Posle niza ozbiljnih žalbi na mobing, uvrede, omalovažavanje, koje zaposleni na Institutu za reumatologiju trpe već tri godine od strane v.d. direktora prof. dr Gorana Radunovića, a koje smo u proteklih nekoliko nedelja objavili na našem portalu, verovatno jedna od najpotresnijih je ispovest više medicinske sestre Biljane Grahovac. Ona je, kako priča za Nova.rs, zbog "vanrednog sastanka" u kabinetu direktora, ali i njegovog gneva izazvanog banalnošću kao što je nepropisno parkiranje ispred ove ustanove, propustila da poslednji put vidi bolesnu majku.
Nakon ovog sastanka, koji se odigrao krajem 2021. pa do danas, usledile su brojne neprijatnosti. To će sestru Biljanu, kako sama kaže, uskoro dovesti u situaciju da konačno posle 23 godine rada u Institutu preda svoj otkaz.
“Radim ovaj posao 28 godina, od toga sam 23 provela u Institutu za reumatologiju i danas apsolutno stojim uz svoje kolege koji ovde trpe neviđeni mobing i omalovažavanje. Nikakvih problema nismo imali dok je doktor Nemanja Damjanov bio direktor, a tada je prof.dr Goran Radunović bio načelnik jednog odeljenja. Međutim, još pre pandemije počeo je da menja svoje lice, pre nego što je postavljen na mesto direktora. Kada je dobio čelnu funkciju za sve nas koji ovde radimo posao je postao nepodnošljiv”, priča Grahovac za Nova.rs.
Prvo je, kaže ona, uveo pisanje izjava za svaku sitnicu, što nikada ranije nije bila praksa.
“Ako zbog lekarskog pregleda, problema sa decoma ili bilo čega drugog, morate izaći sa posla 15 minuta ranije, pisaćete izjave i objašnjenja direktoru. Na hiljade izjava su lekari i sestre njemu do sada predali. Ja sam onkološki pacijent i za svaku kontrolu ili mamografiju, zbog koje sam izlazila sa posla, morala sam da pišem detaljnu izjavu, a ako to ne uradim, čeka mene, ali i sve ostale, izliv besa i pretnje upozorenjima pred otkaz. Tako se desilo da mi je krajem 2021. godine, u vreme najtežeg kovida, majka bila u teškom stanju u bolnici u Batajnici. Zvale su me kolege da dođem da je vidim, možda poslednji put. Rečeno mi je da budem tamo u 8 i 30 ujutru. Morala sam, međutim, da dođem na posao u sedam ujutru i da napišem izjavu zašto ću biti odsutna sa posla. Kako nigde nije bilo parkinga, tog jutra ostavila sam auto na parkingu Instituta, koji naravno nije odobren za nas sestre. Rekla sam portiru da je samo na kratko i nudila mu ključeve da premesti vozilo ako nekome smetam. Međutim, nije hteo da ih uzme. Ubrzo, pre osam ujutru, pozvana sam da hitno dođem u kabinet direktora. Nisam znala o čemu se radi”, nastavlja priču Biljana.
Ubrzo je saznala zašto je pozvana i usledo je šok.
“Ušla sam u kabinet, a tamo su za ‘okruglim stolom’, sedeli direktor, pravnica, moj načelnik i glavna sestra. Direktor je za mnom zatvorio vrata i počeo da urla. Svi su ćutali i gledali me, bez reči. Niko nije smeo da pisne. Vikao je kako me nije sramota da ostavim automobil gde mi padne na pamet i da zbog toga moram odmah sutradan ujutru da pišem izjavu zašto sam se tako parkirala. Naglasio je da zbog mog automobila niko drugi ne može da priđe Institutu, da sam nevaspitana i bezobrazna i da ću dobiti otkaz. Dok je vikao, meni je u mislima bila moja majka, koju želim da vidim, a prilika za to mi izmiče, jer sam kod njega ostala pola sata i nisam stigla u Batajnicu na vreme. Mama mi je umrla, a direktor mi je zbog parkiranja uručio upozorenje pred otkaz”, seća se sa gorčinom u glasu Biljana.
Nakon smrti majke dobila je pet slobodnih dana.
“U danima posle njene smrti bila sam kod kuće, slomljena od tuge, a bila sam i besna što nisam stigla da je vidim, nego sam sedela u njegovom kabinetu i slušala urlanje. Angažovala sam advokata zbog upozorenja pred otkaz koje mi je uručio. Onda su me posle tih pet dana zvali u kadrovsku službu da mi daju nekakvo rešenje kao odgovor na ono što im je poslao advoakt. U tom rešenju piše da je meni ‘olakšavajuća okolnost što mi je majka umrla’ i da će me samo iz tog razloga zadržati na poslu, ali da ću biti na posmatranju. To je značilo da će moja kazna biti nauk celom Institutu da slučajno nekome ne padne na pamet da digne glas protiv direktora”, kaže naša sagovornica.
I dodaje:
“Da mi tada nije majka umrla, išla bih na sud. Tužila bih ga svakako, jer sam toliko bila uznemirena, ali bilo mi je tako loše, da nisam umela da reagujem pravilno. Zbog direktorove vike i drame propustila sam da je vidim poslednji put. Nisam mogla ni da ga prekinem, da mu objasnim zašto moram da izađem sa posla i zašto sam se na brzinu parkirala onako. Nije vredelo”.
Omalovažavanje i mobing su, nažalost, tek tada krenuli.
“Posle svega je počeo dodatno da se iživljava. Zabranio je parking svima koji rade u Institutu, a ima nas mnogo koji na posao dolazimo automobilom. Parkirala sam se od tada u Kliničkom centru, a mislim da uskoro više o tome neću ni misliti jer planiram da dam otkaz ako se nešto hitno ne promeni. Sledeća ideja direktora bila je da postavi aparat za čekiranje na ulazu, da proverava kad je ko stigao na posao, ali uz taj aparat bila je postavljena i kamera, pa nas je sve protivzakonito snimao. Uklonio je kameru tek kada je advokat jedne doktorke to od njega zahtevao”, priča Biljana.
Mobing i dalje traje i sve je učestaliji.
“Prošle nedelje su četiri odgovorne sestre smenjene, premeštene, a među njima sam bila i ja, samo zato što smo potpisale peticiju za njegovu smenu. Ne znam više koji je to put po redu da mi menja radno mesto. Zbog stresa sam dobila tahikardiju, visok pritisak, a uz sve to sam onkološki pacijent. Operisala sam karcinom dojke i štitne žlezde, ali to njega ne interesuje. Čovek njega ne zanima, mi smo samo brojevi”, naglašava Biljana.
Njene kolege lekari i medicinske sestre, iz Instituta za reumatologiju, za Nova.rs kažu da ih direktor tokom poslednjih nekoliko dana optužuje da su “produžena ruka opozicije”.
“Optužuje da nas organizuje opozicija da se bunimo protiv njega, a mi se uvek i zauvek ograđujemo od bilo kakve politike. To nas ne zanima! Ovo je isključivo stvar stručne i ljudske prirode. Mi smo ugroženi kao strruka i narušeno nam je ljudsko dostojanstvo, što ne smemo više da dozvoljavamo”, kažu lekari.
Oni naglašavaju da se spremaju da stupe u štrajk, koji nipošto nije politički organizovan, već, kako ističu, isključivo strukovno.
Pismo ministarki Danici Grujičić i premijerki Ani Brnabić
Kolektiv Instituta za reumatologiju je povodom brojnih žalbi kolega na v.d. direktora ove ustanove, 14. juna ove godine, uputio predlog rešenja situacije ministarki zdravlja Danici Grujičić i predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić.
Njihov predlog prenosimo u celosti:
“Poštovana predsednice Vlade Republike Srbije i poštovana ministarko zdravlja Republike Srbije, obraćamo Vam se u ime kolektiva Instituta za reumatologiju.
Institut za reumatologiju je eminentna ustanova sa tradicijom dugom više od 50 godina. Od samog osnivanja težilo se unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite i uslova za rad zaposlenih. Što se sa uspehom realizovalo sve do nedavno. Duboko smo zabrinuti zbog kontinuiranog pogoršanja situacije u Institutu za reumatologiju. Posle medijskih objava audio snimka od 02.06.2023. godine. očekivali smo da v.d. direktor prof.dr Goran Radunović kao odgovorni rukovodilac pokuša da preuzme odgovornost, smiri situaciju i zaustavi dalje narušavanje ugleda našeg Instituta. Umesto toga, v.d. direktor nastavlja medijsku kampanju i daje javnosti odgovor 05.06.2023. u kome ističe da je njegovo akademsko ponašanje („jezik“) prema medicinskim sestrama bilo obojeno afektom.
Istovremeno sledi eskalacija demonstracije sile na našem radnom mestu, u vidu pokušaja diskreditacije svih nas u profesionalnom i moralnom smislu, haotičnim premeštanjem i smenama zaposlenih (u jednom danu je smenjeno 4 od 5 glavnih sestara, jedan načelnik, jedan pomoćnik direktora), bez ikakvog poštovanja hijerarhije, stručnosti i dosadašnjeg doprinosa u radu Instituta, što je rezultiralo teškom povredom radne atmosfere, a odražava se na proces rada.
Smatramo da svi treba da se ponašamo u skladu sa našim obrazovanjem i zvanjem, te da se prema svim saradnicima i pacijentima ophodimo sa uvažavanjem i poštovanjem. To je preduslov za održivu, zdravu sredinu i timski rad na radnom mestu, a sve sa krajnjim ciljem pružanja
blagovremene i najkvalitetnije medicinske pomoći.
U cilju vraćanja dostojanstva našoj ustanovi, zaposlenima i pacijentima, ovim putem apelujemo da se razreši v.d. direktor Instituta za reumatologiju prof. dr Goran Radunović. Od kada je preuzeo funkciju v.d. direktora, mi se suočavamo sa nepoštovanjem, neopravdanim kažnjavanjem
zaposlenih, omalovažavanjem, dvostrukim aršinima, nepotizmom, diskriminacijom, favorizacijom gordosti i zastrašivanjem, što je vremenom kulminiralo”, napisali su zaposleni ove ustanove, koji su predali i peticiju za smenu v.d. direktora (u koju je naša redakcija imala uvid) sa potpisima 145 (više od 50 odsto) medicinskih radnika.
Ubrzo nakon predaje peticije, ministarska zdravlja Danica Grujičić, je u petak, 16. juna ove godine, posetila Institut za reumatologiju i obavila razgovor sa dr Radunovićem, ali epilog njihovog sastanka još nije poznat.
Na naša pitanja o situaciji sa višom medicinskom sestrom Biljanom Grahovac, iz kabineta v.d. direktora prof. dr Gorana Radunovića, nismo dobili odgovor do zaključenja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Razgovor direktora Instituta za reumatologiju prof. dr Gorana Radunovića sa medicinskom sestrom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare