Najredovniji Užičanin na protestima: „Borim se protiv nepravde a imao bih dva dana da pričam šta je u ovoj zemlji sve nepravda“

To ga nije sprečilo da se bori kroz život, da odgaja ćerku, a danas podržava ne samo svoje unuke, već i sve studente Srbije. Svakodnevno je na komemorativnim skupovima 15-ominutne tišine, na svim protestima, blokadama a da bi podržao studente, išao je i u Beograd ali i u Novi Sad. Borba za pravdu je njegov moto života.

Jaćim se tokom danonoćnih tromesečnih blokada, zajedno sa svojim saborcima iz Užica, borio protiv nelegalnog rada deponije Duboko. Bio je na dežurstvima jedan od najredovnijih aktivista Udruženja građana „Da (ne)dišemo Duboko“ ali je i jedan od najredovnijih Užičana na svim skupovima koji se više od mesec dana dešavaju u njihovom gradu. Kaže da je borba protiv nepravde za njega moralna obaveza.

„Borim se protiv nepravde a imao bih dva dana da pričam šta je u ovoj zemlji sve nepravda. Radio sam sa jednom nogom, snalazio se kako sam znao i umeo, privatno pravio i prodavao kese, bio Deda mraz i ne znam šta sve nisam radio. Završio sam stenodaktilografiju u Beogradu da bi mogao da radim, jer su mi ruke bile zdrave ali me niko nije hteo primiti. Pokušavao sam u Užicu i u Čajetini, u opštini i sudu, u raznim preduzećim, želeo sam da budem koristan društvu ali su me odbijali i govorili da sam invalid i nesposoban a niko mi nije pružao pomoć zbog toga. Sposoban sam bio da radim, ceo dan stojim napolju, ali za kancelariju, da sedeći radim, rekli su da nisam sposoban. Pa je li to pravda ili nepravda?“, pita se Jaćim.

Kaže da je njegov život njegova obaveza da učestvuje na svim demonstracijama koje se bore protiv nepravde i za bolje društvo. Ovog puta kaže da su njegova očekivanja najveća do sada i da veruje studentima.

„Oni su pametna deca, pokrenuli su to što treba i zato ih podržavam. Znaju oni šta i kako treba i nema niko prava da im kaže da ne znaju ništa. Ja znam šta je borba jer sam se sa jednom nogom borio, i vidim koliko je njihova borba iskrena, odlučna i ispravna. U ovoj zemlji sve iz temelja mora da se promeni, studenti su to shvatili i moramo svi da to razumemo i podržimo. Srbija prvo mora da stane pa tek onda da krene napred, svi treba da preuzmu odgovornost jer bez odgovornosti i obaveza nema ni prava, jedno bez drugog ne može“, zaključuje Jaćim.

Pored skupova u Užicu, na kojima je redovan, Jaćim sa aktivistima „Da (ne)dišemo Duboko“, odlazi i na studentske proteste u Beograd ali i Novi Sad.

„U Novom Sadu su mi dve unuke, jedna je student druga lekar, na svakom su protestu pa sam i ja morao da odem i stanem uz njih. Žao mi je što nisam iz Beograda peške išao sa studentima ali bilo je prelepo. Volim što sam to doživeo, što sam bio među studentima i osetio snažnu odlučnost u borbi za pravdu, isto je bilo i u Beogradu. Važno je biti među njima, tada nestaju sve dileme, ako ih neko još ima, ja nisam ni u jednom trenutku posumnjao u to da oni rade ptravu stvar. Zato smo svi dužni da ih podržimo i zato sam na svakom protestu, ne smemo odustati, moramo izdržati do kraja“, poručuje ovaj pravedni Užičanin.

Kaže da pamti kako je bilo živeti u državi kada svako radi svoj posao i da je to bilo jedino jedino vreme kada se lepo živelo. Na pitanje da li učestvuje i u bojkotu odlazaka u velike trgovinske lance, zbog visokih cena, kaže da za tim nema potrebe jer on u takve markete i ne odlazi. Sa penzijom od 25 hiljada dinara, kaže da u marketima on i nema šta da traži.