dok mali broj njih zasluženo bude unapređen. Prema svedočenjima radnika, pojedini tim lideri se utrkuju i grade svoju karijeru na tome ko će imati više kablova, a jedan od radnika nam je prepričao tu scenu:"Linija se odvrne da se kabl uradi za 3 minuta, mi smo posle izvesnog vremena dekoncentrisani, to je stalno trka, a kada dođe kontrola iz Nemačke i Turske, linija se smanji i onda sve kao ide polako i to je prava brzina, a onda kada oni odu sve kreće ponovo i ljudi padaju u nesvest."Jedna bivša radnica je za naš portal iznela potresno svedočenje o mobingu i seksualnom zlostavljanju koje je trpela na radnom mestu, a rad u toj fabrici je opisala kao mučenje.Naime, nju je stariji kolega, kako nam je rekla, udario rukom po zadnjici dok je radila na mašini i to više puta.„On bi mene tako u prolazu dok radim na svojoj mašini, gde mogu da ostanem bez ruke, zakačio rukom po zadnjici. Jednom ili dvaput to može biti slučajno, ali treći put to ne može više da bude slučajno. Ja sam otišla i rekla tim liderki, iako je ona mlađa, da porazgovara sa njim, ali mi je ona tada rekla da ne zna šta da radi i da on može da joj bude deda. Ali šta onda ja da radim da ih pustim da mi sedne na glavu? Je li to normalno? To su ti moji buntovi prema njima, on je jedanput prošao i stavio mi prst u uvo, nakon toga sam mu zapretila, a liderka nije reagovala, pitam se šta bi radila da je tako neko dirao njenu majku. Ja sam ovo krila od porodice", rekla je sada već bivša radnica Jazakija.Pored toga trpela je i mobing na radnom mestu i to, kako tvrdi, od tim liderke."Iz treće smene smo izlazili i otišla sam da dam krv, čak iz zdravstvenih razloga moram da dajem krv. Odspavala, otišla i dala krv i obavestila je o tome. Rekla sam joj da ću joj poslati potvrdu po kolegnici, na šta mi je ona odgovorila SMS-om sa pitanjem zašto je nisam obavestila o tome 15 dana ranije. Nije stvar što radim u Jazakiju, ali ja već 10 godina dajem krv. Tada sam joj odgovorila da ću je obavestiti na vreme“, ispričala je bivša zaposlena.

Nakon toga je ova radnica prebačena kod "još gore tim liderka", a tamo je obavljala poslove za osobe koje ne prođu trening centar.Na kraju je zbog teškog posla ova radnica ima i zdravstvenih problema pa je zbog stajanja morala da leči kičmu, a bolovanje je prekinula kako bi se vratil u firmu i nakon toga je dobila otkaz.Inače, kompanija Jazaki je otvorena 2017. godine, a na otvaranju ovog pogona predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je rekao da japanska korporacija ne bi došla u ovaj grada da Srbija nije ponudila "najbolje moguće uslove". Vučić je tada naveo i da je Srbija učestvovala u realizovanju tog projekta sa 10,1 milion evra.Bonus video - Anketa sa Šapčanima povodom otkaza u fabrici Jazaki

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anketayazakisabacgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2253603"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram