U toku vanrednog stanja, velom tajne prekrivene su nabavke razne medicinske opreme, u koju spadaju i respiratori. Da li je to u svakom pojedinačnom slučaju bilo opravdano, trenutno istražuje Savet za borbu protiv korupcije. Ono oko čega nema dileme, jeste da podaci o tim nabavkama treba da budu javno dostupni, tvrde sagovornici Nova.rs
Jedinu transparentnu javnu nabavku respiratora Ministarstvo zdravlja raspisalo je 11. marta, a samo dva dana kasnije posao je pripao firmi u nemačkom vlasništvu, Drager tehnika, od koje je kupljeno 15 respiratora, podseća Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).
Dan nakon raspisivanja konkursa, 12. marta, premijerka Srbije Ana Brnabić nije htela da odgovori na pitanje koliko Srbija poseduje respiratora, rekavši da se to tretira kao državna tajna u svakoj zemlji. Istog dana uveče, predsednik Serbije Aleksandar Vučić izjavio je kako Srbija poseduje ukupno 1008 respiratora.
Prema pisanju CINS-a, nakon tajnog zaključka Vlade od 15. marta, koji reguliše nabavku medicinske opreme, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) prestao je sa javnim nabavkama velike količine medicinske opreme – maski, rukavica, mantila, zaštitnih naočara…
Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Aleksandra Vučića, rekla je tom prilikom za CINS, da nabavke respiratora i druge medicinske opreme, iako se ne objavljuju, idu isključivo preko ove institucije.
Kako su dalje tekle nabavke respiratora – koliko je tačno kupljeno, na koji način i koliko je novca za to izdvojeno, ostalo je nejasno.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 7. aprila na Radio-televiziji Srbije izjavio da je Srbija kupila preko 2.700 respiratora, a 573 je već podeljeno bolnicama.
Nakon toga, 28. aprila, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović rekao je da je ukupno naručeno 3.967 respiratora, da je Srbiji do sada isporučeno 585, donirano 120, servisirano 38, pa „u sistemu danas imamo implementirana 743 respiratora“.
Po pisanju BIRN Srbija, nabavka respiratora za srpske bolnice pretvorena je u krug netransparentnog poslovanja u koji su upletene crnogorske, hrvatske, kineske i kiparske kompanije i trgovac oružja iz Beograda.
Osim toga, sam predsednik Srbije je više puta izjavljivao kako se oko kupovine respiratora vodi borba na svetskom tržištu, da će se koristiti „crni fondovi“, kao i da ih Srbija nabavlja „na polu-crno“.
Nemanja Nenadić iz ogranizacije „Transparentnost Srbija“ kaže da je odstupanje od Zakona o javnim nabavkama moguće u slučajevima neposredne pretnje po život i zdravlje ljudi.
„Dakle, ako je situacija takva da se ne može čekati ni toliko da se provede ni pregovarački postupak, kad ne može, recimo, nabavka da čeka ni nedelju dana, tada je dozvoljeno odstupiti od pravila“, objašnjva on.
Da li su okolnosti bile baš takve da je bilo nužno da se sprovode nabavke bez postupka ili ne, moralo bi da se sudi nakon uvida u sve pozate činjenice, a javnost ih nema, tvrdi Nenadić.
Naglašava da je glavni problem sprovođenja nabavki „van zakona“, to što nije bila obezbeđena primena transparentnost ni u najmanjoj meri.
„U redu, nema vremena da se pripremi konkursna dokumentacija, da se pripremaju dokumenta koja su inače obavezna, ali svakako je moguće objaviti nakon zaključenja ugovora šta je kupljeno i koliko je plaćeno. To se nije dogodilo“, kaže programski direktor Transparentnosti Srbija.
Savet za borbu protiv korupcije radi na slučaju nabavki koje su u toku vanrednog stanja sprovedene mimo Zakona o javnim nabavkama, i kada bude pribavio dokaze, izjasniće se o tom slučaju, kaže za Nova.rs članica ovog Saveta Jelisaveta Vasilić.
„Savet ozbiljno na tome radi. Moramo da pribavimo dokaze, da vidimo kako su pare uložene, da li su poštovane javne nabavke, još uvek ništa ne znamo“, objašnjava Vasilić.
Ona tvrdi da je za sada jedino sigurno da će Savet sprovesti istraživanje, kao i da su podaci o tim nabavkama nešto u šta bi javnost trebalo da ima uvid.
„Moraće da dostave dokaze od koga je kupovano, po kojoj ceni, u kom postupku, koji je bio način. Mi ćemo tražiti, a nešto smo već tražili od toga, ali ne sve“, kaže Vasilić.
Podseća i da Savet u svakom svom referatu piše o tome kako je naveći problem njegovog rada, i svih onih koji se bave korupcijom, što od Vlade Srbije ne mogu da dobiji podatke, u čemu vidi potencijalni problem i ovog puta.
„Ovde će morati da nam dostave ugovore, a to često nismo dobijali. Mi, na primer, imamo samo jedan ugovor vezan za ‘Er Srbiju’, ali po njemu vidimo da bi trebalo da imamo još sedam koji nisu objavljeni. Znate da recimo niko ne zna ko je investitor ‘Beograda na vodi'“, podseća Vasilić.
Vlada vratila zahtev za informacije Topličkog centra za ljudska prava
Toplički centar za ljudska prava i demokratiju podneo je Vladi Srbije zahtev da im se dostavi dokumentacija koja se odnosi na nabavke vezane za zdravstvene usluge i suzbijanje koronavirusa, ali je Vlada taj zahtev vratila, kaže za Nova.rs Dragan Dobrašinović iz ovog centra.
„Zanimalo nas je na bazi kojih analiza su došli do potreba za nabavkama, kako su ih izvršili, u kojim količinama, ko je dobavljač, koja je bila vrsta postupka. Hteli smo da saznamo i koji je ukupan iznos sredstava i koje su pojedinačne nabavke sprovedene, sve smo to naveli“, navodi Dobrašinović.
Iz Vlade Srbije im je stigao odgovor kako bi trebalo da preciziraju zahtev, što on vidi samo kao pokušaj da se izbegne dostavljanje traženih dokumenata.
Zaštitnik za informacije od javnog značaja Milan Marinović kaže za Nova.rs da bi informacije o svim javim nabavkama, u principu, trebalo da budu transparentne, ali da je ova situacija specifična, i poručuje građanima da je sada, kada je ukinuto vanredno stanje, pravo vreme da se informacije od institucija zatraže.
„U principu, za sve javne nabavke, trebalo bi sve da bude transparentno, međutim, ovde je u pitanju specifična situacija oko medicinske opreme jer bukvalno su se sve države dovijale na različite načine i prioritet je bilo obezbediti opremu, koliko je to bilo moguće u skladu sa postojećim našim zakonima. Ali sa druge strane, sa humane strane, mogu da se priznaju neka odstupanja“, kaže Marinović i dodaje:
„Ali sada kada je sve prošlo, građani imaju pravo da pitaju, posebno novinari, imaju pravo da pitaju šta i kako.“
Po njemu, ne postoji razlog da se ne objavi nešto za šta je napravljen sporazum i što je kupljeno.
„E sad, ukoliko nadležni smatraju da imaju razlog da se ne objavi, oni će tako i odgovoriti, na šta građani imaju pravo da se žale“, objašnjava poverenik.
On podseća da sa ukidanjem vanrednog stanja počinje redovan režim postupanja po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. To znači da kada institucije sada dobiju zahtev, moraju da se ponašaju kao pre epidemije, na zahtev odgovore u roku od 15 dana.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
