5 najboljih govora sa najvećeg skupa u Srbiji u XXI veku

Nakon blokada, usledio je i specijalni program, kojim su građani animirani do posleponoćnih časova. Čuli smo i govornike, a ovih pet smo izdvojili za vas:

Bojana Vunturišević: Ko je upalio mrak pre 35 godina?

"Dozvolite mi da vam se predstavim, ja sam Bojana Vunturišević, muzičarka. Najponosnija sam jer sam sestra jedne studentkinje, koja je sinoć sa svojim kolegama došla iz Beograda u Novi Sad. Pre 35 godina neko je ovde upalio mrak, taj mrak progutao je živote naših baka i deka, naših roditelja, i dobar deo naših života, ali živote naše dece progutati neće. Taj mrak oduzeo nam je bliskost, nežnost, lepu reč. Vi studenti, pokazali ste da u tom mraku nismo sami. I da ćemo zajedno upaliti svetlo. Sve vas molim da u ovoj našoj zajedničkoj borbi ne zaboravimo roditelje koji su izgubili svoju decu 3. i 4. maja, koje ova država nije prigrlila nego ih je ostavila same u nesagledivom bolu. U ovoj borbi, ne zaboravljamo ni poniženu porodicu poginulog radnika fabrike iz Lučana, porodicu Milivojević. Ne zaboravljamo Donu, belog zeca, žrtve požara u domu čija imena ne znamo. Dragi studenti, đaci, građani, seljaci, prosvetari, radnici... Pozivam vas da ispustite krik", poručila je Bojana Vunturišević.

Zoran Kesić: Domovina se brani blokadom!

"Ćao ljudi, ćao Nobelovci, ćao Oslobodioci! Zahvaljujem na pozivu da vam se obratim, čast mi je i veliko hvala na svemu što činite za našu zemlju i naš narod. Inače u slobodno vreme sam obožavatelj novosadskih mostova, pogotovo Varadinskog koji me je mnogo puta vodio preko dana gore do Tvrđave na Trikija, Roni Sajza i Prodidži, pa onda u cik zore od Tvrđave pa gde već završim, a gde bi Beograđanin prvo u Novom Sadu - nego na indeks sendvič. Niko međutim danas ovde nije došao zbog sendviča…ovde smo došli zbog indeksa – vaših indeksa!

Jesmo se probudili? Rekao bih da jesmo. Probudili smo se iz košmara. Iz jedne velike tragedije i jedne velike tuge, ali ne samo te tragedije i ne samo te tuge, rodilo se nešto blistavo, dragoceno i čisto. Nešto što ima samo četiri slova i zove se NADA.

Tu nadu, kako i treba da bude uvek i svuda, doneli ste vi. Studenti, srednjoškolci…mladi ljudi, oni kojih se budućnost najviše i tiče. Tu nadu doneo je čuveni Ćaci! Hvala Ćaci.

I ako smo godinama unazad u ovoj našoj zemlji, zemlji koju volimo najviše na svetu, navikli da plačemo od tuge, danas zahvaljujući vama i zahvaljući NADI plačemo od sreće.

Vas koji ste iz Beograda marširali ka svojim kolegama u Novom Sadu građani su pozdravljali bukvalno kao oslobodioce. Videli ste i sami, stariji vas gledaju kao neočekivani zrak svetlosti i plaču od sreće, uzbuđenja i nade.

Najveći izraz patriotizma danas je u vašoj odluci da našu zemlju napravite takvom da sutra nikuda ne odete od nje.

Domovina se brani blokadom!

Vi danas stojite uspravno, gledate nas pravo u oči i ne skrećete pogled. Zato što nemate čega da se stidite. Zato što su istina, pravda, poštenje, solidarnost i hrabrost na vašoj strani. Budućnost je na vašoj strani.

Hvala vam. Odo ja ipak na indeks sendvič!".

Jelena Obućina: Vama verujemo, vi povedite

"Dobro veče i hvala vam. Hvala što ste oslobodili naše suze i osmehe i strahove, a vala skoro nismo ni ovoliko psovali. A psujemo one koji se prave da vas ne gaze, koji vam smenjuju i degradiraju roditelje - jer ste vi u blokadi, koji misle da se može imati 200 podizvođačevih podizvođača i koji misle da se može izbeći odgovornost za 15 mrtvih . Ali svi znaju, a i oni znaju, da ne može!

Nema nazad! A nema jer ste vi sila koja se ne da ni zaustaviti, ni zastrašiti, ni kupiti… Kao grudva koja se kotrlja niz padinu - sve je brža i sve je veća! Vi tražite krivičnu i svaku drugu odgovornost, a ovde smo zaboravili šta to znači!

Hvala Vašim roditeljima što verujete u institucije, dobro su vas vaspitali i vašim nastavnicima koji su sad pod strašnim pritiskom. Hvala vama što ste nas probudili. I što ste nam vratili zastavu i himnu koje su nam oteli i kojom su se ogrtali dok su nas pljačkali. Hvala vam i što ste nam dokazali šta smo ipak divna zemlja dobrih ljudi. Pošto ste oslobodili mesta od Beograda do Novog Sada, krenite ka jugu krenite u Lučane, povedite, svi ćemo vas slediti… Mi vama verujemo. I zato, kad se bude, a brzo će se razrešavati ova situacija - osigurajte da se pitate o tome kako izgleda Srbija. Ne dozvolite da dođe bilo ko da Vam objašnjava da je stariji iskusniji i da zna bolje. To nije tačno".

Radoslav Milenković: Di ste Beograđani. Di ste ljudi!

"Di ste Beograđani. Di ste ljudi": Govori Radoslav Rale Milenković“Di ste Beograđani, čast mi je što sam večeras ovde sa vama u svom rodnom gradu. Došao sam da vas sve zagrlim, poljubim, da vam kažem da vas volim.. Da vas neizmero poštujem i da vam se kljanjam do poda što ste u našem sivom životu, žabokrečini, koju živimo već 50 godina.. Uneli ste sadržaj, smisao, uneli svetlo. Hvala vam. Video sam nekoliko transparenata i na ulazu fakulteta, gde je na fotografiji lik jedne serije u kojoj sam igrao. U toj seriji, nestale su rode i kažu vratiće se tek kad ljudi ponovo budu bili. Svojom snagom, svojim poštenjejm, integritetom, energijom navestili ste proleće. A u proleće vraćaju se rode.. Hvala vam, hvala vam što ste tri meseca strpljivo grančicu po grančicu, reč po reč sagradili gnezdo u koje rode mogu da se vrate. Živela sloboda! Živeli studenti, živela ljudskost!”, poručio je Radoslav Rale Milenković.

Dragan Bjelogrlić: Naša mladost ovu bitku ne sme da izgubi

"Poštovani studenti, veličanstvena mladosti Srbije. Nisam došao da vam držim govore, vama moji govori i govori moje generacije nisu potrebni. Generacija koja vam je ostavila ovu vlast, generacija koja vam je ostavila podeljeno društvo, Srbiju punu straha, mržnje i podela, Srbiju poniženih ljudi, nije dostojna da vam deli savete. Ona samo može i mora da sluša vas. Mora da vas podržava i istraje zajedno sa vama. Na ovom putu spasa i da vam krene putem koji ste utabali. Vi ste svojom hrabrošću, pameti, i svojom lepotom konačno upalili svetlo i osvetlili tamni vilajet, u kojem je moja generacija lutala. Jer vi, gasite mržnju, vi obesmišljavate podele, vi neutrališete otrove koji su nam decenijama ubrizgavani, vi po ugledu na vaše pretke koji su u Prvom svetskom ratu zadivili ceo svet svojom hrabrošću, sada ne oslobađate samo Srbiju, nego ceo region.

Vi započinjete novu epohu, a period mržnje, straha, podela, koji traje od 90-ih, šaljete konačno u istoriju. Narodu koji je dvadeseti vek proveo u lutanju, nudite put nade i put spasa. Ovo je taj trenutak i zato se ovaj trenutak ne sme ispustiti. Ja sam došao večeras da se obratim ovim starijima, ovima bez kojih se ova bitka ne može dobiti. Obratiću se večeras nekima od njih, nadam se da će me čuti. Gospodo sudije, šta vas sprečava da konačno počnete da radite svoj posao?

Koga se vi u ovakvoj probuđenoj Srbiji plašite? Da li postoji neko ko može da vam da otkaz? Baš bih voleo da ga vidim! Gospodo lekari, vi koji spasavate ljudske živote, vi koji nosite baklju plemenitosti, baklju empatije, zašto ćutite kad vaše kolege degradiraju, samo zato što je podržao studente? Ako vam neko kaže ovo će da prođe - e pa ja vam kažem, ovo neće da prođe. Ako ustanete, trajaće kraće.

Naša mladost ovu bitku ne sme da izgubi. Podržite ih, ustanite, stanite uz njih, istrajte. Jer mi drugog izbora nemamo. Kao narod nemamo snage i prostora više za to, jer nas više neće biti.

Zato svi uz studente, do pobede".