Još jedan fakultet na kom i u septembru ima mesta na budžetu: Lako se upisuje, a možete da ga studirate u tri grada

Dok se ranije govorilo da je učitelj "Bog i batina" jer je bio izuzetno poštovan i cenjen od strane dece, ali i njihovih roditelja, danas je ova profesija degradirana.

Zbog toga mladi ne žele da rade u prosveti, pa je nekoliko godina unazad interesovanje za nastavničke fakultete veoma slabo. Tako je bilo i ove godine.

Učiteljski fakultet odnosno Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača u Beogradu nije popunio upisnu kvotu u junu, a čak su i budžetska mesta ostala upražnjena.

Slična situcija je i na Odeljenjima učitelja u Vršcu i u Novom Pazaru, zbog čega je Univerzitet u Beogradu (u sklopu su i odeljenja u pomenuta dva grada) raspisao drugi upisni rok.

Ostalo je slobodnih 155 mesta, od kojih su 66 budžetska, a 89 na samofinansiranju.

Konkurs za drugi upisni rok

Na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača u Beogradu postoji dva smera - jedan je za obrazovanje učitelja, a drugi za vaspitače. Na smeru Obrazovanje učitelja slobodno je 41 mesto od kojih su 11 budžetska, a 30 samofinansirajuća.

I na drugom smeru - Odeljenju za vaspitače takođe ima upražnjenih mesta i to 58, od kojih je 26 previđeno za budžet, a 32 su samofinansirajuća.

Slobodnih mesta ima i na Odeljenjima u Vršcu (16) i u Novom Pazaru (24).

Uslovi za upis

Što se tiče uslova za studiranje na ovom fakultetu, svi zainteresovani moraju da polažu prijemni ispit i u septembarskom roku.

Prijemni ispit sastoji se od testa iz srpskog jezika i književnosti i testa opšte informisanosti.

Drugi deo prijemnog čine govorne, muzičke i fizičke provere sklonosti i sposobnosti, nakon čega se kandidati rangiraju.

Oni koji ne uspeju da se upišu na budžet, platiće školarinu u iznosu od 111.000 dinara, ali u mesečnim ratama.

Dekan fakulteta Danimir Mandić svestan je da je poslednjih godina slabije interesovanje srednjoškolaca za poziv učitelja i vaspitača. Kaže da nije bilo tako pre deceniju, kada su se na jedno slobodno mesto prijavljivala dva do tri kandidata.

"U poređenju sa drugim učiteljskim fakultetima u Srbiji, beogradski je upisao najveći broj kandidata, ali ukupno gledano postoji značajan pad interesovanja za profesiju učitelja. To je neminovano. I jako mi je žao zbog toga jer učiteljska profesija je najplemenitija, možda i najlepša, ali je i složena", ističe dekan ovog fakulteta.

Na pitanje zbog čega fakultet prethodnih godina beleži pad u broju upisanih studenata, dekan kaže da problem sistemskog nezadovoljstva obrazovanjem kreće sa osnovnim i srednjim školama.

"Postoje problemi u obrazovanju koji moraju da se reše. Mi vrlo često imamo metode rada, organizaciju rada, način vrednovanja znanja kao pre 40 ili 50 godina. Komunikacija sa učenicima je previše jednosmerna, a deca nemaju kapacitete da ovakvu nastavu prate. Ovakva nastava stvara otpor kod učenika", kaže on.

Dodaje da je veliki problem sistem vrednovanja znanja.

"Kod nas se vrednuju činjenična znanja i tako se prave testovi. Bez obzira na to kako smo radili sa učenicima, da li su zadaci teži ili lakši za rešavanje – kriterijumi za ocenjivanje su uvek isti. Treba meriti ceo proces dolaska do rezultata i da se kriterijumi za ocenu menjaju na nivou cele grupe – onako kako grupa uradi, tako povećavamo ili smanjujemo rangove za ocene. Ono što je još bitnije, treba vrednovati kompetencije i dete ne treba upoređivati sa drugima, već sa samim sobom. Tako bi svi imali četvorke ili petice, jer bi pratili njihov lični rast. Na taj način im dajemo podstrek za učenje i da budu zadovoljni učenici, što je krajnji cilj", objašnjava dekan.

Učiteljica Mirjana Jelić koja predaje u Osnovnoj školi na Voždovcu kaže za Nova.rs da je učiteljska pofesija degradirana i da ne treba da čudi što đaci ne razmišljaju o njoj prilikom upisa na studije.

"Prosveta je ponižena prethodnih godina i zbog malih plata, previše administracije i nasilja prema nama, tako da ne znam otkud očekivanja da deca žele da budu učitelji i vaspitači. Prosveta je zaista lepa, ali mladi se danas vode opcijom da će više para da zarade kao ajtijevci ili samostalni preduzetnici nego kao prosvetni radnici, s obzirom da nam je plata i dalje ispod republičkog nivoa. Deca beže od ove profesije", ističe učiteljica.

BONUS VIDEO: Pojedini fakulteti raspisali dodatni prvi krug upisa zbog nedovoljnog broja prijavljenih kandidata